Luke 19
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Jesus entered Jericho and was passing through.
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
2And there was a man named Zacchaeus, a chief tax collector, who was very wealthy.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
3He was trying to see who Jesus was, but could not see over the crowd because he was small in stature.
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
4So he ran on ahead and climbed a sycamore tree to see Him, since Jesus was about to pass that way.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
5When Jesus came to that place, He looked up and said, “Zacchaeus, hurry down, for I must stay at your house today.”
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
6So Zacchaeus hurried down and welcomed Him joyfully.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
7And all who saw this began to grumble, saying, “He has gone to be the guest of a sinful man!”
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
8But Zacchaeus stood up and said to the Lord, “Look, Lord, half of my possessions I give to the poor, and if I have cheated anyone, I will repay it fourfold.”
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
9Jesus said to him, “Today salvation has come to this house, because this man too is a son of Abraham.
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
10For the Son of Man came to seek and to save the lost.”
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
11While the people were listening to this, Jesus proceeded to tell them a parable, because He was near Jerusalem and they thought the kingdom of God would appear imminently.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
12So He said, “A man of noble birth went to a distant country to lay claim to his kingship and then return.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
13Beforehand, he called ten of his servants and gave them ten minas. ‘Conduct business with this until I return,’ he said.
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
14But his subjects hated him and sent a delegation after him to say, ‘We do not want this man to rule over us.’
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
15When he returned from procuring his kingship, he summoned the servants to whom he had given the money, to find out what each one had earned.
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
16The first servant came forward and said, ‘Master, your mina has produced ten more minas.’
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
17His master replied, ‘Well done, good servant! Because you have been faithful in a very small matter, you shall have authority over ten cities.’
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
18The second servant came and said, ‘Master, your mina has made five minas.’
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
19And to this one he said, ‘You shall have authority over five cities.’
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
20Then another servant came and said, ‘Master, here is your mina, which I have laid away in a piece of cloth.
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
21For I was afraid of you, because you are a harsh man. You withdraw what you did not deposit and reap what you did not sow.’
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
22His master replied, ‘You wicked servant, I will judge you by your own words. So you knew that I am a harsh man, withdrawing what I did not deposit and reaping what I did not sow?
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
23Why then did you not deposit my money in the bank, and upon my return I could have collected it with interest?’
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
24Then he told those standing by, ‘Take the mina from him and give it to the one who has ten minas.’
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
25‘Master,’ they said, ‘he already has ten!’
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
26He replied, ‘I tell you that everyone who has will be given more; but the one who does not have, even what he has will be taken away from him.
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
27And these enemies of mine who were unwilling for me to rule over them, bring them here and slay them in front of me.’”
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
28After Jesus had said this, He went on ahead, going up to Jerusalem.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
29As He approached Bethphage and Bethany at the Mount of Olives, He sent out two of His disciples,
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
30saying, “Go into the village ahead of you, and as you enter it, you will find a colt tied there, on which no one has ever sat. Untie it and bring it here.
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
31If anyone asks, ‘Why are you untying it?’ tell him, ‘The Lord needs it.’”
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
32So those who were sent went out and found it just as Jesus had told them.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
33As they were untying the colt, its owners asked, “Why are you untying the colt?”
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
34“The Lord needs it,” they answered.
34А они рекоше: Оно Господу треба.
35Then they led the colt to Jesus, threw their cloaks over it, and put Jesus on it.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36As He rode along, the people spread their cloaks on the road.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
37And as He approached the descent from the Mount of Olives, the whole multitude of disciples began to praise God joyfully in a loud voice for all the miracles they had seen:
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
38“Blessed is the King who comes in the name of the Lord!” “Peace in heaven and glory in the highest!”
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39But some of the Pharisees in the crowd said to Him, “Teacher, rebuke Your disciples!”
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
40“I tell you,” He answered, “if they remain silent, the very stones will cry out.”
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
41As Jesus approached Jerusalem and saw the city, He wept over it
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
42and said, “If only you had known on this day what would bring you peace! But now it is hidden from your eyes.
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
43For the days will come upon you when your enemies will barricade you and surround you and hem you in on every side.
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
44They will level you to the ground—you and the children within your walls. They will not leave one stone on another, because you did not recognize the time of your visitation from God.”
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
45Then Jesus entered the temple courts and began to drive out those who were selling there.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
46He declared to them, “It is written: ‘My house will be a house of prayer.’ But you have made it ‘a den of robbers.’”
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
47Jesus was teaching at the temple every day, but the chief priests, scribes, and leaders of the people were intent on killing Him.
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
48Yet they could not find a way to do so, because all the people hung on His words.
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.