Luke 20
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1One day as Jesus was teaching the people in the temple courts and proclaiming the gospel, the chief priests and scribes, together with the elders, came up to Him.
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2“Tell us,” they said, “by what authority are You doing these things, and who gave You this authority?”
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3“I will also ask you a question,” Jesus replied. “Tell Me:
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4John’s baptism—was it from heaven, or from men?”
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5They deliberated among themselves and said, “If we say, ‘From heaven,’ He will ask, ‘Why did you not believe him?’
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6But if we say, ‘From men,’ all the people will stone us, for they are convinced that John was a prophet.”
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7So they answered that they did not know where it was from.
7И одговорише: Не знамо откуда.
8And Jesus replied, “Neither will I tell you by what authority I am doing these things.”
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9Then He proceeded to tell the people this parable: “A man planted a vineyard, rented it out to some tenants, and went away for a long time.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10At harvest time, he sent a servant to the tenants to collect his share of the fruit of the vineyard. But the tenants beat the servant and sent him away empty-handed.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11So he sent another servant, but they beat him and treated him shamefully, sending him away empty-handed.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12Then he sent a third, but they wounded him and threw him out.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13‘What shall I do?’ asked the owner of the vineyard. ‘I will send my beloved son. Perhaps they will respect him.’
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14But when the tenants saw the son, they discussed it among themselves and said, ‘This is the heir. Let us kill him, and the inheritance will be ours.’
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15So they threw him out of the vineyard and killed him. What then will the owner of the vineyard do to them?
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16He will come and kill those tenants, and will give the vineyard to others.” And when the people heard this, they said, “May such a thing never happen!”
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17But Jesus looked directly at them and said, “Then what is the meaning of that which is written: ‘The stone the builders rejected has become the cornerstone’?
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18Everyone who falls on this stone will be broken to pieces, but he on whom it falls will be crushed.”
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19When the scribes and chief priests realized that Jesus had spoken this parable against them, they sought to arrest Him that very hour. But they were afraid of the people.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20So they watched Him closely and sent spies who pretended to be sincere. They were hoping to catch Him in His words in order to hand Him over to the rule and authority of the governor.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21“Teacher,” they inquired, “we know that You speak and teach correctly. You show no partiality, but teach the way of God in accordance with the truth.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22Is it lawful for us to pay taxes to Caesar or not?”
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23But Jesus saw through their duplicity and said to them,
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24“Show Me a denarius. Whose image and inscription are on it?” “Caesar’s,” they answered.
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25So Jesus told them, “Give to Caesar what is Caesar’s, and to God what is God’s.”
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26And they were unable to trap Him in His words before the people; and amazed at His answer, they fell silent.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27Then some of the Sadducees, who say there is no resurrection, came to question Him.
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28“Teacher,” they said, “Moses wrote for us that if a man’s brother dies and leaves a wife but no children, the man is to marry his brother’s widow and raise up offspring for him.
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29Now there were seven brothers. The first one married a wife, but died childless.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30Then the second
30и узе други жену, и он умре без деце;
31and the third married the widow, and in the same way all seven died, leaving no children.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32And last of all, the woman died.
32а после свих умре и жена.
33So then, in the resurrection, whose wife will she be? For all seven were married to her.”
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34Jesus answered, “The sons of this age marry and are given in marriage.
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
35But those who are considered worthy to share in the age to come and in the resurrection from the dead will neither marry nor be given in marriage.
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
36In fact, they can no longer die, because they are like the angels. And since they are sons of the resurrection, they are sons of God.
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37Even Moses demonstrates that the dead are raised, in the passage about the burning bush. For he calls the Lord ‘the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob.’
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38He is not the God of the dead, but of the living, for to Him all are alive.”
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39Some of the scribes answered, “Teacher, You have spoken well!”
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40And they did not dare to question Him any further.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41Then Jesus declared, “How can it be said that the Christ is the Son of David?
41Како говоре да је Христос син Давидов?
42For David himself says in the book of Psalms: ‘The Lord said to my Lord, “Sit at My right hand
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43until I make Your enemies a footstool for Your feet.”’
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44Thus David calls Him ‘Lord.’ So how can He be David’s son?”
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45In the hearing of all the people, Jesus said to His disciples,
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46“Beware of the scribes. They like to walk around in long robes, and they love the greetings in the marketplaces, the chief seats in the synagogues, and the places of honor at banquets.
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47They defraud widows of their houses, and for a show make lengthy prayers. These men will receive greater condemnation.”
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.