Luke 9
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1He called the twelve together and gave them power and authority over all demons, and to cure diseases.
1Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
2He sent them out to preach God’s Kingdom and to heal the sick.
2И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
3He said to them, “Take nothing for your journey—no staffs, nor wallet, nor bread, nor money. Don’t have two tunics each.
3И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
4Into whatever house you enter, stay there, and depart from there.
4У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
5As many as don’t receive you, when you depart from that city, shake off even the dust from your feet for a testimony against them.”
5И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
6They departed and went throughout the villages, preaching the Good News and healing everywhere.
6А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
7Now Herod the tetrarch heard of all that was done by him; and he was very perplexed, because it was said by some that John had risen from the dead,
7А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
8and by some that Elijah had appeared, and by others that one of the old prophets had risen again.
8а једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
9Herod said, “I beheaded John, but who is this about whom I hear such things?” He sought to see him.
9И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
10The apostles, when they had returned, told him what things they had done. He took them and withdrew apart to a desert region of a city called Bethsaida.
10И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
11But the multitudes, perceiving it, followed him. He welcomed them, spoke to them of God’s Kingdom, and he cured those who needed healing.
11А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
12The day began to wear away; and the twelve came and said to him, “Send the multitude away, that they may go into the surrounding villages and farms and lodge and get food, for we are here in a deserted place.”
12А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
13But he said to them, “You give them something to eat.” They said, “We have no more than five loaves and two fish, unless we should go and buy food for all these people.”
13А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
14For they were about five thousand men. He said to his disciples, “Make them sit down in groups of about fifty each.”
14Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
15They did so, and made them all sit down.
15И учинише тако, и посадише их све.
16He took the five loaves and the two fish, and looking up to the sky, he blessed them, broke them, and gave them to the disciples to set before the multitude.
16А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
17They ate and were all filled. They gathered up twelve baskets of broken pieces that were left over.
17И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
18As he was praying alone, the disciples were near him, and he asked them, “Who do the multitudes say that I am?”
18И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
19They answered, “‘John the Baptizer,’ but others say, ‘Elijah,’ and others, that one of the old prophets has risen again.”
19А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
20He said to them, “But who do you say that I am?” Peter answered, “The Christ of God.”
20А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
21But he warned them and commanded them to tell this to no one,
21А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
22saying, “The Son of Man must suffer many things, and be rejected by the elders, chief priests, and scribes, and be killed, and the third day be raised up.”
22говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
23He said to all, “If anyone desires to come after me, let him deny himself, take up his cross, and follow me.
23А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
24For whoever desires to save his life will lose it, but whoever will lose his life for my sake will save it.
24Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
25For what does it profit a man if he gains the whole world, and loses or forfeits his own self?
25Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
26For whoever will be ashamed of me and of my words, of him will the Son of Man be ashamed when he comes in his glory, and the glory of the Father, and of the holy angels.
26Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
27But I tell you the truth: There are some of those who stand here who will in no way taste of death until they see God’s Kingdom.”
27А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
28About eight days after these sayings, he took with him Peter, John, and James, and went up onto the mountain to pray.
28А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
29As he was praying, the appearance of his face was altered, and his clothing became white and dazzling.
29И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
30Behold, two men were talking with him, who were Moses and Elijah,
30И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
31who appeared in glory and spoke of his departure, which he was about to accomplish at Jerusalem.
31Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
32Now Peter and those who were with him were heavy with sleep, but when they were fully awake, they saw his glory, and the two men who stood with him.
32А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
33As they were parting from him, Peter said to Jesus, “Master, it is good for us to be here. Let’s make three tents: one for you, one for Moses, and one for Elijah,” not knowing what he said.
33И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
34While he said these things, a cloud came and overshadowed them, and they were afraid as they entered into the cloud.
34А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
35A voice came out of the cloud, saying, “This is my beloved Son. Listen to him!”
35И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
36When the voice came, Jesus was found alone. They were silent, and told no one in those days any of the things which they had seen.
36И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
37On the next day, when they had come down from the mountain, a great multitude met him.
37А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
38Behold, a man from the crowd called out, saying, “Teacher, I beg you to look at my son, for he is my only born child.
38И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
39Behold, a spirit takes him, he suddenly cries out, and it convulses him so that he foams; and it hardly departs from him, bruising him severely.
39И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
40I begged your disciples to cast it out, and they couldn’t.”
40и молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
41Jesus answered, “Faithless and perverse generation, how long shall I be with you and bear with you? Bring your son here.”
41И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
42While he was still coming, the demon threw him down and convulsed him violently. But Jesus rebuked the unclean spirit, healed the boy, and gave him back to his father.
42А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
43They were all astonished at the majesty of God. But while all were marveling at all the things which Jesus did, he said to his disciples,
43И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
44“Let these words sink into your ears, for the Son of Man will be delivered up into the hands of men.”
44Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
45But they didn’t understand this saying. It was concealed from them, that they should not perceive it, and they were afraid to ask him about this saying.
45А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
46An argument arose among them about which of them was the greatest.
46А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
47Jesus, perceiving the reasoning of their hearts, took a little child, and set him by his side,
47А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
48and said to them, “Whoever receives this little child in my name receives me. Whoever receives me receives him who sent me. For whoever is least among you all, this one will be great.”
48и рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
49John answered, “Master, we saw someone casting out demons in your name, and we forbade him, because he doesn’t follow with us.”
49А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
50Jesus said to him, “Don’t forbid him, for he who is not against us is for us.”
50И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
51It came to pass, when the days were near that he should be taken up, he intently set his face to go to Jerusalem
51А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
52and sent messengers before his face. They went and entered into a village of the Samaritans, so as to prepare for him.
52И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
53They didn’t receive him, because he was traveling with his face set toward Jerusalem.
53И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
54When his disciples, James and John, saw this, they said, “Lord, do you want us to command fire to come down from the sky and destroy them, just as Elijah did?”
54А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
55But he turned and rebuked them, “You don’t know of what kind of spirit you are.
55А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
56For the Son of Man didn’t come to destroy men’s lives, but to save them.” They went to another village.
56јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
57As they went on the way, a certain man said to him, “I want to follow you wherever you go, Lord.”
57А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
58Jesus said to him, “The foxes have holes and the birds of the sky have nests, but the Son of Man has no place to lay his head.”
58И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
59He said to another, “Follow me!” But he said, “Lord, allow me first to go and bury my father.”
59А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
60But Jesus said to him, “Leave the dead to bury their own dead, but you go and announce God’s Kingdom.”
60А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
61Another also said, “I want to follow you, Lord, but first allow me to say good-bye to those who are at my house.”
61А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
62But Jesus said to him, “No one, having put his hand to the plow and looking back, is fit for God’s Kingdom.”
62А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.