Luka 11
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Anih loe ahmuen maeto ah caeh moe, lawkthuih pacoengah, a hnukbang maeto mah anih khaeah, Angraeng, Johan mah a hnukbang kaminawk hanah lawkthuih patuk baktih toengah, kaicae han doeh lawkthuihaih na patuk ah, tiah a naa.
1И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
2Anih mah nihcae khaeah, Lawk na thuih o naah, Van ah kaom kaicae Ampa, na hmin saiqathaih om nasoe. Na prae angzo lai nasoe, van ih baktih toengah, na koehhaih long nuiah koep nasoe.
2А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
3Ni thokkruek kaicae han caaknaek na paek ah.
3Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
4Kaicae khae laiba tawn kaminawk ka tahmen o baktih toengah, ka sak o ih zaehaihnawk to tahmen ah. Pacuekhaih thungah na hoi hmah; kami zae ban thung hoi na loisak ah:
4И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
5Anih mah nihcae khaeah, Nangcae thung ih kami maeto loe ampui maeto tawnh, anih loe ampui khaeah qum taning ah caeh moe, Ampui takaw kae thumto na coi raeh;
5И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
6kholong caeh kam pui kai khaeah angzoh, toe a hmaa ah patoem han tidoeh ka tawn ai, tiah a naa.
6јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
7To naah imthung ah kaom anih mah, Raihaih na paek hmah, thok ka takraeng boeh, vaihi ka caanawk hoi nawnto ka iih o boeh; hmuen paek han ih kang thawk thai mak ai, tiah a naa.
7а он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
8Kang thuih o, Anih loe angmah ih ampui ah oh pongah takaw paek han ih angthawk mak ai, a hnik pae khruek pongah ni anih mah angthawk ueloe, a koeh zetto paek tih.
8И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
9To pongah kang thuih o, Hniah, paek tih; pakrong ah, hnu tih; takhuek ah, na paong pae tih.
9И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10Hni kami loe hak; pakrong kami loe hnuk; takhuek kami loe paong pae tih.
10Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11Nangcae thungah ampa ah kaom kami, Na capa mah takaw na hni nahaeloe, anih han thlung na paek tih maw? To tih ai boeh loe tanga na hni nahaeloe, anih han pahui na paek tih maw?
11Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
12To tih ai boeh loe aadui na hni nahaeloe, anih han sataai na paek tih maw?
12Или ако заиште јаје да му да скорпију?
13Kasae nangcae mah mataeng doeh, na caanawk han kahoih hmuen paek na panoek o nahaeloe, van ah kaom nam pa mah cae loe hni kaminawk khaeah Kacai Muithla nazetto maw paek aep tih? tiah a naa.
13Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
14Lokaa kami takoh thung ih taqawk sae maeto anih mah haek pae. Takoh thung hoi taqawk tacawt pacoengah loe, lokaa to lok apaeh; to pongah kaminawk loe dawnrai o.
14И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
15Toe thoemto kaminawk mah, Anih loe kalen koek taqawk Beelzebub ih ahmin hoiah ni taqawknawk to haek, tiah thuih o.
15А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
16Kalah kaminawk mah loe van bang ih angmathaih maeto hnuksak hanah anih to tanoek o.
16А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
17Anih mah nihcae poekhaih to panoek pae naah, nihcae khaeah, maeto hoi maeto ampraek moe, angtuh nahaeloe, prae to amro tih; imthong doeh maeto hoi maeto ampraek moe, angtuh nahaeloe, amtim tih.
17А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
18Setan doeh maeto hoi maeto ampraek moe, angmah hoi angmah angtuh nahaeloe, kawbangah maw a prae to angdoe thai tih? Toe nangcae mah loe Beelzebub ih ahmin hoiah ni taqawknawk to ka haek, tiah na thuih o.
18Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
19Beelzebub ih ahmin hoiah taqawknawk to ka haek nahaeloe, na caanawk mah loe mi ih ahmin hoiah maw taqawknawk to haek o? To pongah nihcae ni nangcae lokcaekkung ah ni om o tih.
19Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20Toe taqawknawk to Sithaw ih banpazung hoiah ka haek nahaeloe, Sithaw mah siangpahrang ah uk ih prae loe nangcae nuiah phak boeh.
20А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
21Thacak kami mah a im to maiphaw hoiah toep naah ni, angmah ih hmuenmaenawk to cuem.
21Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
22Toe anih pong thacak kue kami anih khaeah angzoh moe, anih to pazawk naah loe, anih mah oep ih maiphaw to anih khae hoi lak pae ving moe, anih ih hmuennawk to haeh pae phaeng.
22а кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
23Kai hoi nawnto om ai kami loe kai ih misa ah oh: kai hoi nawnto amkhueng ai kami loe, ampraek phang.
23Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
24To kami takoh thung hoiah kaciim ai muithla tacawt naah, muithla loe ahmuen kazaek ah caeh moe, anghakhaih ahmuen to pakrong; toe tidoeh hnu ai, to pongah anih mah, Ka caehtaak ih im ah kam laem let han, tiah a thuih.
24Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
25Anih amlaem let naah, kaciim bit ah pahuih moe, taprikcai ih im to a hnuk.
25и дошавши нађе пометен и украшен.
26To naah anih mah caeh moe, angmah pong kasae kue muithla sarihto a hoih, a thungah akun o moe, to ah oh o: hnukkhuem ah kaom to kami ih khosakhaih dan loe tangsuek ih pongah doeh nung kue, tiah a naa.
26Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
27Anih mah hae loknawk thuih naah, amkhueng kami thung ih nongpata maeto mah anih khaeah, Nang tapen zok hoi nang tahnu tui panae kami loe tahamhoih, tiah a naa.
27А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
28Anih mah, Sithaw lok to thaih moe, sah kaminawk loe to kaminawk pongah tahamhoih o kue, tiah a naa.
28А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
29Paroeai kaminawk nawnto amkhueng o naah, anih mah, Hae dung ih kaminawk loe kasae kaminawk ah ni oh o: nihcae loe angmathaih maeto pakrong o; tahmaa Jonah angmathaih khue ai ah loe, angmathaih paek mak ai boeh.
29А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
30Jonah loe Nineveh kaminawk khaeah angmathaih maeto ah oh baktih toengah, kami Capa doeh hae dung kaminawk ih angmathaih ah om tih.
30јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
31Lokcaek naah aloih bang ih siangpahrang nongpata loe hae dung kaminawk hoi nawnto angdoe ueloe, nihcae to zaehaih net tih: to nongpata loe Solomon palunghahaih lok to tahngaih hanah, kangtaeng koek long ahmuen hoiah angzoh; khenah, Solomon pong kalen kue haeah oh.
31Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
32Lokcaek naah Nineveh kaminawk loe hae dung kaminawk hoi nawnto angdoe o ueloe, nihcae to zaehaih net o tih: nihcae loe Jonah mah lokthuih naah dawnpakhuem o; khenah, Jonah pong kalen kue haeah oh.
32Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
33Mi mah doeh, hmaithawk hmai paang naah, kamtueng ai ahmuen ah suem vai ai, takho hoiah doeh khuk vai ai, imthung ah angzo kaminawk mah aanghaih hnuk o thai hanah, hmai paanghaih ahmuen ah ni a suek o.
33Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
34Mik loe takpum aanghaih ah oh: na mik aang naah ni, na takpum boih to aang; toe na mik aang ai naah, na takpum to ving boih.
34Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
35To pongah na takpum ah kaom hmai to vingsak han ai ah acoe ah.
35Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
36Na takpum to aang boih moe, vinghaih tetta doeh om ai nahaeloe, ka aang hmaithawk hmai mah ang toeh ih baktih toengah, takpum to aang boih tih, tiah a naa.
36Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
37Anih lokthuih pacoengah, Farasi kami maeto mah anih hoi nawnto buhcaak hanah kawk: buhcaak hanah anih loe caeh moe, buhkung ah anghnut.
37А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
38Anih loe ban amsae hmaloe ai ah buh a caak, tiah Farasi kami mah hnuk naah dawnrai.
38А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
39Angraeng mah anih khaeah, Nangcae Farasi kaminawk loe boengloeng hoi sabae to a nui bang kathoeng ah pasaeh o, toe na thung bangah loe amoehhaih hoi sethaih hoiah ni koi.
39А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
40Nangcae kamthunawk, a nui bang sah Kami mah na ai maw a thung bang doeh sak?
40Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
41Na tawnh o ih to baktih hmuennawk to kamtang kaminawk hanah paek oh; to tiah nahaeloe khenah, hmuennawk loe nangcae han ciim boih.
41Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
42Farasi kaminawk, khosak na bing o! Cungsim, cungpram hoi congca hmuihoih aannawk hato thungah maeto na paek o, toe toenghaih hoi Sithaw amlunghaih to na caeh o taak ving: kalah hmuennawk sak hanah caehtaak ai ah, hae hmuennawk hae na sak o boih han oh.
42Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
43Farasi kaminawk, khosak na bing o! Sineko ah anghnuthaih hmuensang to na koeh o moe, hmuenmae zawhhaih ahmuen ah saiqat paekhaih to na koeh o.
43Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
44Angsah thaih, Ca tarik kaminawk hoi Farasi kaminawk, khosak na bing o! Nangcae loe kamtueng ai, kaminawk mah a nuiah cawh o ih taprong hoiah ni nang hmong o, tiah a naa.
44Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
45To naah daan kop kami maeto mah anih khaeah, Patukkung, hae hmuennawk hoiah kaicae kasae nang thuih, tiah a naa.
45А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
46Jesu mah, Daan kop kaminawk, Nangcae doeh khosak na bing o! Pazawk ai ih hmuenzit to kaminawk han na phawh o sak nganga, nangmacae mah loe banpazung maeto hoiah mataeng doeh na sui o ai.
46А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
47Khosak na bing o! Nam panawk mah tahmaanawk to hum o pongah, tahmaanawk ih taprong to na sak pae o.
47Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
48Tangtang ni, nangcae loe nam panawk mah sak o ih hmuennawk hnukung ah na oh o: nam panawk mah tahmaanawk hum o pongah ni, nihcae ih taprong to na sak pae o.
48Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
49To pongah Sithaw palunghahaih mah loe, Tahmaa hoi patoeh ih kaminawk to nihcae khaeah ka patoeh han, toe nihcae thung ih thoemto kaminawk to nihcae mah hum o tih, thoemto kaminawk loe pacaekthlaek o tih, tiah thuih, tiah a naa.
49Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
50Long sak tangsuek na hoiah kaom, tahmaanawk boih athii palonghaih pongah lokcaekhaih loe hae dung kaminawk nuiah om tih;
50да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
51loktang kang thuih o, Tempul hoi hmaicam salakah hum o ih, Abel hoi kamtong Zekariah khoek to athii palonghaih pongah kaom lokcaekhaih loe, hae dung kaminawk nuiah om tih.
51од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
52Daan kop kaminawk, Khosak na bing o! Panoekhaih cabi to na lak o ving boeh: nangmacae doeh a thungah na kun o ai, a thungah akun kaminawk doeh na pakaa o, tiah a naa.
52Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
53Hae hmuennawk nihcae khaeah a thuih pae pacoengah, anih palungphuisak moe, paroeai kalah loknawk thuisak hanah, ca tarik kaminawk hoi Farisinawk mah anih to lokdueng o:
53А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
54A thuih ih lok pongah anih zae net o thai hanah, nihcae mah anih to zing o.
54вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.