Lucam 2
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Factum est autem in diebus illis, exiit edictum a Cæsare Augusto ut describeretur universus orbis.
1У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.
2Hæc descriptio prima facta est a præside Syriæ Cyrino:
2Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.
3et ibant omnes ut profiterentur singuli in suam civitatem.
3И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.
4Ascendit autem et Joseph a Galilæa de civitate Nazareth in Judæam, in civitatem David, quæ vocatur Bethlehem: eo quod esset de domo et familia David,
4Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,
5ut profiteretur cum Maria desponsata sibi uxore prægnante.
5да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.
6Factum est autem, cum essent ibi, impleti sunt dies ut pareret.
6И кад онамо беху, дође време да она роди.
7Et peperit filium suum primogenitum, et pannis eum involvit, et reclinavit eum in præsepio: quia non erat eis locus in diversorio.
7И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.
8Et pastores erant in regione eadem vigilantes, et custodientes vigilias noctis super gregem suum.
8И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.
9Et ecce angelus Domini stetit juxta illos, et claritas Dei circumfulsit illos, et timuerunt timore magno.
9И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
10Et dixit illis angelus: Nolite timere: ecce enim evangelizo vobis gaudium magnum, quod erit omni populo:
10И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
11quia natus est vobis hodie Salvator, qui est Christus Dominus, in civitate David.
11Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.
12Et hoc vobis signum: invenietis infantem pannis involutum, et positum in præsepio.
12И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.
13Et subito facta est cum angelo multitudo militiæ cælestis laudantium Deum, et dicentium:
13И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:
14[Gloria in altissimis Deo, et in terra pax hominibus bonæ voluntatis.]
14Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
15Et factum est, ut discesserunt ab eis angeli in cælum: pastores loquebantur ad invicem: Transeamus usque Bethlehem, et videamus hoc verbum, quod factum est, quod Dominus ostendit nobis.
15И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.
16Et venerunt festinantes: et invenerunt Mariam, et Joseph, et infantem positum in præsepio.
16И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
17Videntes autem cognoverunt de verbo, quod dictum erat illis de puero hoc.
17А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.
18Et omnes qui audierunt, mirati sunt: et de his quæ dicta erant a pastoribus ad ipsos.
18И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19Maria autem conservabat omnia verba hæc, conferens in corde suo.
19А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.
20Et reversi sunt pastores glorificantes et laudantes Deum in omnibus quæ audierant et viderant, sicut dictum est ad illos.
20И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.
21Et postquam consummati sunt dies octo, ut circumcideretur puer, vocatum est nomen ejus Jesus, quod vocatum est ab angelo priusquam in utero conciperetur.
21И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.
22Et postquam impleti sunt dies purgationis ejus secundum legem Moysi, tulerunt illum in Jerusalem, ut sisterent eum Domino,
22И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,
23sicut scriptum est in lege Domini: Quia omne masculinum adaperiens vulvam, sanctum Domino vocabitur:
23(као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)
24et ut darent hostiam secundum quod dictum est in lege Domini, par turturum, aut duos pullos columbarum.
24и да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.
25Et ecce homo erat in Jerusalem, cui nomen Simeon, et homo iste justus, et timoratus, exspectans consolationem Israël: et Spiritus Sanctus erat in eo.
25И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.
26Et responsum acceperat a Spiritu Sancto, non visurum se mortem, nisi prius videret Christum Domini.
26И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.
27Et venit in spiritu in templum. Et cum inducerent puerum Jesum parentes ejus, ut facerent secundum consuetudinem legis pro eo,
27И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,
28et ipse accepit eum in ulnas suas: et benedixit Deum, et dixit:
28и он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
29[Nunc dimittis servum tuum Domine, secundum verbum tuum in pace:
29Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
30quia viderunt oculi mei salutare tuum,
30Јер видеше очи моје спасење Твоје,
31quod parasti ante faciem omnium populorum:
31Које си уготовио пред лицем свих народа,
32lumen ad revelationem gentium, et gloriam plebis tuæ Israël.]
32Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
33Et erat pater ejus et mater mirantes super his quæ dicebantur de illo.
33И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.
34Et benedixit illis Simeon, et dixit ad Mariam matrem ejus: Ecce positus est hic in ruinam et in resurrectionem multorum in Israël, et in signum cui contradicetur:
34И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
35et tuam ipsius animam pertransibit gladius ut revelentur ex multis cordibus cogitationes.
35(а и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.
36Et erat Anna prophetissa, filia Phanuel, de tribu Aser: hæc processerat in diebus multis, et vixerat cum viro suo annis septem a virginitate sua.
36И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,
37Et hæc vidua usque ad annos octoginta quatuor: quæ non discedebat de templo, jejuniis et obsecrationibus serviens nocte ac die.
37и удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
38Et hæc, ipsa hora superveniens, confitebatur Domino: et loquebatur de illo omnibus, qui exspectabant redemptionem Israël.
38И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.
39Et ut perfecerunt omnia secundum legem Domini, reversi sunt in Galilæam in civitatem suam Nazareth.
39И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
40Puer autem crescebat, et confortabatur plenus sapientia: et gratia Dei erat in illo.
40А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.
41Et ibant parentes ejus per omnes annos in Jerusalem, in die solemni Paschæ.
41И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
42Et cum factus esset annorum duodecim, ascendentibus illis Jerosolymam secundum consuetudinem diei festi,
42И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
43consummatisque diebus, cum redirent, remansit puer Jesus in Jerusalem, et non cognoverunt parentes ejus.
43и кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
44Existimantes autem illum esse in comitatu, venerunt iter diei, et requirebant eum inter cognatos et notos.
44него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.
45Et non invenientes, regressi sunt in Jerusalem, requirentes eum.
45И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.
46Et factum est, post triduum invenerunt illum in templo sedentem in medio doctorum, audientem illos, et interrogantem eos.
46И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,
47Stupebant autem omnes qui eum audiebant, super prudentia et responsis ejus.
47и сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.
48Et videntes admirati sunt. Et dixit mater ejus ad illum: Fili, quid fecisti nobis sic? ecce pater tuus et ego dolentes quærebamus te.
48И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
49Et ait ad illos: Quid est quod me quærebatis? nesciebatis quia in his quæ Patris mei sunt, oportet me esse?
49И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?
50Et ipsi non intellexerunt verbum quod locutus est ad eos.
50И они не разумеше речи што им рече.
51Et descendit cum eis, et venit Nazareth: et erat subditus illis. Et mater ejus conservabat omnia verba hæc in corde suo.
51И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.
52Et Jesus proficiebat sapientia, et ætate, et gratia apud Deum et homines.
52И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.