Luke 22
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now the Feast of Unleavened Bread, called the Passover, was approaching,
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2and the chief priests and scribes were looking for a way to put Jesus to death; for they feared the people.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3Then Satan entered Judas Iscariot, who was one of the Twelve.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4And Judas went to discuss with the chief priests and temple officers how he might betray Jesus to them.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5They were delighted and agreed to give him money.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6Judas consented, and began to look for an opportunity to betray Jesus to them in the absence of a crowd.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7Then came the day of Unleavened Bread on which the Passover lamb was to be sacrificed.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8Jesus sent Peter and John, saying, “Go and prepare for us to eat the Passover.”
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9“Where do You want us to prepare it?” they asked.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10He answered, “When you enter the city, a man carrying a jug of water will meet you. Follow him to the house he enters,
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11and say to the owner of that house, ‘The Teacher asks: Where is the guest room, where I may eat the Passover with My disciples?’
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12And he will show you a large upper room, already furnished. Make preparations there.”
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13So they went and found it just as Jesus had told them. And they prepared the Passover.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14When the hour had come, Jesus reclined at the table with His apostles.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15And He said to them, “I have eagerly desired to eat this Passover with you before My suffering.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16For I tell you that I will not eat it again until it is fulfilled in the kingdom of God.”
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17After taking the cup, He gave thanks and said, “Take this and divide it among yourselves.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18For I tell you that I will not drink of the fruit of the vine from now on until the kingdom of God comes.”
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19And He took the bread, gave thanks and broke it, and gave it to them, saying, “This is My body, given for you; do this in remembrance of Me.”
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20In the same way, after supper He took the cup, saying, “This cup is the new covenant in My blood, which is poured out for you.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21Look! The hand of My betrayer is with Mine on the table.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22Indeed, the Son of Man will go as it has been determined, but woe to that man who betrays Him.”
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23Then they began to question among themselves which of them was going to do this.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24A dispute also arose among the disciples as to which of them would be considered the greatest.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25So Jesus declared, “The kings of the Gentiles lord it over them, and those in authority over them call themselves benefactors.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26But you shall not be like them. Instead, the greatest among you should be like the youngest, and the one who leads like the one who serves.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27For who is greater, the one who reclines at the table or the one who serves? Is it not the one who reclines? But I am among you as one who serves.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28You are the ones who have stood by Me in My trials.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29And I bestow on you a kingdom, just as My Father has bestowed one on Me,
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30so that you may eat and drink at My table in My kingdom, and sit on thrones, judging the twelve tribes of Israel.
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31Simon, Simon, Satan has asked to sift each of you like wheat.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32But I have prayed for you, Simon, that your faith will not fail. And when you have turned back, strengthen your brothers.”
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33“Lord,” said Peter, “I am ready to go with You even to prison and to death.”
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34But Jesus replied, “I tell you, Peter, the rooster will not crow today until you have denied three times that you know Me.”
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35Then Jesus asked them, “When I sent you out without purse or bag or sandals, did you lack anything?” “Nothing,” they answered.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36“Now, however,” He told them, “the one with a purse should take it, and likewise a bag; and the one without a sword should sell his cloak and buy one.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37For I tell you that this Scripture must be fulfilled in Me: ‘And He was numbered with the transgressors.’ For what is written about Me is reaching its fulfillment.”
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38So they said, “Look, Lord, here are two swords.” “That is enough,” He answered.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39Jesus went out as usual to the Mount of Olives, and the disciples followed Him.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40When He came to the place, He told them, “Pray that you will not enter into temptation.”
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41And He withdrew about a stone’s throw beyond them, where He knelt down and prayed,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42“Father, if You are willing, take this cup from Me. Yet not My will, but Yours be done.”
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43Then an angel from heaven appeared to Him and strengthened Him.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44And in His anguish, He prayed more earnestly, and His sweat became like drops of blood falling to the ground.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45When Jesus rose from prayer and returned to the disciples, He found them asleep, exhausted from sorrow.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46“Why are you sleeping?” He asked. “Get up and pray so that you will not enter into temptation.”
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47While He was still speaking, a crowd arrived, led by the man called Judas, one of the Twelve. He approached Jesus to kiss Him.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48But Jesus asked him, “Judas, are you betraying the Son of Man with a kiss?”
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49Those around Jesus saw what was about to happen and said, “Lord, should we strike with our swords?”
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50And one of them struck the servant of the high priest, cutting off his right ear.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51But Jesus answered, “No more of this!” And He touched the man’s ear and healed him.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52Then Jesus said to the chief priests, temple officers, and elders who had come for Him, “Have you come out with swords and clubs as you would against an outlaw?
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53Every day I was with you in the temple courts, and you did not lay a hand on Me. But this hour belongs to you and to the power of darkness.”
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54Then they seized Jesus, led Him away, and took Him into the house of the high priest. And Peter followed at a distance.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55When those present had kindled a fire in the middle of the courtyard and sat down together, Peter sat down among them.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56A servant girl saw him seated in the firelight and looked intently at him. “This man also was with Him,” she said.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57But Peter denied it. “Woman, I do not know Him,” he said.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58A short time later, someone else saw him and said, “You also are one of them.” But Peter said, “Man, I am not.”
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59About an hour later, another man insisted, “Certainly this man was with Him, for he too is a Galilean.”
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60“Man, I do not know what you are talking about,” Peter replied. While he was still speaking, the rooster crowed.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61And the Lord turned and looked at Peter. Then Peter remembered the word that the Lord had spoken to him: “Before the rooster crows today, you will deny Me three times.”
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62And he went outside and wept bitterly.
62И изишавши напоље плака горко.
63The men who were holding Jesus began to mock Him and beat Him.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64They blindfolded Him and kept demanding, “Prophesy! Who hit You?”
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65And they said many other blasphemous things against Him.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66At daybreak the council of the elders of the people, both the chief priests and scribes, met together. They led Jesus into their Sanhedrin and said,
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67“If You are the Christ, tell us.” Jesus answered, “If I tell you, you will not believe.
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68And if I ask you a question, you will not answer.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69But from now on the Son of Man will be seated at the right hand of the power of God.”
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70So they all asked, “Are You then the Son of God?” He replied, “You say that I am.”
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71“Why do we need any more testimony?” they declared. “We have heard it for ourselves from His own lips.”
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.