Lucam 22
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Appropinquabat autem dies festus azymorum, qui dicitur Pascha:
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2et quærebant principes sacerdotum, et scribæ, quomodo Jesum interficerent: timebant vero plebem.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3Intravit autem Satanas in Judam, qui cognominabatur Iscariotes, unum de duodecim:
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4et abiit, et locutus est cum principibus sacerdotum, et magistratibus, quemadmodum illum traderet eis.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5Et gavisi sunt, et pacti sunt pecuniam illi dare.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6Et spopondit, et quærebat opportunitatem ut traderet illum sine turbis.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7Venit autem dies azymorum, in qua necesse erat occidi pascha.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8Et misit Petrum et Joannem, dicens: Euntes parate nobis pascha, ut manducemus.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9At illi dixerunt: Ubi vis paremus?
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10Et dixit ad eos: Ecce introëuntibus vobis in civitatem occurret vobis homo quidam amphoram aquæ portans: sequimini eum in domum, in quam intrat,
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11et dicetis patrifamilias domus: Dicit tibi Magister: Ubi est diversorium, ubi pascha cum discipulis meis manducem?
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12Et ipse ostendet vobis cœnaculum magnum stratum, et ibi parate.
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13Euntes autem invenerunt sicut dixit illis, et paraverunt pascha.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14Et cum facta esset hora, discubuit, et duodecim apostoli cum eo.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15Et ait illis: Desiderio desideravi hoc pascha manducare vobiscum, antequam patiar.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16Dico enim vobis, quia ex hoc non manducabo illud, donec impleatur in regno Dei.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17Et accepto calice gratias egit, et dixit: Accipite, et dividite inter vos.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18Dico enim vobis quod non bibam de generatione vitis donec regnum Dei veniat.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19Et accepto pane gratias egit, et fregit, et dedit eis, dicens: Hoc est corpus meum, quod pro vobis datur: hoc facite in meam commemorationem.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20Similiter et calicem, postquam cœnavit, dicens: Hic est calix novum testamentum in sanguine meo, qui pro vobis fundetur.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21Verumtamen ecce manus tradentis me, mecum est in mensa.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22Et quidem Filius hominis, secundum quod definitum est, vadit: verumtamen væ homini illi per quem tradetur.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23Et ipsi cœperunt quærere inter se quis esset ex eis qui hoc facturus esset.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24Facta est autem et contentio inter eos, quis eorum videretur esse major.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25Dixit autem eis: Reges gentium dominantur eorum: et qui potestatem habent super eos, benefici vocantur.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26Vos autem non sic: sed qui major est in vobis, fiat sicut minor: et qui præcessor est, sicut ministrator.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27Nam quis major est, qui recumbit, an qui ministrat? nonne qui recumbit? Ego autem in medio vestrum sum, sicut qui ministrat:
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28vos autem estis, qui permansistis mecum in tentationibus meis.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29Et ego dispono vobis sicut disposuit mihi Pater meus regnum,
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30ut edatis et bibatis super mensam meam in regno meo, et sedeatis super thronos judicantes duodecim tribus Israël.
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31Ait autem Dominus: Simon, Simon, ecce Satanas expetivit vos ut cribraret sicut triticum:
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32ego autem rogavi pro te ut non deficiat fides tua: et tu aliquando conversus, confirma fratres tuos.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33Qui dixit ei: Domine, tecum paratus sum et in carcerem et in mortem ire.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34At ille dixit: Dico tibi, Petre, non cantabit hodie gallus, donec ter abneges nosse me. Et dixit eis:
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35Quando misi vos sine sacculo, et pera, et calceamentis, numquid aliquid defuit vobis?
