Lucam 10
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Post hæc autem designavit Dominus et alios septuaginta duos: et misit illos binos ante faciem suam in omnem civitatem et locum, quo erat ipse venturus.
1А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2Et dicebat illis: Messis quidem multa, operarii autem pauci. Rogate ergo dominum messis ut mittat operarios in messem suam.
2А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3Ite: ecce ego mitto vos sicut agnos inter lupos.
3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4Nolite portare sacculum, neque peram, neque calceamenta, et neminem per viam salutaveritis.
4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5In quamcumque domum intraveritis, primum dicite: Pax huic domui:
5У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6et si ibi fuerit filius pacis, requiescet super illum pax vestra: sin autem, ad vos revertetur.
6И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7In eadem autem domo manete, edentes et bibentes quæ apud illos sunt: dignus est enim operarius mercede sua. Nolite transire de domo in domum.
7А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8Et in quamcumque civitatem intraveritis, et susceperint vos, manducate quæ apponuntur vobis:
8И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9et curate infirmos, qui in illa sunt, et dicite illis: Appropinquavit in vos regnum Dei.
9И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10In quamcumque autem civitatem intraveritis, et non susceperint vos, exeuntes in plateas ejus, dicite:
10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11Etiam pulverem, qui adhæsit nobis de civitate vestra, extergimus in vos: tamen hoc scitote, quia appropinquavit regnum Dei.
11И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12Dico vobis, quia Sodomis in die illa remissius erit, quam illi civitati.
12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13Væ tibi Corozain ! væ tibi Bethsaida ! quia si in Tyro et Sidone factæ fuissent virtutes quæ factæ sunt in vobis, olim in cilicio et cinere sedentes pœniterent.
13Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14Verumtamen Tyro et Sidoni remissius erit in judicio, quam vobis.
14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15Et tu Capharnaum, usque ad cælum exaltata, usque ad infernum demergeris.
15И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
16Qui vos audit, me audit: et qui vos spernit, me spernit. Qui autem me spernit, spernit eum qui misit me.
16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17Reversi sunt autem septuaginta duo cum gaudio, dicentes: Domine, etiam dæmonia subjiciuntur nobis in nomine tuo.
17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18Et ait illis: Videbam Satanam sicut fulgor de cælo cadentem.
18А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19Ecce dedi vobis potestatem calcandi supra serpentes, et scorpiones, et super omnem virtutem inimici: et nihil vobis nocebit.
19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20Verumtamen in hoc nolite gaudere quia spiritus vobis subjiciuntur: gaudete autem, quod nomina vestra scripta sunt in cælis.
20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21In ipsa hora exsultavit Spiritu Sancto, et dixit: Confiteor tibi Pater, Domine cæli et terræ, quod abscondisti hæc a sapientibus et prudentibus, et revelasti ea parvulis. Etiam Pater: quoniam sic placuit ante te.
21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22Omnia mihi tradita sunt a Patre meo. Et nemo scit quis sit Filius, nisi Pater: et quis sit Pater, nisi Filius, et cui voluerit Filius revelare.
22И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23Et conversus ad discipulos suos, dixit: Beati oculi qui vident quæ vos videtis.
23И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24Dico enim vobis quod multi prophetæ et reges voluerunt videre quæ vos videtis, et non viderunt: et audire quæ auditis, et non audierunt.
24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25Et ecce quidam legisperitus surrexit tentans illum, et dicens: Magister, quid faciendo vitam æternam possidebo?
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
26At ille dixit ad eum: In lege quid scriptum est? quomodo legis?
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27Ille respondens dixit: Diliges Dominum Deum tuum ex toto corde tuo, et ex tota anima tua, et ex omnibus virtutibus tuis, et ex omni mente tua: et proximum tuum sicut teipsum.
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28Dixitque illi: Recte respondisti: hoc fac, et vives.
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29Ille autem volens justificare seipsum, dixit ad Jesum: Et quis est meus proximus?
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30Suscipiens autem Jesus, dixit: Homo quidam descendebat ab Jerusalem in Jericho, et incidit in latrones, qui etiam despoliaverunt eum: et plagis impositis abierunt semivivo relicto.
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31Accidit autem ut sacerdos quidam descenderet eadem via: et viso illo præterivit.
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32Similiter et Levita, cum esset secus locum, et videret eum, pertransiit.
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33Samaritanus autem quidam iter faciens, venit secus eum: et videns eum, misericordia motus est.
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34Et appropians alligavit vulnera ejus, infundens oleum et vinum: et imponens illum in jumentum suum, duxit in stabulum, et curam ejus egit.
34и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35Et altera die protulit duos denarios, et dedit stabulario, et ait: Curam illius habe: et quodcumque supererogaveris, ego cum rediero reddam tibi.
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36Quis horum trium videtur tibi proximus fuisse illi, qui incidit in latrones?
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37At ille dixit: Qui fecit misericordiam in illum. Et ait illi Jesus: Vade, et tu fac similiter.
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38Factum est autem, dum irent, et ipse intravit in quoddam castellum: et mulier quædam, Martha nomine, excepit illum in domum suam,
38А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39et huic erat soror nomine Maria, quæ etiam sedens secus pedes Domini, audiebat verbum illius.
39И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40Martha autem satagebat circa frequens ministerium: quæ stetit, et ait: Domine, non est tibi curæ quod soror mea reliquit me solam ministrare? dic ergo illi ut me adjuvet.
40А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41Et respondens dixit illi Dominus: Martha, Martha, sollicita es, et turbaris erga plurima,
41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42porro unum est necessarium. Maria optimam partem elegit, quæ non auferetur ab ea.
42а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.