Lucam 17
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et ait ad discipulos suos: Impossibile est ut non veniant scandala: væ autem illi per quem veniunt.
1А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
2Utilius est illi si lapis molaris imponatur circa collum ejus, et projiciatur in mare quam ut scandalizet unum de pusillis istis.
2боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
3Attendite vobis: Si peccaverit in te frater tuus, increpa illum: et si pœnitentiam egerit, dimitte illi.
3Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
4Et si septies in die peccaverit in te, et septies in die conversus fuerit ad te, dicens: Pœnitet me, dimitte illi.
4И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
5Et dixerunt apostoli Domino: Adauge nobis fidem.
5И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
6Dixit autem Dominus: Si habueritis fidem sicut granum sinapis, dicetis huic arbori moro: Eradicare, et transplantare in mare, et obediet vobis.
6А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
7Quis autem vestrum habens servum arantem aut pascentem, qui regresso de agro dicat illi: Statim transi, recumbe:
7Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
8et non dicat ei: Para quod cœnem, et præcinge te, et ministra mihi donec manducem, et bibam, et post hæc tu manducabis, et bibes?
8Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
9Numquid gratiam habet servo illi, quia fecit quæ ei imperaverat?
9Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
10non puto. Sic et vos cum feceritis omnia quæ præcepta sunt vobis, dicite: Servi inutiles sumus: quod debuimus facere, fecimus.
10Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
11Et factum est, dum iret in Jerusalem, transibat per mediam Samariam et Galilæam.
11И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
12Et cum ingrederetur quoddam castellum, occurrerunt ei decem viri leprosi, qui steterunt a longe:
12И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
13et levaverunt vocem, dicentes: Jesu præceptor, miserere nostri.
13и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
14Quos ut vidit, dixit: Ite, ostendite vos sacerdotibus. Et factum est, dum irent, mundati sunt.
14И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
15Unus autem ex illis, ut vidit quia mundatus est, regressus est, cum magna voce magnificans Deum,
15А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
16et cecidit in faciem ante pedes ejus, gratias agens: et hic erat Samaritanus.
16и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
17Respondens autem Jesus, dixit: Nonne decem mundati sunt? et novem ubi sunt?
17А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
18Non est inventus qui rediret, et daret gloriam Deo, nisi hic alienigena.
18Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
19Et ait illi: Surge, vade: quia fides tua te salvum fecit.
19И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
20Interrogatus autem a pharisæis: Quando venit regnum Dei? respondens eis, dixit: Non venit regnum Dei cum observatione:
20А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
21neque dicent: Ecce hic, aut ecce illic. Ecce enim regnum Dei intra vos est.
21нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
22Et ait ad discipulos suos: Venient dies quando desideretis videre unum diem Filii hominis, et non videbitis.
22А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
23Et dicent vobis: Ecce hic, et ecce illic. Nolite ire, neque sectemini:
23И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
24nam, sicut fulgur coruscans de sub cælo in ea quæ sub cælo sunt, fulget: ita erit Filius hominis in die sua.
24Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
25Primum autem oportet illum multa pati, et reprobari a generatione hac.
25Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
26Et sicut factum est in diebus Noë, ita erit et in diebus Filii hominis:
26И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
27edebant et bibebant: uxores ducebant et dabantur ad nuptias, usque in diem, qua intravit Noë in arcam: et venit diluvium, et perdidit omnes.
27Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
28Similiter sicut factum est in diebus Lot: edebant et bibebant, emebant et vendebant, plantabant et ædificabant:
28Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
29qua die autem exiit Lot a Sodomis, pluit ignem et sulphur de cælo, et omnes perdidit:
29а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
30secundum hæc erit qua die Filius hominis revelabitur.
30Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
31In illa hora, qui fuerit in tecto, et vasa ejus in domo, ne descendat tollere illa: et qui in agro, similiter non redeat retro.
31У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
32Memores estote uxoris Lot.
32Опомињите се жене Лотове.
33Quicumque quæsierit animam suam salvam facere, perdet illam: et quicumque perdiderit illam, vivificabit eam.
33Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
34Dico vobis: In illa nocte erunt duo in lecto uno: unus assumetur, et alter relinquetur:
34Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
35duæ erunt molentes in unum: una assumetur, et altera relinquetur: duo in agro: unus assumetur, et alter relinquetur.
35две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
36Respondentes dicunt illi: Ubi Domine?
36два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37Qui dixit illis: Ubicumque fuerit corpus, illuc congregabuntur et aquilæ.
37И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.