Luke 23
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then the whole council rose and led Jesus away to Pilate.
1И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
2And they began to accuse Him, saying, “We found this man subverting our nation, forbidding payment of taxes to Caesar, and proclaiming Himself to be Christ, a King.”
2И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
3So Pilate asked Him, “Are You the King of the Jews?” “You have said so,” Jesus replied.
3А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
4Then Pilate said to the chief priests and the crowds, “I find no basis for a charge against this man.”
4А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
5But they kept insisting, “He stirs up the people all over Judea with His teaching. He began in Galilee and has come all the way here.”
5А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
6When Pilate heard this, he asked if the man was a Galilean.
6А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
7And learning that Jesus was under Herod’s jurisdiction, he sent Him to Herod, who himself was in Jerusalem at that time.
7И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
8When Herod saw Jesus, he was greatly pleased. He had wanted to see Him for a long time, because he had heard about Him and was hoping to see Him perform a miracle.
8А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
9Herod questioned Jesus at great length, but He gave no answer.
9И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
10Meanwhile, the chief priests and scribes stood there, vehemently accusing Him.
10А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
11And even Herod and his soldiers ridiculed and mocked Him. Dressing Him in a fine robe, they sent Him back to Pilate.
11А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
12That day Herod and Pilate became friends; before this time they had been enemies.
12И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
13Then Pilate called together the chief priests, the rulers, and the people,
13А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
14and said to them, “You brought me this man as one who was inciting the people to rebellion. I have examined Him here in your presence and found Him not guilty of your charges against Him.
14рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
15Neither has Herod, for he sent Him back to us. As you can see, He has done nothing deserving of death.
15а ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
16Therefore I will punish Him and release Him.”
16Дакле, да га избијем па да пустим.
no verse 17 in this text
17А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
18But they all cried out in unison: “Away with this man! Release Barabbas to us!”
18Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
19(Barabbas had been imprisoned for an insurrection in the city, and for murder.)
19који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
20Wanting to release Jesus, Pilate addressed them again,
20А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
21but they kept shouting, “Crucify Him! Crucify Him!”
21А они викаху говорећи: Распни га, распни.
22A third time he said to them, “What evil has this man done? I have found in Him no offense worthy of death. So after I punish Him, I will release Him.”
22А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
23But they were insistent, demanding with loud voices for Jesus to be crucified. And their clamor prevailed.
23А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
24So Pilate sentenced that their demand be met.
24И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
25As they had requested, he released the one imprisoned for insurrection and murder, and handed Jesus over to their will.
25И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
26As the soldiers led Him away, they seized Simon of Cyrene on his way in from the country, and put the cross on him to carry behind Jesus.
26И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
27A great number of people followed Him, including women who kept mourning and wailing for Him.
27А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
28But Jesus turned to them and said, “Daughters of Jerusalem, do not weep for Me, but weep for yourselves and for your children.
28А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
29Look, the days are coming when people will say, ‘Blessed are the barren women, the wombs that never bore, and breasts that never nursed!’
29Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
30At that time ‘they will say to the mountains, “Fall on us!” and to the hills, “Cover us!”’
30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
31For if men do these things while the tree is green, what will happen when it is dry?”
31Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
32Two others, who were criminals, were also led away to be executed with Jesus.
32Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
33When they came to the place called The Skull, they crucified Him there, along with the criminals, one on His right and the other on His left.
33И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
34Then Jesus said, “Father, forgive them, for they do not know what they are doing.” And they divided up His garments by casting lots.
34А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
35The people stood watching, and the rulers sneered at Him, saying, “He saved others; let Him save Himself if He is the Christ of God, the Chosen One.”
35И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
36The soldiers also mocked Him and came up to offer Him sour wine.
36А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
37“If You are the King of the Jews,” they said, “save Yourself!”
37и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
38Above Him was posted an inscription: THIS IS THE KING OF THE JEWS.
38А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
39One of the criminals who hung there heaped abuse on Him. “Are You not the Christ?” he said. “Save Yourself and us!”
39А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
40But the other one rebuked him, saying, “Do you not even fear God, since you are under the same judgment?
40А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
41We are punished justly, for we are receiving what our actions deserve. But this man has done nothing wrong.”
41И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
42Then he said, “Jesus, remember me when You come into Your kingdom!”
42И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
43And Jesus said to him, “Truly I tell you, today you will be with Me in Paradise.”
43И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
44It was now about the sixth hour, and darkness came over all the land until the ninth hour.
44А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
45The sun was darkened, and the veil of the temple was torn down the middle.
45И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
46Then Jesus called out in a loud voice, “Father, into Your hands I commit My Spirit.” And when He had said this, He breathed His last.
46И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
47When the centurion saw what had happened, he gave glory to God, saying, “Surely this was a righteous man.”
47А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
48And when all the people who had gathered for this spectacle saw what had happened, they returned home beating their breasts.
48И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
49But all those who knew Jesus, including the women who had followed Him from Galilee, stood at a distance watching these things.
49А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
50Now there was a Council member named Joseph, a good and righteous man,
50И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
51who had not consented to their decision or action. He was from the Judean town of Arimathea, and was waiting for the kingdom of God.
51(он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
52He went to Pilate to ask for the body of Jesus.
52он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
53Then he took it down, wrapped it in a linen cloth, and placed it in a tomb cut into the rock, where no one had yet been laid.
53И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
54It was Preparation Day, and the Sabbath was beginning.
54И дан беше петак, и субота освиташе.
55The women who had come with Jesus from Galilee followed, and they saw the tomb and how His body was placed.
55А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
56Then they returned to prepare spices and perfumes. And they rested on the Sabbath, according to the commandment.
56Вративши се пак приправише мирисе и миро. И у суботу дакле осташе на миру по закону.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.