Lukáš 22
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Přibližoval se pak svátek přesnic, jenž slove velikanoc.
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2I hledali přední kněží a zákoníci, kterak by jej vyhladili; ale obávali se lidu.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3Tedy ďábel vstoupil do Jidáše, kterýž sloul Iškariotský, jednoho z počtu dvanácti.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4A on odšed, mluvil s předními kněžími, a s úředníky nad chrámem, kterak by ho jim zradil.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5I zradovali se, a smluvili s ním, že mu chtí peníze dáti.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6A on také jim přiřekl. I hledal příhodného času, aby ho jim zradil bez zástupu.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7Tedy přišel den přesnic, v kterémžto zabit měl býti beránek.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8I poslal Ježíš Petra a Jana, řka: Jdouce, připravte nám beránka, abychom jedli.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9A oni řekli mu: Kde chceš, ať připravíme?
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10On pak řekl k nim: Aj, když vcházeti budete do města, potkáť vás člověk, dčbán vody nesa. Jdětež za ním do domu, do kteréhož vejde.
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11A díte hospodáři toho domu: Vzkazuje tobě Mistr: Kde jest síň, kdežto budu jísti beránka s učedlníky svými?
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12A onť vám ukáže večeřadlo veliké podlážené. Tam připravte.
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13I odšedše, nalezli, jakž jim pověděl, a připravili beránka.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14A když přišel čas večeře, posadil se za stůl, a dvanácte apoštolů s ním.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15I řekl jim: Žádostí žádal jsem tohoto beránka jísti s vámi, prve než bych trpěl.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16Nebo pravímť vám, žeť ho již více nebudu jísti, ažť se naplní v království Božím.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17A vzav kalich, a díky činiv, řekl: Vezměte jej a dělte mezi sebou.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18Neboť pravím vám, žeť nebudu píti z plodu vinného kořene, ažť království Boží přijde.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19A vzav chléb, díky činiv, lámal a dal jim, řka: To jest tělo mé, kteréž se za vás dává. To čiňte na mou památku.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20Takž také dal jim i kalich, když bylo po večeři, řka: Tento kalich jest nová smlouva v mé krvi, kteráž se za vás vylévá.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21Ale aj, ruka zrádce mého se mnou jest za stolem.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22A Syn zajisté člověka jde, tak jakž jest uloženo o něm, ale běda člověku tomu, kterýž ho zrazuje.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23Tedy oni počali vyhledávati mezi sebou, kdo by z nich byl, kterýž by to měl učiniti.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24Stal se pak i svár mezi nimi, kdo by z nich zdál se býti větší.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25On pak řekl jim: Králové národů panují nad nimi, a kteříž moc mají nad nimi, dobrodincové slovou.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26Ale vy ne tak. Nýbrž kdož větší jest mezi vámi, budiž jako nejmenší, a kdož vůdce jest, budiž jako sloužící.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27Nebo kdo větší jest, ten-li, kterýž sedí, čili ten, kterýž slouží? Zdali ne ten, kterýž sedí? Ale já mezi vámi jsem jako ten, kterýž slouží.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28Vy pak jste ti, kteříž jste v mých pokušeních se mnou zůstali.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29A jáť vám způsobuji, jakož mi způsobil Otec můj, království,
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30Abyste jedli a pili za stolem mým v království mém, a seděli na stolicích, soudíce dvanáctero pokolení Izraelské.
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31I řekl Pán: Šimone, Šimone, aj, satan vyprosil vás, aby vás tříbil jako pšenici.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32Ale jáť jsem prosil za tebe, aby nezhynula víra tvá. A ty někdy obrátě se, potvrzuj bratří svých.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33A on řekl jemu: Pane, s tebou hotov jsem i do žaláře i na smrt jíti.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34On pak dí: Pravím tobě, Petře, nezazpíváť dnes kohout, až prve třikrát zapříš, že neznáš mne.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35I řekl jim: Když jsem vás posílal bez pytlíka, a bez mošny, a bez obuvi, zdali jste v čem nedostatek měli? A oni řekli: V ničemž.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36Tedy dí jim: Ale nyní, kdo má pytlík, vezmi jej, a též i mošnu; a kdož nemá, prodej sukni svou, a kup sobě meč.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37Nebo pravím vám, že se ještě to musí naplniti na mně, což psáno: A s nešlechetnými počten jest. Nebo ty věci, kteréž psány jsou o mně, konec berou.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38Oni pak řekli: Pane, aj, dva meče teď. A on řekl jim: Dostiť jest.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39A vyšed podle obyčeje svého, šel na horu Olivovou, a šli za ním i učedlníci jeho.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40A když přišel na místo, řekl jim: Modlte se, abyste nevešli v pokušení.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41A sám vzdáliv se od nich, jako by mohl kamenem dohoditi, a poklek na kolena, modlil se,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42Řka: Otče, chceš-li, přenes kalich tento ode mne, ale však ne má vůle, ale tvá staň se.
