Luka 6
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1EIA kekahi, a hala ka Sabati mua, a i ka lua, hele ae la ia ma ka mahina hua palaoa; a ohi iho la kana mau haumana i na huhui hua palaoa, anaanai iho la iloko o na lima, ai iho la.
1Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
2Olelo ae la kekahi poe Parisaio ia lakou, No ke aha la oukou e hana nei i ka mea ku pono ole ke hana i na la Sabati?
2А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
3Olelo mai la o Iesu ia lakou, i mai la, Aole anei oukou i heluhelu i ka mea o Davida i hana'i i kona pololi ana, a me ka poe me ia;
3И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4I kona komo ana iloko o ka hale o ke Akua, a lalau iho la i ka berena hoike, a ai iho la, a haawi hoi na ka poe me ia; aole hoi i kupono ke ai ia mea, o ka poe kahuna wale no?
4Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
5I mai la oia ia lakou, O ke Keiki a ke kanaka, oia hoi ka Haku no ka Sabati.
5И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
6Eia kekahi, i kekahi la Sabati aku, hele ae la oia iloko o ka halehalawai a ao mai la; a ilaila ke kanaka ua maloo kona lima akau.
6А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
7Hakilo aku la ia ia na kakauolelo a me na Parisaio e hoola paha ia i ka la Sabati, i loaa'i ia lakou ka mea e hoopii ai ia ia.
7Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
8Ua ike oia i ko lakou manao, i mai la ia i ke kanaka nona ka lima maloo, E ala'e, a e ku mawaena. Ala ae la hoi ia, ku iho la.
8А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
9I mai la o Iesu ia lakou, E ninau aku au ia oukou i kekahi mea; He pono i na la Sabati, o ka hana maikai anei, o ka hana ino paha? o ka hoola anei, o ka pepehi paha?
9А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
10Nana ae la oia ia lakou a pau, i mai la i ua kanaka la, E kikoo i kou lima. A pela ia i hana'i, a ola iho la ia lima ona e like me kekahi
10И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
11A piha iho la lakou i ka huhu. Kukakuka lakou ia lakou iho i ka mea e hana aku ai lakou ia Iesu.
11А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
12Eia kekahi, ia mau la no, hele aku la ia i ka mauna e pule; hoomau iho la oia i ka pule i ke Akua ia po a ao.
12Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
13A ao ae la, hea mai la ia i kana poe haumana; a wae iho la oia he umikumamalua o lakou; a kapa iho la oia ia lakou, he poe lunaolelo;
13И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
14O Simona ka mea ana i kapa hou ai o Petero, a o Anederea kona kaikaina, a o Iakobo a me Ioane, o Pilipo a me Baretolomaio,
14Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
15O Mataio a me Toma, o Iakobo na Alapaio, a me Simona i kapaia o Zelote,
15Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
16O Iuda ko Iakobo a me Iuda Isekariota, oia hoi ka mea kumakaia.
16Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
17A iho mai la oia me lakou, ku iho la ma kahi papu, a o kana poe haumana, a me na kanaka he lehulehu no Iudea a pau, no Ierusalema hoi, a no kahakai o Turo a me Sidona, hele aku lakou e hoolohe ia ia, a e hoolaia hoi ko lakou mau mai;
17И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
18A me ka poe i hoomaauia e na uhane ino; a hoolaia'e la lakou.
18који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
19Imi ae la ka ahakanaka a pau e hoopa ia ia; no ka mea, noloko mai ona i puka mai ai ka mana, a i hoola hoi ia lakou a pau.
19И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20Alawa ae la kona mau maka maluna o kana poe haumana, i mai la ia, Pomaikai oukou ka poe ilihune; no ka mea, no oukou ke aupuni o ke Akua.
20И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
21Pomaikai oukou ka poe pololi ano; no ka mea, e hoomaonaia oukou. Pomaikai oukou ka poe uwe ano; no ka mea, e olioli auanei oukou.
21Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
22E pomaikai ana oukou i ka wa e inaina mai ai na kanaka ia oukou, a e hookaawale ai hoi ia oukou, a e hoino ai hoi, a e kiola aku ai hoi i ko oukou mau inoa me he mea ino la, no ke Keiki a ke kanaka.
22Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
23E hauoli hoi oukou ia la, a e lelele iho i ka olioli; no ka mea, eia hoi, he nui no ko oukou uku ma ka lani. Pela no hoi i hana aku ai ko lakou poe makua i ka poe kaula.
23Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
24Aka, poino oukou ka poe waiwai! no ka mea, ua loaa e ia oukou ko oukou oluolu.
24Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
25Poino oukou ka poe maona! no ka mea, e pololi auanei oukou. Poino oukou ka poe akaaka ano! no ka mea, e u auanei oukou a e uwe hoi.
25Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
26E poino auanei oukou i ka wa e olelo maikai mai ai na kanaka a pau no oukou! no ka mea, pela no i hana aku ai ko lakou mau makua i ka poe kaula hoopunipuni.
26Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
27Aka, ke kauoha aku nei au ia oukou ka poe e lohe mai ana, e aloha aku i ko oukou poe enemi, e hana maikai aku hoi i ka poe inaina mai ia oukou.
27Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
28E hoomaikai aku i ka poe i hoino mai ia oukou, e pule aku hoi no ka poe i hoohewa wale mai ia oukou.
28благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
29A i ka mea e kui mai ia oe ma kekahi papalina, e haawi hou ae i kekahi; a i ka mea e lawe aku i kou aahu, mai aua i kou kapa komo.
29Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
30E haawi hoi oe i kela mea i keia mea ke noi mai ia oe. A i ka mea lawe aku i kou waiwai, mai noi hou aku oe.
30А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31E like me ko oukou makemake e hana mai na kanaka ia oukou, pela hoi oukou e hana aku ai ia lakou.
31И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
32A ina e aloha aku oukou i ka poe i aloha mai ia oukou, heaha hoi ka uku no oukou? no ka mea, ua aloha aku ka poe hewa i ka poe i aloha mai ia lakou.
32И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
33A ina e hana maikai aku oukou i ka poe i hana maikai mai ia oukou, heaha hoi ka uku no oukou? no ka mea, ua hana no pela ka poe hewa.
33И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
34A ina e haawi aku oukou i ka poe a oukou e manao ai e haawi hou mai ana ia oukou, heaha hoi ka uku no oukou? no ka mea, ua haawi aku ka poe hewa i ka poe hewa i loaa hou mai ai ia lakou ka mea like.
34И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
35Aka, e aloha aku i ko oukou poe enemi, e hana maikai aku, a e haawi aku, me ka manao ole i ka uku hou ia; alaila e nui ka uku no oukou, e lilo hoi oukou i mau keiki na ka Mea kiekie loa; no ka mea, he lokomaikai mai oia i ka poe aloha ole, a me ka poe hewa.
35Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
36E lokomaikai hoi oukou, e like me ko oukou Makua i lokomaikai mai ai.
36Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37Mai hoino aku, alaila, aole oukou e hoinoia mai: mai hoahewa aku, alaila, aole oukou e hoahewaia mai. E kala aku, a e kalaia mai oukou.
37И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38E haawi aku, a e haawiia mai ia oukou, me ka ana pono i kaomiia iho, i pili pu i ka hooluliluliia a hanini iwaho, e haawi mai ai lakou iloko o ko oukou poli: no ka mea, me ka ana a oukou e ana aku ai, pela no e anaia mai ai no oukou.
38Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
39Olelo mai la oia i ka olelonane ia lakou; E hiki anei i ka makapo ke alakai i ka makapo? Aole anei laua e haule pu iho i ka lua?
39И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40Aole ka haumana maluna o kana kumu; aka, o ka haumana i pono e like pu ia me kana kumu.
40Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
41No ke aha la oe e nana aku ai i ka pula iki iloko o ka maka o kou hoahanau, aole hoi oe i ike i ke kaola iloko o kou maka iho?
41А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
42A, pehea la e hiki ai ia oe ke olelo aku i kou hoahanau, E ka hoahanau, ho mai na'u e unuhi ka pula iki oloko o kou maka, aole hoi oe i ike i ke kaola iloko o kou maka iho? E ka hookamani, e hoolei mua ae oe i ke kaola mai loko ae o kou maka iho, alaila e ike lea oe i ka unuhi i ka pula iki oloko o ka maka o kou hoahanau.
42Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
43No ka mea, aole hoohua mai ka laau maikai i ka hua ino; aole hoi hoohua mai ka laau ino i ka hua maikai.
43Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
44No ka mea, ua ikeia ka laau ma kona hua iho. Aole i ohiia mai na hua fiku, mai ke kakalaioa mai, aole hoi i ohiia mai na hua waina mai ka laau ooi mai.
44Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
45O ke kanaka maikai, ua lawe mai ia i ka mea maikai noloko mai o ka waiwai maikai o kona naau; a o ke kanaka ino, ua lawe mai ia i ka mea ino noloko mai o ka waiwai ino o kona naau; no ka mea, no ka piha o ka naau i olelo mai ai kona waha.
45добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46No ke aha la oukou i hea mai ai ia'u, E ka Haku, e ka Haku, me ka malama ole i ka mea a'u e kauoha aku ai?
46А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
47O ka mea i hele mai io'u nei, a i hoolohe mai i ka'u mau olelo, a i malama hoi ia mau mea, e hoike aku au ia oukou i kona mea e like ai:
47Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48Ua like ia me ke kanaka i kukulu i ka hale, ua eli ia a hohonu, ua hoonoho i ke kumu ma ka pohaku; a nui mai la ka wai kahe, a pa ikaika mai ka wai kahe i ua hale la, aole hiki ke hoonaueue aku ia, no ka mea, ua hookumuia ia ma ka pohaku.
48Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
49Aka, o ka mea i hoolohe, aole hoi i malama, ua like ia me ke kanaka i kukulu i ka hale maluna o ka lepo, me ke kumu ole; malaila i pa ikaika mai ai ka wai kahe, a hiolo koke iho la no ia, a nui iho la ka hiolo ana o ua hale la.
49А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.