Lucangundru 9
Testamenta Marra (Dieri New Testament)Translation
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nulu mili marapratjana ja mandru nunkani karkana wonti, ja tanangu pirnala ja ngurula jinkina wonti kutji murumuru pratjanaia, ja muntjandru tepi ngankala.
1Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
2Ja Nulu tanana jinpana wonti Godaia mililandru ngujangujara jinkila, ja kana muntja tepi ngankala.
2И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
3Ja Nau tanangu jatana wonti: „Panila paltuni manianimai; wata wonapita, wata billi, wata buka, wata mardatandra; jura bakana wata kati mandru ngamalkananto.
3И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
4Ja mina pungani jura matja wirina, naka ngamanimai, ja nakandru wirarianimai.
4У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
5Ja worderuntjali jurana wata patala nganai, nunkangupini ngurandru dunkanimai, ja bakana puturu jurani tidnandru kantikantianimai malka nganala tanangu.“
5И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
6Tana wapana kurana wonti, ja ngura kulno ja kulnuni palkingana wonti, paruparu ngantjani jaura kaukaubala ja tepi ngankala.
6А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
7Herodili mitaia kapakaparali pratjana ngarana, mina nunkangundru pantjinani, nau japali nganana wonti, ngangau palpa jatana wonti: „Johannes narindru matja jiritjina.“
7А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
8Palpa: „Elias wondraterina warai;“ palpa: „Propheta kulno warula narindru matja jiritjina.“
8а једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
9Ja Herodes jatana wonti: „Nina Johannes mangatandra ngato wokaribana paraia: ja worana Naupini nganai, nunkangundru ngato jenia ngarai?“ Ja nulu ngantjana wonti nina najila.
9И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
10Ja Apostela matja tikana, tanali nunkangu kaukaubana wonti, mina pirnala tanali ngankanala; ja Nulu tanana tjirimalkana wonti, ja ngura kulnuja, tala nunkani Bethsaida, kutingana wonti.
10И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
11Kana wolarali jenia ngujamana, tana nunkangu karipaterina wonti; ja Nulu tanana patana wonti, ja tanangu Godaia mililandru kaukaubana wonti, ja kana muntja Nulu tepi ngankana wonti.
11А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
12Ditji kunarkuni mili marapratjana ja mandru nunkangu wokarana wonti ja jatana wonti: „Kana wolara jinpau, ngangau tanaia ngura pirnani ja wakani wirinanto bukaia; ngangau ngaiana ninkida pitarani nganai.“
12А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
13Nau tanangu jatana wonti: „Jura tanangu jinkianau tajinanto!“ Tana jatana wonti: „Ngaiani ninkida windri buka ngunku mara wora ja paru mandru ngamalkai; ngaiani kara wapananto, ja tanangupini kana wolarani buka burungankananto?“
13А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
14Ngangau tana kana 5000 nganana wonti. Nau milini nunkanani jatana wonti: „Tanaia ngamana ngarinanto witta kulno ja kulno, milingeru marapratjana pota mara wora.“
14Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
15Ja tanali jeruja ngankana wonti, ja pratjana ngamana ngarina wonti.
15И учинише тако, и посадише их све.
16Nulu buka ngunku mara wora ja paru mandru patana wonti ja pariwilpani najina tarana wonti, ja tanana ngurungutana wonti, ja tanana wokaribana wonti, ja milini nunkanani jinkina wonti, tana kana wolarani jinkinanto.
16А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
17Ja tanali tajina wonti ja jerturina wonti, ja tanali buka worduwordu kampana wonti billi marapratjana ja mandru manamiri.
17И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
18Ja jendranguta Nau kulnulu ngatjinani, mili nunkangu jurborina wonti; ja Nulu tanana jekibana wonti ja jatana wonti: „Mina kana jatai, worana ngani?“
18И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
19Tanali kalabana wonti ja jatana wonti: „Johannes multibanietja; palpa Elias; palpa jatai Propheta kulno warula matja jiritjina.“
19А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
20Nau tanangu jatana wonti: „Mina jura jatai, worana ngani nganai?“ Petrulu kalabana wonti ja jatana wonti: „Godaia Christus.“
20А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
21Nulu tanana daudauana wonti, ja tanangu jirijiribana wonti, wata kulnuni jenia kaukaubala.
