Luke 7
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When Jesus had concluded His discourse in the hearing of the people, He went to Capernaum.
1А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
2There a highly valued servant of a centurion was sick and about to die.
2У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
3When the centurion heard about Jesus, he sent some Jewish elders to ask Him to come and heal his servant.
3А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
4They came to Jesus and pleaded with Him earnestly, “This man is worthy to have You grant this,
4А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
5for he loves our nation and has built our synagogue.”
5јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
6So Jesus went with them. But when He was not far from the house, the centurion sent friends with the message: “Lord, do not trouble Yourself, for I am not worthy to have You come under my roof.
6А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
7That is why I did not consider myself worthy to come to You. But just say the word, and my servant will be healed.
7зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
8For I myself am a man under authority, with soldiers under me. I tell one to go, and he goes; and another to come, and he comes. I tell my servant to do something, and he does it.”
8Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
9When Jesus heard this, He marveled at the centurion. Turning to the crowd following Him, He said, “I tell you, not even in Israel have I found such great faith.”
9А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
10And when the messengers returned to the house, they found the servant in good health.
10И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
11Soon afterward, Jesus went to a town called Nain. His disciples went with Him, accompanied by a large crowd.
11И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
12As He approached the town gate, He saw a dead man being carried out, the only son of his mother, and she was a widow. And a large crowd from the town was with her.
12Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
13When the Lord saw her, He had compassion on her and said, “Do not weep.”
13И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
14Then He went up and touched the coffin, and those carrying it stood still. “Young man,” He said, “I tell you, get up!”
14И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
15And the dead man sat up and began to speak! Then Jesus gave him back to his mother.
15И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16A sense of awe swept over all of them, and they glorified God. “A great prophet has appeared among us!” they said. “God has visited His people!”
16А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
17And the news about Jesus spread throughout Judea and all the surrounding region.
17И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
18Then John’s disciples informed him about all these things.
18И јавише Јовану ученици његови за све ово.
19So John called two of his disciples and sent them to ask the Lord, “Are You the One who was to come, or should we look for someone else?”
19И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
20When the men came to Jesus, they said, “John the Baptist sent us to ask, ‘Are You the One who was to come, or should we look for someone else?’”
20Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
21At that very hour Jesus healed many people of their diseases, afflictions, and evil spirits, and He gave sight to many who were blind.
21А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
22So He replied, “Go back and report to John what you have seen and heard: The blind receive sight, the lame walk, the lepers are cleansed, the deaf hear, the dead are raised, and the good news is preached to the poor.
22И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
23Blessed is the one who does not fall away on account of Me.”
23И благо ономе који се не саблазни о мене.
24After John’s messengers had left, Jesus began to speak to the crowds about John: “What did you go out into the wilderness to see? A reed swaying in the wind?
24А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
25Otherwise, what did you go out to see? A man dressed in fine clothes? Look, those who wear elegant clothing and live in luxury are found in palaces.
25Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26What then did you go out to see? A prophet? Yes, I tell you, and more than a prophet.
26Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
27This is the one about whom it is written: ‘Behold, I will send My messenger ahead of You, who will prepare Your way before You.’
27јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
28I tell you, among those born of women there is no one greater than John, yet even the least in the kingdom of God is greater than he.”
28Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
29All the people who heard this, even the tax collectors, acknowledged God’s justice. For they had received the baptism of John.
29И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
30But the Pharisees and experts in the law rejected God’s purpose for themselves, because they had not been baptized by John.
30а фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, и не хтеше да их он крсти.
31“To what, then, can I compare the men of this generation? What are they like?
31А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
32They are like children sitting in the marketplace and calling out to one another: ‘We played the flute for you, and you did not dance; we sang a dirge, and you did not weep.’
32Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
33For John the Baptist came neither eating bread nor drinking wine, and you say, ‘He has a demon!’
33Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
34The Son of Man came eating and drinking, and you say, ‘Look at this glutton and drunkard, a friend of tax collectors and sinners!’
34дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
35But wisdom is vindicated by all her children.”
35И оправдаше премудрост сва деца њена.
36Then one of the Pharisees invited Jesus to eat with him, and He entered the Pharisee’s house and reclined at the table.
36Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
37When a sinful woman from that town learned that Jesus was dining there, she brought an alabaster jar of perfume.
37И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
38As she stood behind Him at His feet weeping, she began to wet His feet with her tears and wipe them with her hair. Then she kissed His feet and anointed them with the perfume.
38и ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
39When the Pharisee who had invited Jesus saw this, he said to himself, “If this man were a prophet, He would know who this is and what kind of woman is touching Him—for she is a sinner!”
39А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
40But Jesus answered him, “Simon, I have something to tell you.” “Tell me, Teacher,” he said.
40И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
41“Two men were debtors to a certain moneylender. One owed him five hundred denarii, and the other fifty.
41А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42When they were unable to repay him, he forgave both of them. Which one, then, will love him more?”
42А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
43“I suppose the one who was forgiven more,” Simon replied. “You have judged correctly,” Jesus said.
43А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
44And turning toward the woman, He said to Simon, “Do you see this woman? When I entered your house, you did not give Me water for My feet, but she wet My feet with her tears and wiped them with her hair.
44И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
45You did not greet Me with a kiss, but she has not stopped kissing My feet since I arrived.
45Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
46You did not anoint My head with oil, but she has anointed My feet with perfume.
46Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
47Therefore I tell you, because her many sins have been forgiven, she has loved much. But he who has been forgiven little loves little.”
47Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
48Then Jesus said to her, “Your sins are forgiven.”
48А њој рече: Опраштају ти се греси.
49But those at the table began to say to themselves, “Who is this who even forgives sins?”
49И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
50And Jesus told the woman, “Your faith has saved you; go in peace.”
50А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.