Luka 9
Meriam Mir GospelsTranslation
Meriam Mir Gospels
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ege E darabgerare abara kaimeg giz, tuelf le, ege E uiabim nakuarare abele adigiri, pako abele sirdam demoni giz uridili dituaki, pako gaire gim le giz uiabi idigiri.
1Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
2Ege E uiabi namarida ko natomertare Ade ra baselaia ge, a uiabi idigiri gaire gim le.
2И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
3Ege E uiabim detager, kega, Uaba nole lu aisare kak abele bakeamu, nole koket kak, nole epei kak, nole leuer kak, a nole mani kak; a nole neisi am uali ameare.
3И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
4Uaba nerute meta ge badari, emeri abele, a iako bakeamu.
4У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
5Uiaba le giz uabim agared kak, a nolea uabi asor kak, uaba bakeamu abele gedlam, sep ditkeda uaba teter gablam, uiabi atamelam.
5И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
6Ege uiaba bakeauare, deraueli gaire ged, a natomertare Ade ra debe mer, a uiabi idigiri gaire gim le uridili.
6А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
7Ege Heroda opole asoli gaire lu uridili emetu ikeli: epe abara nerkep au okasosok, abelelam uader detager, kega, Ioane Bapataiso ko eded akaida eudelam;
7А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
8A uader detager, kega, Elia pedali paret kak; epe uader detager, kega, Nerute perofeta emeretlam, E ko eded akaida.
8а једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
9Heroda detager, kega, Kaka derapeida Ioane ra kerem: nete le kaka asoli gaire mer mokakalam? E lagelag abi dasmer.
9И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
10Ege kaimeg giz ko takomeda, uiaba abim etomertare gaire lu uiaba emetu ikeli. Epe E uiabi ais nerute uteb, nolea le kak, abele ged nei atker Bethesaida.
10И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
11Ege gaire le lakub uiaba emetu umele, a uiaba abi irmilare: ege E uiabi agiz, E uiabi detager tonar Ade ra baselaia ge, pako idigiri uader le lagelag eded.
11А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
12Ege maike lem baraigida; epe gaire tuelf le tabarki, a abi detager, kega, Debele ma namarida gaire le lakub, iaueakai uiaba bakeauare gaire uteb, abele kebi uteb maike, uiaba emeri, a leuer deraimer: abelelam abele uteb nolea le kak.
12А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
13Ege E uiabi detager, kega, Uaba uiabi leuer ikuar. Ege uiaba abi detager, kega, Meriba nolea leuer kak, no faif areto a lar neisi; debele keriba ko bakeamu leuer terapei uiabim peike gaire le lakub.
13А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
14Abelelam mokakalam faif tausan le uridili. Ege E uiabim detager, kega, abara kaimeg giz, Uaba uiabim detager debele uiaba manoro emeri, fifte le gaire nosik.
14Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
15Ege uiaba ikerare abkoreb mokakalam abara mer, a uiabim uridili detagereda, kega, Gaire nosik uaba mamoro emeri.
15И учинише тако, и посадише их све.
16Epe E tais faif areto a lar neisi, E kotor dimirualu, a esoao, a itur; a uiabi nakuarare, abara kaimeg giz, a uiaba naisuerare abele gaire le lakub.
16А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
17Ege uiaba eroare, ege uiaba uridili gem osmeda; epe uiaba kaier leuer arot epei ge, ege tuelf epei osmeda, leuer mogmog.
17И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
18E tepteb esorerapare, abara kaimeg giz uiaba okakis: epe E uiabi nautumerare, kega, Nako gaire le la mer karim nete?
18И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
19Ege uiaba abi detautare, kega, Ioane Bapataiso; epe uader detager, kega, Elia; a uader detager, kega, Nerute perofeta emeretlam, E ko eded akaida.
19А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
20Ege E uiabim detager, kega, Nako uaba mer karim nete? Epe Peteru abi detaut, kega, Mama Keriso Adelam.
20А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
21Epe E uiabim daraisumdarare, kega, Nolea nerute le etomeret abele lu;
21А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
22Kega, Abkoreb gaire lu asias Ade ra Uerem, pako aule giz abi dikaer, pako zogozogo le giz, pako aotale giz, uiaba abi ipitare, a thri gerger ko eded.
22говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
23Ege E uiabim gaire le uridili detager, kega, Ese nerute le lagelag kari narmili, mamoro E tababu obogai, abara satauro bakuar gaire gerger, a kari narmili.
23А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
24Abelelam, ese nerute le lagelag abara eded asisiem, abele ko abi; ese nerute le abara eded abi karielam, abele ko ededem.
24Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
25Abelelam, ese nerute le geseb ge uridili terapei, a abara mar abi, pako adem, nalu bodomalam abim?
25Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
26Ese nerute le kari sirip ge, pako kara mer, abkoreb Le la Uerem ko abi sirip ge, E tabarki kemem gaire angela zogo, abara Aba zorom ge.
26Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
27Ageakar, kaka uabim detager, kega, Uader peike, uiaba nole eud kak, kekiam uiaba Ade ra baselaia dasmerauem.
27А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
28Ege gaire mer eseamulu, nako eit gerger, epe E abi ais Peteru, pako Ioane, pako Iakobo, ege uiaba ogi nerute tumem perepere paser ge, E esorerapare.
28А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
29E esorerapare, a abara op depegemelu, E kakekak abara ame uali, au zoromzorom.
