Luke 22
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now the feast of unleavened bread, which is called the Passover, was approaching.
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2The chief priests and the scribes sought how they might put him to death, for they feared the people.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3Satan entered into Judas, who was also called Iscariot, who was counted with the twelve.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4He went away and talked with the chief priests and captains about how he might deliver him to them.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5They were glad, and agreed to give him money.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6He consented and sought an opportunity to deliver him to them in the absence of the multitude.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7The day of unleavened bread came, on which the Passover must be sacrificed.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8Jesus sent Peter and John, saying, “Go and prepare the Passover for us, that we may eat.”
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9They said to him, “Where do you want us to prepare?”
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10He said to them, “Behold, when you have entered into the city, a man carrying a pitcher of water will meet you. Follow him into the house which he enters.
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11Tell the master of the house, ‘The Teacher says to you, “Where is the guest room, where I may eat the Passover with my disciples?”’
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12He will show you a large, furnished upper room. Make preparations there.”
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13They went, found things as Jesus had told them, and they prepared the Passover.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14When the hour had come, he sat down with the twelve apostles.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15He said to them, “I have earnestly desired to eat this Passover with you before I suffer,
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16for I tell you, I will no longer by any means eat of it until it is fulfilled in God’s Kingdom.”
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17He received a cup, and when he had given thanks, he said, “Take this and share it among yourselves,
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18for I tell you, I will not drink at all again from the fruit of the vine, until God’s Kingdom comes.”
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19He took bread, and when he had given thanks, he broke and gave it to them, saying, “This is my body which is given for you. Do this in memory of me.”
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20Likewise, he took the cup after supper, saying, “This cup is the new covenant in my blood, which is poured out for you.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21But behold, the hand of him who betrays me is with me on the table.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22The Son of Man indeed goes as it has been determined, but woe to that man through whom he is betrayed!”
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23They began to question among themselves which of them it was who would do this thing.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24A dispute also arose among them, which of them was considered to be greatest.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25He said to them, “The kings of the nations lord it over them, and those who have authority over them are called ‘benefactors.’
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26But not so with you. Rather, the one who is greater among you, let him become as the younger, and one who is governing, as one who serves.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27For who is greater, one who sits at the table, or one who serves? Isn’t it he who sits at the table? But I am among you as one who serves.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28“But you are those who have continued with me in my trials.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29I confer on you a kingdom, even as my Father conferred on me,
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30that you may eat and drink at my table in my Kingdom. You will sit on thrones, judging the twelve tribes of Israel.”
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31The Lord said, “Simon, Simon, behold, Satan asked to have all of you, that he might sift you as wheat,
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32but I prayed for you, that your faith wouldn’t fail. You, when once you have turned again, establish your brothers.”
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33He said to him, “Lord, I am ready to go with you both to prison and to death!”
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34He said, “I tell you, Peter, the rooster will by no means crow today until you deny that you know me three times.”
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35He said to them, “When I sent you out without purse, bag, and sandals, did you lack anything?” They said, “Nothing.”
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36Then he said to them, “But now, whoever has a purse, let him take it, and likewise a bag. Whoever has none, let him sell his cloak, and buy a sword.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37For I tell you that this which is written must still be fulfilled in me: ‘He was counted with transgressors.’ For that which concerns me is being fulfilled.”
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38They said, “Lord, behold, here are two swords.” He said to them, “That is enough.”
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39He came out and went, as his custom was, to the Mount of Olives. His disciples also followed him.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40When he was at the place, he said to them, “Pray that you don’t enter into temptation.”
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41He was withdrawn from them about a stone’s throw, and he knelt down and prayed,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42saying, “Father, if you are willing, remove this cup from me. Nevertheless, not my will, but yours, be done.”
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43An angel from heaven appeared to him, strengthening him.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44Being in agony, he prayed more earnestly. His sweat became like great drops of blood falling down on the ground.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45When he rose up from his prayer, he came to the disciples and found them sleeping because of grief,
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46and said to them, “Why do you sleep? Rise and pray that you may not enter into temptation.”
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47While he was still speaking, a crowd appeared. He who was called Judas, one of the twelve, was leading them. He came near to Jesus to kiss him.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48But Jesus said to him, “Judas, do you betray the Son of Man with a kiss?”
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49When those who were around him saw what was about to happen, they said to him, “Lord, shall we strike with the sword?”
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50A certain one of them struck the servant of the high priest, and cut off his right ear.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51But Jesus answered, “Let me at least do this” —and he touched his ear and healed him.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52Jesus said to the chief priests, captains of the temple, and elders, who had come against him, “Have you come out as against a robber, with swords and clubs?
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53When I was with you in the temple daily, you didn’t stretch out your hands against me. But this is your hour, and the power of darkness.”
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54They seized him and led him away, and brought him into the high priest’s house. But Peter followed from a distance.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55When they had kindled a fire in the middle of the courtyard and had sat down together, Peter sat among them.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56A certain servant girl saw him as he sat in the light, and looking intently at him, said, “This man also was with him.”
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57He denied Jesus, saying, “Woman, I don’t know him.”
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58After a little while someone else saw him and said, “You also are one of them!” But Peter answered, “Man, I am not!”
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59After about one hour passed, another confidently affirmed, saying, “Truly this man also was with him, for he is a Galilean!”
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60But Peter said, “Man, I don’t know what you are talking about!” Immediately, while he was still speaking, a rooster crowed.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61The Lord turned and looked at Peter. Then Peter remembered the Lord’s word, how he said to him, “Before the rooster crows you will deny me three times.”
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62He went out, and wept bitterly.
62И изишавши напоље плака горко.
63The men who held Jesus mocked him and beat him.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64Having blindfolded him, they struck him on the face and asked him, “Prophesy! Who is the one who struck you?”
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65They spoke many other things against him, insulting him.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66As soon as it was day, the assembly of the elders of the people were gathered together, both chief priests and scribes, and they led him away into their council, saying,
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67“If you are the Christ, tell us.” But he said to them, “If I tell you, you won’t believe,
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68and if I ask, you will in no way answer me or let me go.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69From now on, the Son of Man will be seated at the right hand of the power of God.”
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70They all said, “Are you then the Son of God?” He said to them, “You say it, because I am.”
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71They said, “Why do we need any more witness? For we ourselves have heard from his own mouth!”
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.