21А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
22Nau jatana wonti: „Kanaia Ngatamura pirna ketjaketjananto, ja pinaru worali ja Priesta pirnali ja jaura jinkinietjali ninaia worala nganai ja nari ngankala nganai, ja ditjini parkulani Nau jiritjila nganai.“
22говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
23Nau pratjanani jatana wonti: „Warle ngantjai ngakangu karipaterila, nau munta panila ngundrateriatimai, ja nulu kunarku nunkani ditji pratjanani maniatimai, ja ngakangu karipateriatimai.
23А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
24Ngangau warle tepi nunkani ngantjai kulkala, nulu nina tintala nganai; ja warle tepi nunkani tinkai ngakangundru, nulu nina kulkala nganai.
24Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
25Ngangau jenia kanani ngumu nganai kara, nulu mita maru maninani, ja munta tintaterinani kara, nandraterinani kara?
25Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
26Ngangau worananau ngakangundru ja ngakani jaurandru nintali nganai, nunkangundru bakana Kanaia Ngatamura nintali nganala nganai, Nau nunkanani, ja ngaperaia, ja angela kulikiria pirnalani wokarala nganai.
26Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
27Morlalu ngani jurangu jatai: Tanangundru palpa, ninkida terkala wapaia, tanalipini nari wata wontjala nganai, tanali Godaia milila najinantulu.“
27А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
28Jendranguta Nulu tanapini jaura matja mudana, ditji mara wora ja parkulani, Nulu Petrus ja Johannes ja Jakobus patana wonti, ja mardawonpaia tarana wonti ngatjila.
28А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
29Ja Nau ngatjinani, mudla nunkani njeranjerarina wonti, ja kati nunkani bulurina wonti ja kintjalkururina wonti.
29И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
30Ja mai, kana mandru nunkangu ngankamalina wonti, pudla Moses ja Elias nganana wonti.
30И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
31Pudla pirnalali wondraterina wonti, ja mudana nunkani kaukaubana wonti, nina Nulu morlalu ngankananto Jerusalemini.
31Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
32Petrus ja pudla nunkangunto jindina wonti; ngangau tanali matja tepi ngamana, tanali pirnala nunkani najina wonti, ja kana mandru nunkangunto terkanani.
32А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
33Ja jendranguta pudla nunkangundru kutinganani, Petrus Jesungu jatana wonti: „Kaparajai, ninkida ngaianangu ngumu nganai; ngaiani punga parkulu wotila nganai, jinkani kulno, Mosini kulno, ja Eliani kulno;“ ja nau ko nganana wonti, mina nau jatai.
33И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
34Nau jenia jatana, talara palku wokarana wonti ja tanana walpadakana wonti; ja tana japali pirna pantjina wonti, pudla talara palkuni wirinani.
34А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
35Ja ngaiala kulno talara palkundru pantjina wonti ja jatana wonti: „Naupini Ngatamura ngantjalu ngakani nganai; ninaia ngaraiatinimai!“
35И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
36Ja nau ngaiala pantjinani, tanali Jesus kulnulu mankamankana wonti. Ja tana ngapu nganana wonti, ja wata kulnuni tanangupini ditjini kaukaubana wonti nunkangundru, mina tanali matja najina.
36И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
37Jendranguta ditji kulnuni, tana mardawonpandru matja ngarina, kana wolara nunkangu jurborina wonti.
37А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
38Ja mai, kana kulno kana wolarandru maritjina wonti ja jatana wonti: „Ngujangujara jinkinietjajai, ngani jinkangu ngatjiai, ngatamura kunakulno ngakani najiau.
38И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
39Ja mai, kutjieli nina patai, ja nurujeli nau maritjiai, ja nulu nina diadialkai, jeruja nau ngaltja wiltjiwiltjiriai, ja mankali nau nunkangundru kutingai ja nandrai.
39И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
40Ja ngani milini jinkanani ngatjina warai, tanali nina dunkalkananto, ja tanaia ngandandarina warai.“
40и молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
41Jesujeli kalabana wonti ja jatana wonti: „Jidni nguja gilbarinietja ja tjautjau, wintaranaia ngani jurangu jela nganai? Wintaranaia ngato jurana ngamalkala nganai? Ngatamura jinkani ninkidani padakanimai!“
41И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
42Nau karakara wokaranani, kutjieli nina patana wonti, ja nina matala ngankana wonti; ja Jesujeli kutji murumuru dikidikibana wonti, ja nina kanku tepi ngankana wonti, ja nina ngaperani nunkanani nakaldra jinkina tikana wonti.
