Luke 11
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1One day in a place where Jesus had just finished praying, one of His disciples requested, “Lord, teach us to pray, just as John taught his disciples.”
1И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
2So Jesus told them, “When you pray, say: ‘Father, hallowed be Your name. Your kingdom come.
2А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
3Give us each day our daily bread.
3Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
4And forgive us our sins, for we also forgive everyone who sins against us. And lead us not into temptation.’”
4И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
5Then Jesus said to them, “Suppose one of you goes to his friend at midnight and says, ‘Friend, lend me three loaves of bread,
5И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
6because a friend of mine has come to me on a journey, and I have nothing to set before him.’
6јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
7And suppose the one inside answers, ‘Do not bother me. My door is already shut, and my children and I are in bed. I cannot get up to give you anything.’
7а он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
8I tell you, even though he will not get up to provide for him because of his friendship, yet because of the man’s persistence, he will get up and give him as much as he needs.
8И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
9So I tell you: Ask, and it will be given to you; seek, and you will find; knock, and the door will be opened to you.
9И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10For everyone who asks receives; he who seeks finds; and to him who knocks, the door will be opened.
10Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11What father among you, if his son asks for a fish, will give him a snake instead?
11Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
12Or if he asks for an egg, will give him a scorpion?
12Или ако заиште јаје да му да скорпију?
13So if you who are evil know how to give good gifts to your children, how much more will your Father in heaven give the Holy Spirit to those who ask Him!”
13Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
14One day Jesus was driving out a demon that was mute. And when the demon was gone, the man who had been mute spoke. The crowds were amazed,
14И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
15but some of them said, “It is by Beelzebul, the prince of the demons, that He drives out demons.”
15А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
16And others tested Him by demanding a sign from heaven.
16А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
17Knowing their thoughts, Jesus said to them, “Every kingdom divided against itself will be laid waste, and a house divided against a house will fall.
17А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
18If Satan is divided against himself, how can his kingdom stand? After all, you say that I drive out demons by Beelzebul.
18Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
19And if I drive out demons by Beelzebul, by whom do your sons drive them out? So then, they will be your judges.
19Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20But if I drive out demons by the finger of God, then the kingdom of God has come upon you.
20А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
21When a strong man, fully armed, guards his house, his possessions are secure.
21Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
22But when someone stronger attacks and overpowers him, he takes away the armor in which the man trusted, and then he divides up his plunder.
22а кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
23He who is not with Me is against Me, and he who does not gather with Me scatters.
23Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
24When an unclean spirit comes out of a man, it passes through arid places seeking rest and does not find it. Then it says, ‘I will return to the house I left.’
24Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
25On its return, it finds the house swept clean and put in order.
25и дошавши нађе пометен и украшен.
26Then it goes and brings seven other spirits more wicked than itself, and they go in and dwell there. And the final plight of that man is worse than the first.”
26Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
27As Jesus was saying these things, a woman in the crowd raised her voice and said, “Blessed is the womb that bore You, and blessed are the breasts that nursed You!”
27А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
28But He replied, “Blessed rather are those who hear the word of God and obey it.”
28А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
29As the crowds were increasing, Jesus said, “This is a wicked generation. It demands a sign, but none will be given it except the sign of Jonah.
29А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
30For as Jonah was a sign to the Ninevites, so the Son of Man will be a sign to this generation.
30јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
31The Queen of the South will rise at the judgment with the men of this generation and condemn them; for she came from the ends of the earth to hear the wisdom of Solomon, and now One greater than Solomon is here.
31Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
32The men of Nineveh will stand at the judgment with this generation and condemn it; for they repented at the preaching of Jonah, and now One greater than Jonah is here.
32Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
33No one lights a lamp and puts it in a cellar or under a basket. Instead, he sets it on a stand, so those who enter can see the light.
33Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
34Your eye is the lamp of your body. When your eyes are good, your whole body also is full of light. But when they are bad, your body is full of darkness.
34Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
35Be careful, then, that the light within you is not darkness.
35Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
36So if your whole body is full of light, with no part of it in darkness, you will be radiant, as though a lamp were shining on you.”
36Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
37As Jesus was speaking, a Pharisee invited Him to dine with him; so He went in and reclined at the table.
37А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
38But the Pharisee was surprised to see that Jesus did not first wash before the meal.
38А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
39“Now then,” said the Lord, “you Pharisees clean the outside of the cup and dish, but inside you are full of greed and wickedness.
39А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
40You fools! Did not the One who made the outside make the inside as well?
40Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
41But give as alms the things that are within you, and you will see that everything is clean for you.
41Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
42Woe to you Pharisees! You pay tithes of mint, rue, and every herb, but you disregard justice and the love of God. You should have practiced the latter without neglecting the former.
42Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
43Woe to you Pharisees! You love the chief seats in the synagogues and the greetings in the marketplaces.
43Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
44Woe to you! For you are like unmarked graves, which men walk over without even noticing.”
44Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
45One of the experts in the law told Him, “Teacher, when You say these things, You insult us as well.”
45А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
46“Woe to you as well, experts in the law!” He replied. “You weigh men down with heavy burdens, but you yourselves will not lift a finger to lighten their load.
46А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
47Woe to you! You build tombs for the prophets, but it was your fathers who killed them.
47Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
48So you are witnesses consenting to the deeds of your fathers: They killed the prophets, and you build their tombs.
48Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
49Because of this, the wisdom of God said, ‘I will send them prophets and apostles; some of them they will kill and others they will persecute.’
49Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
50As a result, this generation will be charged with the blood of all the prophets that has been shed since the foundation of the world,
50да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
51from the blood of Abel to the blood of Zechariah, who was killed between the altar and the sanctuary. Yes, I tell you, all of it will be charged to this generation.
51од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
52Woe to you experts in the law! For you have taken away the key to knowledge. You yourselves have not entered, and you have hindered those who were entering.”
52Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
53As Jesus went on from there, the scribes and Pharisees began to oppose Him bitterly and to ply Him with questions about many things,
53А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
54waiting to catch Him in something He might say.
54вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.