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36At illi dixerunt: Nihil. Dixit ergo eis: Sed nunc qui habet sacculum, tollat; similiter et peram: et qui non habet, vendat tunicam suam et emat gladium.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37Dico enim vobis, quoniam adhuc hoc quod scriptum est, oportet impleri in me: Et cum iniquis deputatus est. Etenim ea quæ sunt de me finem habent.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38At illi dixerunt: Domine, ecce duo gladii hic. At ille dixit eis: Satis est.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39Et egressus ibat secundum consuetudinem in monte Olivarum. Secuti sunt autem illum et discipuli.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40Et cum pervenisset ad locum, dixit illis: Orate ne intretis in tentationem.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41Et ipse avulsus est ab eis quantum jactus est lapidis: et positis genibus orabat,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42dicens: Pater, si vis, transfer calicem istum a me: verumtamen non mea voluntas, sed tua fiat.
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43Apparuit autem illi angelus de cælo, confortans eum. Et factus in agonia, prolixius orabat.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44Et factus est sudor ejus sicut guttæ sanguinis decurrentis in terram.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45Et cum surrexisset ab oratione et venisset ad discipulos suos, invenit eos dormientes præ tristitia.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46Et ait illis: Quid dormitis? surgite, orate, ne intretis in tentationem.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47Adhuc eo loquente, ecce turba: et qui vocabatur Judas, unus de duodecim, antecedebat eos, et appropinquavit Jesu ut oscularetur eum.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48Jesus autem dixit illi: Juda, osculo Filium hominis tradis?
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49Videntes autem hi qui circa ipsum erant, quod futurum erat, dixerunt ei: Domine, si percutimus in gladio?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50Et percussit unus ex illis servum principis sacerdotum, et amputavit auriculam ejus dexteram.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51Respondens autem Jesus, ait: Sinite usque huc. Et cum tetigisset auriculam ejus, sanavit eum.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52Dixit autem Jesus ad eos qui venerant ad se principes sacerdotum, et magistratus templi, et seniores: Quasi ad latronem existis cum gladiis et fustibus?
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53Cum quotidie vobiscum fuerim in templo, non extendistis manus in me: sed hæc est hora vestra, et potestas tenebrarum.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54Comprehendentes autem eum, duxerunt ad domum principis sacerdotum: Petrus vero sequebatur a longe.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55Accenso autem igne in medio atrii et circumsedentibus illis, erat Petrus in medio eorum.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56Quem cum vidisset ancilla quædam sedentem ad lumen, et eum fuisset intuita, dixit: Et hic cum illo erat.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57At ille negavit eum, dicens: Mulier, non novi illum.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58Et post pusillum alius videns eum, dixit: Et tu de illis es. Petrus vero ait: O homo, non sum.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59Et intervallo facto quasi horæ unius, alius quidam affirmabat, dicens: Vere et hic cum illo erat: nam et Galilæus est.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60Et ait Petrus: Homo, nescio quid dicis. Et continuo, adhuc illo loquente, cantavit gallus.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61Et conversus Dominus respexit Petrum, et recordatus est Petrus verbi Domini, sicut dixerat: Quia priusquam gallus cantet, ter me negabis.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62Et egressus foras Petrus flevit amare.
62И изишавши напоље плака горко.
63Et viri qui tenebant illum, illudebant ei, cædentes.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64Et velaverunt eum, et percutiebant faciem ejus: et interrogabant eum, dicentes: Prophetiza, quis est, qui te percussit?
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65Et alia multa blasphemantes dicebant in eum.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66Et ut factus est dies, convenerunt seniores plebis, et principes sacerdotum, et scribæ, et duxerunt illum in concilium suum, dicentes: Si tu es Christus, dic nobis.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67Et ait illis: Si vobis dixero, non credetis mihi:
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68si autem et interrogavero, non respondebitis mihi, neque dimittetis.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69Ex hoc autem erit Filius hominis sedens a dextris virtutis Dei.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70Dixerunt autem omnes: Tu ergo es Filius Dei? Qui ait: Vos dicitis, quia ego sum.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71At illi dixerunt: Quid adhuc desideramus testimonium? ipsi enim audivimus de ore ejus.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.