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43I ukázal se jemu anděl s nebe, posiluje ho.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44A jsa v boji, horlivěji se modlil. I učiněn jest pot jeho jako krůpě krve tekoucí na zemi.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45A vstav od modlitby, a přišed k učedlníkům, nalezl je, ani spí zámutkem.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46I řekl jim: Co spíte? Vstaňte a modlte se, abyste nevešli v pokušení.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47A když on ještě mluvil, aj, zástup, a ten, kterýž sloul Jidáš, jeden ze dvanácti, šel napřed, a přiblížil se k Ježíšovi, aby jej políbil.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48Ježíš pak řekl jemu: Jidáši, políbením Syna člověka zrazuješ?
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49A vidouce ti, kteříž při něm byli, k čemu se chýlí, řekli jemu: Pane, budeme-liž bíti mečem?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50I udeřil jeden z nich služebníka nejvyššího kněze, a uťal ucho jeho pravé.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51A Ježíš odpověděv, řekl: Nechtež až potud. A dotkna se ucha jeho, uzdravil jej.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52I dí Ježíš těm, kteříž přišli k němu, předním kněžím a úředníkům chrámu a starším: Jako na lotra vyšli jste s meči a s kyjmi?
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53Ješto na každý den býval jsem s vámi v chrámě, a nevztáhli jste rukou na mne. Ale totoť jest ta vaše hodina a moc temnosti.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54A oni javše jej, vedli ho, a uvedli do domu nejvyššího kněze. Petr pak šel za ním zdaleka.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55A když zanítili oheň uprostřed síně a posadili se vůkol, sedl Petr mezi ně.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56A uzřevši ho jedna děvečka, an sedí u ohně, a pilně naň pohleděvši, řekla: I tento byl s ním.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57A on zapřel ho, řka: Ženo, neznám ho.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58A po malé chvíli jiný, vida jej, řekl: I ty z nich jsi. Petr pak řekl: Ó člověče, nejsem.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59A potom asi po jedné hodině jiný potvrzoval, řka: V pravdě i tento s ním byl, neb i Galilejský jest.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60I řekl Petr: Èlověče, nevím, co pravíš. A hned, když on ještě mluvil, kohout zazpíval.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61I obrátiv se Pán, pohleděl na Petra. I rozpomenul se Petr na slovo Páně, kterak jemu byl řekl: Že prve než kohout zazpívá, třikrát mne zapříš.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62I vyšed ven Petr, plakal hořce.
62И изишавши напоље плака горко.
63Muži pak ti, kteříž drželi Ježíše, posmívali se jemu, tepouce ho.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64A zakrývajíce ho, bili jej v tvář, a tázali se ho, řkouce: Prorokuj, kdo jest, kterýž tebe udeřil?
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65A jiného mnoho, rouhajíce se, mluvili proti němu.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66A když byl den, sešli se starší lidu a přední kněží a zákoníci, a vedli ho do rady své,
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67Řkouce: Jsi-li ty Kristus? Pověz nám! I dí jim: Povím-li vám, nikoli neuvěříte.
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68A pakli se vás co otíži, neodpovíte mi, ani propustíte.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69Ale od této chvíle Syn člověka sedne na pravici moci Boží.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70I řekli všickni: Tedy jsi ty Syn Boží? On pak řekl jim: Vy pravíte, že já jsem.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71A oni řekli: Což ještě potřebujeme svědectví? Však jsme sami slyšeli z úst jeho.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.