29И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
30Dasmer, ege neisi le uiaba abi mer atagerem, Mose pako Elia;
30И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
31Ui etomeret au zoromzorom, ege uiaba mer atager tonar abara eumid keubu, Ierusalema ge.
31Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
32Ege Peteru au uteidi pako uader abi kemem: ege uiaba ekiam, a uiaba erdalare abara au zoromzorom, pako neisi le uiaba ekue okakis.
32А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
33Epe ui bakeamulei, a Iesu dikaer, epe Peteru abi detager Iesuim, kega, Opole, debele meriba emeri peike: keriba thri meta akerare; mara nerute, Mose ra nerute, a Elia ra nerute: ege E nole akiapore kak abele mer detager.
33И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
34Abele gaire mer, uiaba natkamda baz de, a uiaba ispilu: ege uiaba au geum, abele baz maike.
34А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
35Le la mer teosmeda abele bazelam, kega, Kara Uerem nasge idali: uaba abim asoli.
35И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
36Ege abele mer sobkak eseamulu, epe uiaba erdali Iesu, E tepteb. A uiaba nolea mer kak, a uiaba nolea etomeret nerute le, abele kerker, gaire lu uiaba erdalare.
36И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
37Idim ge, uiaba paserlam batueli, epe uiaba obapit gaire le lakub.
37А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
38Dasmer, nerute le ereretikri le lakublam, kega, Ereuere le ae, kaka mari damosi, ma dasmer kara uerem; abelelam kara uerem netate:
38И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
39Dasmer, ege E nagri abara gim lamar uit, epe E ereretikri, E udud, abara te ueker, E bapegiri, E nolea sobkak osmelu.
39И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
40Kaka damosi mara kaimeg giz, uiaba dituaki osmeda adige; a uiaba nolea umer kak.
40и молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
41Ege Iesu detaut, kega, Abele nosik nolea oatur kak, pako erar, kaka uabim kemem naket gerger? pako omare uabim naket gerger? mara uerem karim tegaret.
41И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
42Ege E tabakeamu, E ekesmeri, E udud, abele demoni giz, epe Iesu daisumda abele uit lamar, pako idigiri abele uerem, E ikuar abara aba.
42А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
43Ege uiaba uridili au damreda Ade ra atamelam. Epe uiaba uridili au damreda gaire lu Iesu de ikeli, epe E uiabi detager, abara kaimeg giz,
43И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
44Uaba mamoro asoli abele mer: abelelam Ade ra Uerem maike uadikuarare le la tag.
44Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
45A uiaba nolea umer kak abele mer, ege uiaba nolea erdali, abelelam uiaba nolea asoli abele lu: ege uiaba au geum abi itimer tonar abele mer.
45А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
46Ege uiaba asareda, nete le aule.
46А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
47Ege Iesu opasereret abele dikiapore uiaba nerkep, epe E erpei nerute kebi uerem, E ekue maike abi dog.
47А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
48Ege E uiabi daratagerare, kega, Ese nerute le tegared abele kebi uerem kari nei ge, ege E karim tegared: ese nerute le karim tegared, ege E tegared abele le kari namarida: abelelam E kebile ise uabim dali, E aule.
48и рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
49Ege Ioane de abi detager, kega, Opole, keriba erdali nerute le E imud demoni giz mari nei ge; epe keriba abi daisumdardar, abelelam E nolea meribi irmili.
49А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
50Ege Iesu abi detager, kega, Uaba nolea daisumda: ese nerute le nole meribi dedkoli, E meribi okakis.
50И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
51Ege abara kerker maike tabarki, E iako takomeda kotor ge, ege E bakeamulu Ierusalema ge,
51А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
52Ege uader ko namarkare abi kekiam: ui ge bakeauare bamer nerute uteb Samaria ge, ui abim derserare.
52И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
53A uiaba nolea abi la kak, abelelam E bakeamulu Ierusalema ge.
53И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
54Ege neis abara kaimeg giz, Iakobo a Ioane, ui erdalei, ui detagerei, kega, Opole, nako ma lagelag ki datagerei debele ur uatabu kotorlam, ueakai ui obaum, mokakalam Elia de ikeli?
54А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
55A Iesu sorem egreemalu, E uiabi barditug, kega, Uaba nolea umer kak tonar muige uaba nerkep.
55А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
56Abelelam Ade ra Uerem tabarki nolea dedkoli le la eded, epe E tabarki ueakai gaire le eded nagri. Ui ge bakeauare nerute utebem.
56јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
57Ui ge bakeauare abele gab ge, ege nerute le abi detager, kega, Opole, kaka mari narmili gaire uteb ma bakeamu.
57А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
58Ege Iesu de abi detager, kega, Arobe nagri abara kur, pako gaire epereda ebur nagri uteb uteidi; epe Le la Uerem nolea uteb kak uteidi.
58И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
59Ege E detager nerute le, Ma kari narmili. Ege abim detaut, kega, Opole, ma kari nakuar kaka kekiam nabakeamulu atkobeilu kara aba.
59А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
60A Iesu abi detager, kega, Debele ikedi le eumida uiaba etkobei; marim abkoreb ma ekue etomeret Ade ra baselaia ge.
60А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
61Ege nerute le abi detager, kega, Opole, kaka mari narmili; epe ma kari nakuar kaka kekiam bakeamu natomertare karbara boai.
61А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
62Ege Iesu de abi detager, kega, Ese nerute le erpei abele uet abara tag, a dikaer, a ko sorem egreemalu, E nolea abkoreb Ade ra baselaia ge.
62А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.