Luke 16
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And he said also to his disciples: There was a certain rich man who had a steward: and the same was accused unto him, that he had wasted his goods.
1А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2And he called him, and said to him: How is it that I hear this of thee? give an account of thy stewardship: for now thou canst be steward no longer.
2и дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3And the steward said within himself: What shall I do, because my lord taketh away from me the stewardship? To dig I am not able; to beg I am ashamed.
3А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4I know what I will do, that when I shall be removed from the stewardship, they may receive me into their houses.
4Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5Therefore calling together every one of his lord’s debtors, he said to the first: How much dost thou owe my lord?
5И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6But he said: An hundred barrels of oil. And he said to him: Take thy bill and sit down quickly, and write fifty.
6А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7Then he said to another: And how much dost thou owe? Who said: An hundred quarters of wheat. He said to him: Take thy bill, and write eighty.
7А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8And the lord commended the unjust steward, forasmuch as he had done wisely: for the children of this world are wiser in their generation than the children of light.
8И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.
9And I say to you: Make unto you friends of the mammon of iniquity; that when you shall fail, they may receive you into everlasting dwellings.
9И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.
10He that is faithful in that which is least, is faithful also in that which is greater: and he that is unjust in that which is little, is unjust also in that which is greater.
10Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11If then you have not been faithful in the unjust mammon; who will trust you with that which is the true?
11Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12And if you have not been faithful in that which is another’s; who will give you that which is your own?
12И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13No servant can serve two masters: for either he will hate the one, and love the other; or he will hold to the one, and despise the other. You cannot serve God and mammon.
13Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14Now the Pharisees, who were covetous, heard all these things: and they derided him.
14А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15And he said to them: You are they who justify yourselves before men, but God knoweth your hearts; for that which is high to men, is an abomination before God.
15И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16The law and the prophets were until John; from that time the kingdom of God is preached, and every one useth violence towards it.
16Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17And it is easier for heaven and earth to pass, than one tittle of the law to fall.
17Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18Every one that putteth away his wife, and marrieth another, committeth adultery: and he that marrieth her that is put away from her husband, committeth adultery.
18Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19There was a certain rich man, who was clothed in purple and fine linen; and feasted sumptuously every day.
19Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20And there was a certain beggar, named Lazarus, who lay at his gate, full of sores,
20А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21Desiring to be filled with the crumbs that fell from the rich man’s table, and no one did give him; moreover the dogs came, and licked his sores.
21и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22And it came to pass, that the beggar died, and was carried by the angels into Abraham’s bosom. And the rich man also died: and he was buried in hell.
22А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23And lifting up his eyes when he was in torments, he saw Abraham afar off, and Lazarus in his bosom:
23И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,
24And he cried, and said: Father Abraham, have mercy on me, and send Lazarus, that he may dip the tip of his finger in water, to cool my tongue: for I am tormented in this flame.
24и повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25And Abraham said to him: Son, remember that thou didst receive good things in thy lifetime, and likewise Lazareth evil things, but now he is comforted; and thou art tormented.
25А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26And besides all this, between us and you, there is fixed a great chaos: so that they who would pass from hence to you, cannot, nor from thence come hither.
26И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27And he said: Then, father, I beseech thee, that thou wouldst send him to my father’s house, for I have five brethren,
27Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28That he may testify unto them, lest they also come into this place of torments.
28јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29And Abraham said to him: They have Moses and the prophets; let them hear them.
29Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30But he said: No, father Abraham: but if one went to them from the dead, they will do penance.
30А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31And he said to him: If they hear not Moses and the prophets, neither will they believe, if one rise again from the dead.
31А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.