Lucam 6
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Factum est autem in sabbato secundo, primo, cum transiret per sata, vellebant discipuli ejus spicas, et manducabant confricantes manibus.
1Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
2Quidam autem pharisæorum, dicebant illis: Quid facitis quod non licet in sabbatis?
2А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
3Et respondens Jesus ad eos, dixit: Nec hoc legistis quod fecit David, cum esurisset ipse, et qui cum illo erant?
3И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4quomodo intravit in domum Dei, et panes propositionis sumpsit, et manducavit, et dedit his qui cum ipso erant: quos non licet manducare nisi tantum sacerdotibus?
4Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
5Et dicebat illis: Quia dominus est Filius hominis etiam sabbati.
5И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
6Factum est autem in alio sabbato, ut intraret in synagogam, et doceret. Et erat ibi homo, et manus ejus dextra erat arida.
6А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
7Observabant autem scribæ et pharisæi si in sabbato curaret, ut invenirent unde accusarent eum.
7Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
8Ipse vero sciebat cogitationes eorum: et ait homini qui habebat manum aridam: Surge, et sta in medium. Et surgens stetit.
8А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
9Ait autem ad illos Jesus: Interrogo vos si licet sabbatis benefacere, an male: animam salvam facere, an perdere?
9А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
10Et circumspectis omnibus dixit homini: Extende manum tuam. Et extendit: et restituta est manus ejus.
10И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
11Ipsi autem repleti sunt insipientia, et colloquebantur ad invicem, quidnam facerent Jesu.
11А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
12Factum est autem in illis diebus, exiit in montem orare, et erat pernoctans in oratione Dei.
12Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
13Et cum dies factus esset, vocavit discipulos suos: et elegit duodecim ex ipsis (quos et apostolos nominavit):
13И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
14Simonem, quem cognominavit Petrum, et Andream fratrem ejus, Jacobum, et Joannem, Philippum, et Bartholomæum,
14Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
15Matthæum, et Thomam, Jacobum Alphæi, et Simonem, qui vocatur Zelotes,
15Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
16et Judam Jacobi, et Judam Iscariotem, qui fuit proditor.
16Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
17Et descendens cum illis, stetit in loco campestri, et turba discipulorum ejus, et multitudo copiosa plebis ab omni Judæa, et Jerusalem, et maritima, et Tyri, et Sidonis,
17И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
18qui venerant ut audirent eum, et sanarentur a languoribus suis. Et qui vexabantur a spiritibus immundis, curabantur.
18који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
19Et omnis turba quærebat eum tangere: quia virtus de illo exibat, et sanabat omnes.
19И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20Et ipse elevatis oculis in discipulis suis, dicebat: Beati pauperes, quia vestrum est regnum Dei.
20И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
21Beati qui nunc esuritis, quia saturabimini. Beati qui nunc fletis, quia ridebitis.
21Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
22Beati eritis cum vos oderint homines, et cum separaverint vos, et exprobraverint, et ejicerint nomen vestrum tamquam malum propter Filium hominis.
22Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
23Gaudete in illa die, et exsultate: ecce enim merces vestra multa est in cælo: secundum hæc enim faciebant prophetis patres eorum.
23Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
24Verumtamen væ vobis divitibus, quia habetis consolationem vestram.
24Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
25Væ vobis, qui saturati estis: quia esurietis. Væ vobis, qui ridetis nunc: quia lugebitis et flebitis.
25Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
26Væ cum benedixerint vobis homines: secundum hæc enim faciebant pseudoprophetis patres eorum.
26Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
27Sed vobis dico, qui auditis: diligite inimicos vestros, benefacite his qui oderunt vos.
27Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
28Benedicite maledicentibus vobis, et orate pro calumniantibus vos.
28благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
29Et qui te percutit in maxillam, præbe et alteram. Et ab eo qui aufert tibi vestimentum, etiam tunicam noli prohibere.
29Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
30Omni autem petenti te, tribue: et qui aufert quæ tua sunt, ne repetas.
30А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31Et prout vultis ut faciant vobis homines, et vos facite illis similiter.
31И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
32Et si diligitis eos qui vos diligunt, quæ vobis est gratia? nam et peccatores diligentes se diligunt.
32И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
33Et si benefeceritis his qui vobis benefaciunt, quæ vobis est gratia? siquidem et peccatores hoc faciunt.
33И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
34Et si mutuum dederitis his a quibus speratis recipere, quæ gratia est vobis? nam et peccatores peccatoribus fœnerantur, ut recipiant æqualia.
34И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
35Verumtamen diligite inimicos vestros: benefacite, et mutuum date, nihil inde sperantes: et erit merces vestra multa, et eritis filii Altissimi, quia ipse benignus est super ingratos et malos.
35Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
36Estote ergo misericordes sicut et Pater vester misericors est.
36Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37Nolite judicare, et non judicabimini: nolite condemnare, et non condemnabimini. Dimitte, et dimittemini.
37И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38Date, et dabitur vobis: mensuram bonam, et confertam, et coagitatam, et supereffluentem dabunt in sinum vestrum. Eadem quippe mensura, qua mensi fueritis, remetietur vobis.
38Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
39Dicebat autem illis et similitudinem: Numquid potest cæcus cæcum ducere? nonne ambo in foveam cadunt?
39И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40Non est discipulus super magistrum: perfectus autem omnis erit, si sit sicut magister ejus.
40Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
41Quid autem vides festucam in oculo fratris tui, trabem autem, quæ in oculo tuo est, non consideras?
41А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
42aut quomodo potes dicere fratri tuo: Frater, sine ejiciam festucam de oculo tuo: ipse in oculo tuo trabem non videns? Hypocrita, ejice primum trabem de oculo tuo: et tunc perspicies ut educas festucam de oculo fratris tui.
42Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
43Non est enim arbor bona, quæ facit fructus malos: neque arbor mala, faciens fructum bonum.
43Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
44Unaquæque enim arbor de fructu suo cognoscitur. Neque enim de spinis colligunt ficus: neque de rubo vindemiant uvam.
44Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
45Bonus homo de bono thesauro cordis sui profert bonum: et malus homo de malo thesauro profert malum. Ex abundantia enim cordis os loquitur.
45добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46Quid autem vocatis me Domine, Domine: et non facitis quæ dico?
46А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
47Omnis qui venit ad me, et audit sermones meos, et facit eos, ostendam vobis cui similis sit:
47Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48similis est homini ædificanti domum, qui fodit in altum, et posuit fundamentum super petram: inundatione autem facta, illisum est flumen domui illi, et non potuit eam movere: fundata enim erat super petram.
48Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
49Qui autem audit, et non facit, similis est homini ædificanti domum suam super terram sine fundamento: in quam illisus est fluvius, et continuo cecidit: et facta est ruina domus illius magna.
49А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.