Luka 7
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A HOOKI ae la oia i kana mau olelo a pau i ka lohe ana o na kanaka, alaila komo ae la ia iloko o Kaperenauma.
1А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
2A, he mai ko kekahi kauwa a ka lunahaneri, kokoke no ia e make, he punahele nana.
2У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
3A lohe ae la ka lunahaneri ia Iesu, hoouna aku la oia i na lunakahiko o ka poe Iudaio io na la, nonoi aku la ia ia e hele mai e hoola i kana kauwa.
3А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
4A hiki aku la lakou io Iesu la, nonoi ikaika aku la lakou ia ia, me ka olelo, Ua pono kela nona keia mea ana e hana'i;
4А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
5No ka mea, ua aloha mai oia i ko makou lahuikanaka, a ua kukulu no hoi oia i ko makou hale halawai.
5јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
6Alaila, hele pu mai la Iesu me lakou. A kokoke mai la ia i ka hale, hoouna aku la ka lunahaneri i na hoaaloha io na la, e olelo aku ia ia, E ka Haku, mai hooluhi oe ia oe iho; no ka mea, aole o'u pono e komo mai ai oe iloko o kuu hale.
6А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
7No ia hoi, aole au i manao e pono au ke hele aku iou la: aka hoi, e i mai oe i ka olelo, a e hoolaia no kuu kauwa.
7зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
8No ka mea, he kanaka no wau i hoonohoia malalo iho o ke alii, he mau koa hoi ko'u malalo iho o'u, a i aku au i kekahi, E hele aku, a hele aku no ia; a i kekahi, E hele mai, a hele mai no ia; a i kuu kauwa hoi, E hana oe i keia, a hana no hoi ia.
8Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
9A lohe ae la o Iesu ia mau mea, mahalo iho la ia ia, a haliu ae la ia, i mai la i ka ahakauaka e hahai ana mahope ona, Ke i aku nei au ia oukou, aole au i ike i ka paulele nui e like me neia iloko o ka Iseraela.
9А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
10A hoi mai i ka hale ka poe i hoounaia'ku, ike mai la lakou i ua kauwa mai la, ua ola.
10И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
11Eia hoi kekahi, ia la ae, hele aku la ia i ke kulanakauhale, i kapaia o Naina; a he nui na haumana ana i hele pu me ia, a me na kanaka he nui loa.
11И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
12A hookokoke aku la oia i ka ipuka o ua kulanakauhale la, aia hoi, ua haliia mai la mawaho kekahi kanaka make, ke keiki kamakahi a kona makuwahine, he wahinekanemake ia; a nui mai la ko ke kulanakauhale me ua wahine la.
12Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
13A ike ka Haku ia ia, hu ae la kona aloha ia ia, i mai la oia ia ia, Mai uwe oe.
13И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
14Hele ae la Iesu a hoopa ae la i ka manele: ku malie iho la ka poe e hali ana, I ae la ia, E ke kanaka hou, ke kauoha aku nei au ia oe, E ala'e.
14И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
15Alaila noho mai la iluna ua kanaka make la, a hoomaka mai la e olelo: a haawi ae la o Iesu ia ia i kona makuwahine.
15И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16A kau mai la ka weliweli maluna o lakou a pau, hoonani aku la lakou i ke Akua, i aku la, Ua puka mai nei ke kaula nui mawaena o kakou; ua ike mai ke Akua i kona poe kanaka.
16А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
17Ua kui aku la kona kaulana, ma Iudea a puni, a me ka aina a pau e kokoke mai ana.
17И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
18A hoike ae la ia Ioane kana mau haumana i keia mau mea a pau.
18И јавише Јовану ученици његови за све ово.
19Kahea aku la o Ioane i kekahi mau haumana ana elua, hoouna aku la io Iesu la e ninau aku, O oe no anei ka mea e hele mai ana? a o ka mea e ae anei ka makou e kali ai?
19И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
20A hiki aku la ua mau kanaka la io Iesu la, i aku la, Na Ioane Bapetite maua i hoouna mai iou nei e ninau, O oe no anei ka mea e hele mai ana? a, o ka mea e ae anei ka makou e kali ai?
20Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
21Ia hora iho, hoola iho la oia i na mea he nui, i na mai, i na nawaliwali, i na uhane ino hoi; he nui no hoi na makapo ana i haawi ai i ka ike.
21А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
22Olelo mai la o Iesu, i mai la ia laua, Ou hoi, e hai aku olua ia Ioane i ka olua mea i ike iho nei, a i lohe iho nei; ua ike na makapo, ua hele na oopa, ua hoomaemaeia na lepero, ua lohe na kuli, ua hoalaia na make, ua haiia ka olelo maikai i ka poe ilihune;
22И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
23A e pomaikai ana ka mea e hina ole no'u.
23И благо ономе који се не саблазни о мене.
24A hala aku la ua mau elele la a Ioane, hoomaka aku la o Iesu e olelo i ka ahakanaka, no Ioane, I hele la oukou iwaho ma ka waonahele e ike i ke aha? I ka ohe anei i hooluliia e ka makani.
24А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
25A i hele la hoi oukou iwaho e ike i ke aha? I ke kanaka anei i kahikoia i ke kapa pahee? Aia hoi iloko o na hale alii ka poe i kahikoia i ke kapa nani, e noho lealea ana.
25Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26A i hele la hoi oukou iwaho e ike i ke aha? I ke kaula anei? Oiaio, ke hai aku nei ia oukou, a i ka mea hoi e oi aku i ke kaula!
26Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
27Oia hoi ka mea nona ka palapala, Eia hoi, ke hoouna aku nei au i ka'u elele mamua ou, nana no e hoomakaukau i kou alanui mamua ou.
27јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
28No ka mea, ke olelo aku nei au ia oukou, mawaena o na mea a na wahine i hanau ai, aole he kaula i oi aku mamua o Ioane Bapetite. Aka o ka mea uuku loa iloko o ke aupuni o ke Akua, ua oi aku ia mamua ona.
28Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
29A o na kanaka a pau i lohe, o na lunaauhau kekahi, hoomaikai aku la lakou i ke Akua, ka poe i bapetizoia ma ka bapetizo a Ioane.
29И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
30Aka, o ka poe Parisaio, a me ka poe kakauolelo, ua pale ae la lakou i ka manao o ke Akua no lakou iho, i ko lakou bapetizo ole ia e ia.
30а фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, и не хтеше да их он крсти.
31No ia mea, me ke aha la uanei au e hoohalike ai i na kanaka o keia hanauna? Heaha hoi ko lakou mea e like ai?
31А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
32Ua like no lakou me na kamalii e noho ana ma kahi kuai, e kahea ana kekahi i kekahi, a e olelo ana, Ua hookiokio aku makou ia oukou, aole hoi oukou i haa mai: ua kanikau aku makou imua o oukou, aole hoi oukou i uwe mai.
32Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
33No ka mea, hele mai la o Ioane Bapetite me ka ai ole i ka berena, a me ka inu ole i ka waina; a olelo no oukou, He daimonio kona.
33Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
34Ua hele mai hoi ke Keiki a ke kanaka e ai ana, a e inu ana; a olelo no oukou, Aia hoi, he kanaka pakela ai, pakela inu waina, he hoaaloha pu me na lunaauhau a me na lawehala!
34дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
35Aka o ka naanao, ua hooponoia ia e kana mau keiki a pau.
35И оправдаше премудрост сва деца њена.
36Kono ae la kekahi Parisaio ia ia e ai pu me ia. A komo aku la oia iloko o ka hale o ua Parisaio la, a noho hilinai iho la e ai.
36Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
37Aia hoi, he wahine ma ia kulanakauhale, he wahine lawehala ia, a ike aku la oia e noho ana ia e ai maloko o ka hale o ua Parisaio la, lawe mai la hoi ia i ka ipu alabata poni,
37И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
38Ku iho la ia mahope, ma kona mau wawae, e uwe ana, hoomaka iho la ia e hoopulu i ko Iesu mau wawae me ka waimaka, a holoi iho la me ka lauoho o kona poo, a honi iho la i kona mau wawae, a poni iho la me ka mea poni.
38и ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
39A ike ae la ka Parisaio nana i kono ia Iesu, olelo iho la ia iloko ona, i iho la, Ina he kaula keia, ina ua ike ia i keia wahine i hoopa ia ia a me kona ano; no ka mea, he wahine hewa ia.
39А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
40A olelo mai la o Iesu, i mai la ia ia, E Simona, he wahi olelo ka'u ia oe. I aku la oia, E ke Kumu, e olelo mai no.
40И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
41O kekahi kanaka elua ana mea aie; elima haneri denari ka aie a kekahi, a kanalima hoi a kekahi.
41А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42Aole a laua mea e hookaa aku ai, kala wale aku la oia ia laua. E hai mai hoi oe, owai hoi ko laua mea i aloha nui mai ia ia?
42А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
43Hai aku la o Simona, i aku la, Ke manao nei au, o ka mea nana ka aie nui ana i kala wale ai. I mai la oia ia ia, Ua pono kou manao.
43А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
44A haliu ae la ia i ka wahine, i mai la oia ia Simona, Ke ike nei anei oe i keia wahine? Ua komo mai nei au iloko o kou hale, aole hoi oe i haawi mai i wai no ko'u mau wawae; aka, ua hoopulu iho keia wahine i ko'u mau wawae me ka waimaka, a ua holoi iho hoi me ka lauoho o kona poo.
44И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
45Aole oe i honi mai ia'u; aka, o keia wahine, mai ko'u komo ana mai, aole ia i hooki i ka honi ana i ko'u mau wawae.
45Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
46Aole oe i poni mai i kuu poo me ka aila; aka, ua poni mai keia wahine i ko'u mau wawae me ka mea poni.
46Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
47Nolaila hoi, ke olelo aku nei au ia oe, O na hewa ona he nui loa, ua pau ia i ko kalaia; no ka mea, i nui ai kona aloha; aka, o ka mea ia ia ka mea uuku i kalaia, oia ke aloha uuku.
47Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
48I mai la ia i ka wahine, Ua kalaia ua hewa ou.
48А њој рече: Опраштају ти се греси.
49A o ka poe e noho pu ana, i iho la lakou iloko o lakou iho, Owai keia e kala nei i ka hala?
49И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
50I mai la oia i ka wahine, Ua ola oe i kou manaoio ana; e hele aku oe me ka pomaikai.
50А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.