Luke 16
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Jesus also said to His disciples, “There was a rich man whose manager was accused of wasting his possessions.
1А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2So he called him in to ask, ‘What is this I hear about you? Turn in an account of your management, for you cannot be manager any longer.’
2и дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3The manager said to himself, ‘What shall I do, now that my master is taking away my position? I am too weak to dig and too ashamed to beg.
3А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4I know what I will do, so that after my removal from management, people will welcome me into their homes.’
4Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5And he called in each one of his master’s debtors. ‘How much do you owe my master?’ he asked the first.
5И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6‘A hundred measures of olive oil,’ he answered. ‘Take your bill,’ said the manager. ‘Sit down quickly, and write fifty.’
6А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7Then he asked another, ‘And how much do you owe?’ ‘A hundred measures of wheat,’ he replied. ‘Take your bill and write eighty,’ he told him.
7А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8The master commended the dishonest manager because he had acted shrewdly. For the sons of this age are more shrewd in dealing with their own kind than are the sons of light.
8И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.
9I tell you, use worldly wealth to make friends for yourselves, so that when it is gone, they will welcome you into eternal dwellings.
9И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.
10Whoever is faithful with very little will also be faithful with much, and whoever is dishonest with very little will also be dishonest with much.
10Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11So if you have not been faithful with worldly wealth, who will entrust you with true riches?
11Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12And if you have not been faithful with the belongings of another, who will give you belongings of your own?
12И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13No servant can serve two masters. Either he will hate the one and love the other, or he will be devoted to the one and despise the other. You cannot serve both God and money.”
13Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14The Pharisees, who were lovers of money, heard all of this and were scoffing at Jesus.
14А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15So He said to them, “You are the ones who justify yourselves before men, but God knows your hearts. For what is prized among men is detestable before God.
15И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16The Law and the Prophets were proclaimed until John. Since that time, the gospel of the kingdom of God is being preached, and everyone is forcing his way into it.
16Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17But it is easier for heaven and earth to pass away than for a single stroke of a pen to drop out of the Law.
17Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18Anyone who divorces his wife and marries another woman commits adultery, and he who marries a divorced woman commits adultery.
18Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19Now there was a rich man dressed in purple and fine linen, who lived each day in joyous splendor.
19Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20And a beggar named Lazarus lay at his gate, covered with sores
20А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21and longing to be fed with the crumbs that fell from the rich man’s table. Even the dogs came and licked his sores.
21и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22One day the beggar died and was carried by the angels to Abraham’s side. And the rich man also died and was buried.
22А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23In Hades, where he was in torment, he looked up and saw Abraham from afar, with Lazarus by his side.
23И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,
24So he cried out, ‘Father Abraham, have mercy on me and send Lazarus to dip the tip of his finger in water and cool my tongue. For I am in agony in this fire.’
24и повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25But Abraham answered, ‘Child, remember that during your lifetime you received your good things, while Lazarus received bad things. But now he is comforted here, while you are in agony.
25А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26And besides all this, a great chasm has been fixed between us and you, so that even those who wish cannot cross from here to you, nor can anyone cross from there to us.’
26И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27‘Then I beg you, father,’ he said, ‘send Lazarus to my father’s house,
27Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28for I have five brothers. Let him warn them, so that they will not also end up in this place of torment.’
28јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29But Abraham replied, ‘They have Moses and the prophets; let your brothers listen to them.’
29Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30‘No, father Abraham,’ he said, ‘but if someone is sent to them from the dead, they will repent.’
30А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31Then Abraham said to him, ‘If they do not listen to Moses and the prophets, they will not be persuaded even if someone rises from the dead.’”
31А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.