42А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
43Pratjana Godaia pirnalandru ngaruparana wonti. Tana pratjana ngaruparanani pratjanandru, mina Jesujeli matja ngankana, Nau milini nunkanani jatana wonti:
43И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
44„Tananapini jaura talpali patanimai; ngangau tanali Kanaia Ngatamura kana marani ngulkujeli jinkila nganai.“
44Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
45Tanali ninapini jaura wata ngujamana wonti, ja jenia tanangu kurukuru nganana wonti, tanali jenia wata patananto; ja tana japali nganana wonti, nina jenia jaurandru jakalkala.
45А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
46Ja tanali ngundrana wonti, worana morla pirna nganai tanangundru.
46А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
47Jesujeli tanani ngarali ngundranani ngujamana, Nulu kupa waka kulno patana wonti, ja nina nunkangu karakara terkibana wonti.
47А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
48Ja tanangu jatana wonti: „Warle ninapini kupa patai ngakani talandru, nulia ngana patai; ja warle ngana patai, nulia ninapini patai, Nulia ngana jinpanala. Ngangau worana jurangundru pratjanani waka nganai, nauja pirna nganala nganai.“
48и рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
49Johannili kalabana wonti ja jatana wonti: „Kaparajai, ngaiani kulno najina paraia, nulu talani jinkanani kutji dunkalkanani, ja ngaiani nina daudauana paraia, ngangau nau wata ngaianingunto wapai.“
49А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
50Ja Jesus nunkangu jatana wonti: „Wata daudauanau; ngangau worana wata tula ngaianani nganai, nau kamaneli ngaianani.“
50И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
51Jendranguta, ditji nunkani miririnani, nau puntina wonti, ja Nulu mudlamudla kurana wonti Jerusalemia palkala.
51А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
52Ja Nulu mili jinpana wonti manununkaninkari, ja tana palkana wonti Samarita ngura wakaia, nunkani ngankingala.
52И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
53Ja tanali nina wata patana wonti, ngangau Nulu mudlamudla kurana wonti Jerusalemia palkala.
53И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
54Ja milieli nunkanali Jokabus ja Johannes jenia najina, pudla jatana wonti: „Kaparajai, jidni jertapaterinani, ngali jirijiribananto turu pariwilpandru godananto, tanana julkananto, worderu Eliali ngankana wonti?“
54А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
55Jesujeli najina karitjina wonti ja pudlana daudauana wonti ja jatana wonti: „Judla wata milkila, mina Jaolaia kupa judla nganai.
55А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
56Ngangau Kanaia Ngatamura wata wokarana warai kanaia tepi teribala, a‐ai, kulkala.“ Ja tana ngura kulnuja palkana wonti.
56јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
57Jendranguta tana paltuni wapanani, kulno nunkangu jatana wonti: „Ngani jinkangu karipaterila nganai, woderi jidni paruparu wapanani, Kaparajai.“
57А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
58Ja Jesus nunkangu jatana wonti: „Kintala jampali minka ngamalkai, ja paiali ngaranani kunjila ngamalkai, ja Kanaia Ngatamurajeli piri pani ngamalkai, wodajeri kukadi terkala.“
58И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
59Nau kulnuni jatana wonti: „Ngakangu karipateriau!“ Nau jatana wonti: „Kaparajai, ngakangu manuni kurau, ngani ngopera wopananto ngaperi ngakani todila.“
59А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
60Jesus nunkangu jatana wonti: „Narieli muntali nari tanani todinanto, jidni wapau, ja Godaia mililandru kaukaubau.“
60А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
61Bakana kulno jatana wonti: „Ngani jinkangu karipaterila nganai, Kaparajai, ngopera ngakangu manuni kurau, ngani ngakani nguralandru daninanto, tana ngakani pungani ngamai.“
61А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
62Jesus nunkangu jatana wonti: „Wata kulno, nulu mara nunkani mita bakuni potuni kurai, ja worakalina tikana najiai, talku nganai Godaia mililani.“
62А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.