Luka 6
Meriam Mir GospelsTranslation
Meriam Mir Gospels
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Abele sabath ge nener kekiam gerger, E iako ekas kon gedub ge; epe abara kaimeg giz kon itarakerare, ege uiaba tag itmerare, a uiaba eroare.
1Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
2Ege uader Faresaio giz uiabim daratagerare, kega, Nalu uaba lu akerare nole abkoreb sabath ge?
2А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
3Iesu uiabim detaut, kega, Nako uaba nole etage Dauida de ikeli, leuer aro kak, uerer eudili, a gaire abara kaimeg giz;
3И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4E Ade ra zogo meta ge balu, E erdali areto derser, E eroli, a uiabi nakuarare uader abi kemem; abele leuer nolea abkoreb nogle eroli, no zogozogo le giz tepteb?
4Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
5Ege E uiabim detager, kega, Abele Le la Uerem sabath opole.
5И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
6Nerute sabath ge, E iako sanago ge balu, E uiabi ereuerem: nerute le abara tuter tag euselu.
6А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
7Ege aotale giz pako Faresaio giz uiaba abi deraimerare, nako, E idigri sabath ge; ueakai nagri mer ais abim.
7Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
8E umele uiaba dikiapore; epe E abi detager, nerute le tag euselu, Ma ekue, E ekue muige. E sobkak ekue.
8А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
9Epe Iesu uiabim detager, Kaka uabi nautumerare nerute lu, Nako, abkoreb omare abele sabath ge, nako nolea? nako eded, nako ipit?
9А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
10Ege E abi darasmerare uiaba uridili, epe abi detager, nerute le tag euselu, Mara tag itrimud. Epe E ikeli abkoreb: epe abara tag debele, mokakalam nerute.
10И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
11Epe uiaba au urker; ege uiaba mer atager nalu lu uiaba ikeli abkoreb Iesuim.
11А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
12Abele gaire gerger, Iesu bakeamulu nerute paser ge E esorerapare; E Adim damosi ki ge ueeseamur.
12Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
13Ege gerger ge, epe dabgiri abara kaimeg giz; E depeger tuelf le, ege uiabi nei atker Aposotolo;
13И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
14Simona, nei atker Peteru, pako Anederia tabara keimer, a Iakobo pako Ioane, a Filipo a Batolomaio,
14Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
15A Mataio a Toma, a Iakobo Alefaio ra uerem, pako Simona, nei atker Zelote,
15Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
16A Iuda Iakobo ra uerem, pako Iuda Isakariota, abi keserkeser;
16Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
17Ege E bakeam okakis uiabim, E ekue debe uteb, pako abara kaimeg giz, pako gaire le lakub Iudaialam, pako Ierusalemalam, pako nerute apek Turo a Sidona, ege uiaba tabakeauare lagelage abim asoli, a uiaba dikiapore uiaba gaire gim, E uiabi nadgirare;
17И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
18Uader au asiasi uit lamar, ege E uiabi idigiri.
18који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
19Ege gaire le lakub uridili uiaba lagelag abi dog ekepili: abelelam E nagri adigiri, ege uiaba uridili idigiri.
19И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20Ege E dasmer abara kaimeg giz, E uiabi detager, kega, Uerkab uaba nolea lu kak: abelelam uaba Ade ra baselaia ge.
20И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
21Uerkab uaba uererege peirdi: abelelam uaba kem osmeda. Uerkab uaba ezoli peirdi: abelelam uaba sererege.
21Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
22Uerkab uaba uader au urker uabim, pako uabim daratirieda, pako dedkoli uaba nei mokakalam adud lu, Le la Ueremlam.
22Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
23Debele uaba sererege abele gerger ge, pako uaba eupemad a sererege: abelelam, dasmer, nagri kotor ge uaba bodomalam: abelelam abkoreb uiaba aba ikerare mokakalam gaire perofeta giz.
23Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
24Mokakalam, uaiai, uaba lu giz ra apu! abelelam uaba nagri debele.
24Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
25Uaiai, uaba kem osmed! abelelam uaba uererge. Uaiai, uaba sererege peirdi! abelelam uaba okasosok, pako ezoli.
25Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
26Uaiai, uader uridili dede mer uabim! abelelam uiaba aba ikeli abkoreb mokakalam perofeta bes.
26Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
27Epe kaka uabim detager, uaba asoli kara mer, Uaba omare le uabim derarti, pako uaba debe mer uader nolea omare kak,
27Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
28Uaba uerkab le kupeiatimed, uaba esorerapare uader bes mer uabim.
28благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
29Ese nerute le mari ipit mara ikabu tetapim, ma ikuar nerute ikabu tetapim; ese nerute le ais mara au am uali, ma nolea daisumda mara gem uali.
29Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
30Debele ma nakuarare uader uridili mari namosed; ese nerute le mara lu gatkam le, ma nolea ko tais.
30А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31Mokakalam uaba nerkep dikiaporare uiaba ikeli abkoreb uabim, debele uaba ikeli mokakalam.
31И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
32Ese uaba omare uader omare uabim, nalu esoao abkoreb abele lu? abelelam gaire uit tonar le giz omare uiabim, uiabi omare.
32И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
33Ese uaba debe dorge ikeli uiabim, gaire le uabim debe dorge, nalu uaba esoao abkoreb abele lu? abelelam gaire uit le uiaba ikeli abele lu.
33И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
34Ese uaba ikuar mani uader damosi uabim, a uaba ko dikiapore keubu nagri lu, nalu esoao abkoreb abele lu? abelelam uit le ikuar mani le damosi, ueakai nagri lu abkoreb.
34И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
35Debele uaba omare uader uabim derarti, pako urker uabim, debele uaba debe dorge uiabim, pako ikuar mani uader uabi damosi, uaba nolea dikiapore lu abkoreb; ueakai bodomalam nagri, uaba Ade ra omasker: abelelam E omare uit le, pako gaire adud le.
35Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
36Debele au nasenase uaba omare, mokakalam uaba Aba, abara omare au nasenase.
36Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37Ua nole abi meratager kak, iaueakai uaba ko nole abi meratager: uaba nolea bodomalam uiabim, ueakai uaba nolea bodomalam: debele uaba adem dikri uiaba uit, ueakai uaba uit adem dikri:
37И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38Debele uiabim ikuar, ueakai uabi ikuar; E uiabim ikuar debe uali E badigamo, E sapili pako dikri, E mitkar osmed adige, abelelam uaba turum nagri, a ko uaba turum nagri.
38Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
39Ege E uiabim detager nerute abara mer babisdarie, kega, Nako, umele nerute sadamer tegaret nerute sadamer? epe nako uiaba neis okakis ekesmeri ao ge?
39И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40Kaimeg giz nole aule kak abara ereuer le: mokakalam abara ereuer le, debele.
40Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
41Nalugelam ma dasmer lu puipi nerute le la pone ge, ma nolea umer kak au lu mara pone ge?
41А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
42Nalugelam ma abi detager, mara le, Karim mara pone, kaka adem abele lu puipi mara pone ge: ma nolea umer kak au lu mara pone ge? Ma bes le, ma kekiam adem abele au lu mara pone ge, ueakai ma umele adem puipi nerute le la pone ge.
42Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
43Umer kak lu debele adud turum nagri; pako lu adud umer kak debe turum nagri.
43Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
44Abelelam gaire lu turum nagri, ueakai gaire le umele. Abelelam nolea le etobemed suke ra turum zegerzeger lu, pako nolea le etobemed turum uina ge dardar lu.
44Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
45Ege gaire le debe E tais lu debele lu debele tonar, E ikedi muige abara nerkep; abele le adud E tais lu adud lu adud lam E ikedi abara nerkep; abelelam gaire lu muige E abi etomeret abara te.
45добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46Nalugelam uaba etomeret karim, Opole, Opole, a uaba nolea ikeli mokakalam kara mer?
46А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
47Ese nerute le karim tabakeam a asoli kara mer, pako E ikeli, kaka uiabi etomeret le mokakalam abim.
47Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48Mokakalam nerute le ikeli abara meta, E daiui muimui, E ikedi giz ge neid ge: epe ni dodo au kase babuselu, ege umer kak dimali: abelelam abele giz E ikedi neid ge.
48Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
49Ese nerute le asoli, a nolea ikeli, E mokakalam le ikeli abara meta tumem sep ge, nolea giz kak: ege abele ni dodo au kase babuselu, epe abele meta mogem erapei.
49А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.