Luke 9
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then calling together the twelve apostles, he gave them power and authority over all devils, and to cure diseases.
1Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
2And he sent them to preach the kingdom of God, and to heal the sick.
2И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
3And he said to them: Take nothing for your journey; neither staff, nor scrip, nor bread, nor money; neither have two coats.
3И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
4And whatsoever house you shall enter into, abide there, and depart not from thence.
4У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
5And whosoever will not receive you, when ye go out of that city, shake off even the dust of your feet, for a testimony against them.
5И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
6And going out, they went about through the towns, preaching the gospel, and healing every where.
6А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
7Now Herod, the tetrarch, heard of all things that were done by him; and he was in a doubt, because it was said
7А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
8By some, that John was risen from the dead: but by other some, that Elias had appeared; and by others, that one of the old prophets was risen again.
8а једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
9And Herod said: John I have beheaded; but who is this of whom I hear such things? And he sought to see him.
9И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
10And the apostles, when they were returned, told him all they had done. And taking them, he went aside into a desert place, apart, which belongeth to Bethsaida.
10И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
11Which when the people knew, they followed him; and he received them, and spoke to them of the kingdom of God, and healed them who had need of healing.
11А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
12Now the day began to decline. And the twelve came and said to him: Send away the multitude, that going into the towns and villages round about, they may lodge and get victuals; for we are here in a desert place.
12А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
13But he said to them: Give you them to eat. And they said: We have no more than five loaves and two fishes; unless perhaps we should go and buy food for all this multitude.
13А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
14Now there were about five thousand men. And he said to his disciples: Make them sit down by fifties in a company.
14Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
15And they did so; and made them all sit down.
15И учинише тако, и посадише их све.
16And taking the five loaves and the two fishes, he looked up to heaven, and blessed them; and he broke, and distributed to his disciples, to set before the multitude.
16А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
17And they did all eat, and were filled. And there were taken up of fragments that remained to them, twelve baskets.
17И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
18And it came to pass, as he was alone praying, his disciples also were with him: and he asked them, saying: Whom do the people say that I am?
18И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
19But they answered, and said: John the Baptist; but some say Elias; and others say that one of the former prophets is risen again.
19А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
20And he said to them: But whom do you say that I am? Simon Peter answering, said: The Christ of God.
20А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
21But he strictly charging them, commanded they should tell this to no man.
21А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
22Saying: The Son of man must suffer many things, and be rejected by the ancients and chief priests and scribes, and be killed, and the third day rise again.
22говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
23And he said to all: If any man will come after me, let him deny himself, and take up his cross daily, and follow me.
23А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
24For whosoever will save his life, shall lose it; for he that shall lose his life for my sake, shall save it.
24Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
25For what is a man advantaged, if he gain the whole world, and lose himself, and cast away himself?
25Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
26For he that shall be ashamed of me and of my words, of him the Son of man shall be ashamed, when he shall come in his majesty, and that of his Father, and of the holy angels.
26Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
27But I tell you of a truth: There are some standing here that shall not taste death, till they see the kingdom of God.
27А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
28And it came to pass about eight days after these words, that he took Peter, and James, and John, and went up into a mountain to pray.
28А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
29And whilst he prayed, the shape of his countenance was altered, and his raiment became white and glittering.
29И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
30And behold two men were talking with him. And they were Moses and Elias,
30И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
31Appearing in majesty. And they spoke of his decease that he should accomplish in Jerusalem.
31Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
32But Peter and they that were with him were heavy with sleep. And waking, they saw his glory, and the two men that stood with him.
32А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
33And it came to pass, that as they were departing from him, Peter saith to Jesus: Master, it is good for us to be here; and let us make three tabernacles, one for thee, and one for Moses, and one for Elias; not knowing what he said.
33И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
34And as he spoke these things, there came a cloud, and overshadowed them; and they were afraid, when they entered into the cloud.
34А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
35And a voice came out of the cloud, saying: This is my beloved Son; hear him.
35И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
36And whilst the voice was uttered, Jesus was found alone. And they held their peace, and told no man in those days any of these things which they had seen.
36И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
37And it came to pass the day following, when they came down from the mountain, there met him a great multitude.
37А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
38And behold a man among the crowd cried out, saying: Master, I beseech thee, look upon my son, because he is my only one.
38И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
39And lo, a spirit seizeth him, and he suddenly crieth out, and he throweth him down and teareth him, so that he foameth; and bruising him, he hardly departeth from him.
39И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
40And I desired thy disciples to cast him out, and they could not.
40и молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
41And Jesus answering, said: O faithless and perverse generation, how long shall I be with you, and suffer you? Bring hither thy son.
41И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
42And as he was coming to him, the devil threw him down, and tore him.
42А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
43And Jesus rebuked the unclean spirit, and cured the boy, and restored him to his father.
43И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
44And all were astonished at the mighty power of God. But while all wondered at all the things he did, he said to his disciples: Lay you up in your hearts these words, for it shall come to pass, that the Son of man shall be delivered into the hands of men.
44Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
45But they understood not this word; and it was hid from them, so that they perceived it not. And they were afraid to ask him concerning this word.
45А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
46And there entered a thought into them, which of them should be greater.
46А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
47But Jesus seeing the thoughts of their heart, took a child and set him by him,
47А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
48And said to them: Whosoever shall receive this child in my name, receiveth me; and whosoever shall receive me, receiveth him that sent me. For he that is the lesser among you all, he is the greater.
48и рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
49And John, answering, said: Master, we saw a certain man casting out devils in thy name, and we forbade him, because he followeth not with us.
49А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
50And Jesus said to him: Forbid him not; for he that is not against you, is for you.
50И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
51And it came to pass, when the days of his assumption were accomplishing, that he steadfastly set his face to go to Jerusalem.
51А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
52And he sent messengers before his face; and going, they entered into a city of the Samaritans, to prepare for him.
52И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
53And they received him not, because his face was of one going to Jerusalem.
53И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
54And when his disciples James and John had seen this, they said: Lord, wilt thou that we command fire to come down from heaven, and consume them?
54А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
55And turning, he rebuked them, saying: You know not of what spirit you are.
55А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
56The Son of man came not to destroy souls, but to save. And they went into another town.
56јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
57And it came to pass, as they walked in the way, that a certain man said to him: I will follow thee withersoever thou goest.
57А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
58Jesus said to him: The foxes have holes, and the birds of the air nests; but the Son of man hath not where to lay his head.
58И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
59But he said to another: Follow me. And he said: Lord, suffer me first to go, and to bury my father.
59А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
60And Jesus said to him: Let the dead bury their dead: but go thou, and preach the kingdom of God.
60А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
61And another said: I will follow thee, Lord; but let me first take my leave of them that are at my house.
61А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
62Jesus said to him: No man putting his hand to the plough, and looking back, is fit for the kingdom of God.
62А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.