Lucas 2
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In die dagen nu verscheen er een besluit van keizer Augustus, om een volkstelling over heel de wereld te houden.
1У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.
2Deze volkstelling had plaats, eer Quirinius landvoogd van Syrië was.
2Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.
3Allen gingen op reis, om zich aan te geven, ieder naar zijn eigen stad.
3И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.
4En daar Josef uit het huis en het geslacht van David was, vertrok ook hij uit Galilea, uit de stad Názaret, naar Judea naar de stad van David, Bétlehem geheten,
4Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,
5om zich aan te geven met Maria, zijn verloofde vrouw, die in gezegende omstandigheden was.
5да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.
6Terwijl ze daar waren, brak de tijd van haar moederschap aan;
6И кад онамо беху, дође време да она роди.
7ze baarde haar eerstgeboren Zoon, wikkelde Hem in doeken, en legde Hem neer in een kribbe; want in het nachtverblijf was voor hen geen plaats.
7И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.
8Nu waren er herders in die streek, die in het open veld overnachtten, en hun kudde bewaakten.
8И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.
9Eensklaps stond er voor hen een engel des Heren, en de glorie des Heren omstraalde hen; een hevige vrees greep hen aan.
9И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
10Maar de engel sprak tot hen: Vreest niet; want zie, ik verkondig u een grote vreugde, die voor het hele volk is bestemd.
10И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
11Heden is u in de stad van David een Verlosser geboren, Christus de Heer!
11Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.
12Dit zal u het teken zijn: ge zult een Kindje vinden, dat in doeken is gewikkeld, en in een kribbe ligt.
12И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.
13En plotseling was de engel door een hemelse legerschare omringd; ze loofden God, en zeiden:
13И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:
14Glorie aan God in den hogen, En vrede op aarde Onder de mensen van goede wil!
14Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
15Toen de engelen weer naar de hemel waren gevaren, spraken de herders tot elkander: Laten we naar Bétlehem gaan, om te zien wat er gebeurd is, en wat de Heer ons bekend heeft gemaakt.
15И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.
16Ze snelden er heen, en vonden Maria en Josef met het Kindje, dat in de kribbe lag.
16И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
17Toen ze Het zagen, verhaalden ze, wat hun over dit Kind was gezegd.
17А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.
18Allen, die het hoorden, stonden verbaasd over het verhaal van de herders;
18И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19maar Maria bewaarde dit alles in haar hart, en overwoog het bij zichzelf.
19А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.
20Nu keerden de herders weer terug; ze loofden God, en zongen Hem lof, om al wat ze hadden gehoord en gezien, juist zoals het hun was gezegd.
20И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.
21Toen de acht dagen voorbij waren, die zijn besnijdenis vooraf moesten gaan, ontving Hij de naam Jesus, die de engel Hem reeds had gegeven, eer Hij in de moederschoot was ontvangen.
21И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.
22En toen de tijd was gekomen voor hun reiniging volgens de Wet van Moses, brachten ze Hem naar Jerusalem, om Hem op te dragen aan den Heer,
22И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,
23zoals er geschreven staat in de Wet des Heren: “Ieder kind van het mannelijk geslacht, dat de moederschoot opent, moet den Heer worden toegewijd”,
23(као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)
24en ook om een offer te brengen, naar het bevel van ‘s Heren Wet: een paar tortels of twee jonge duiven.
24и да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.
25Zie, nu was er te Jerusalem een man, Simeon genaamd; hij was een rechtvaardig en godvrezend man, die verlangend uitzag naar de vertroosting van Israël, en over wien de Heilige Geest was gekomen.
25И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.
26De Heilige Geest had hem geopenbaard, dat hij de dood niet zou zien, voordat hij den Gezalfde des Heren had aanschouwd.
26И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.
27Nu kwam hij naar de tempel, geleid door den Geest. En toen de ouders het Kind Jesus binnenbrachten, om voor Hem de voorschriften der Wet te volbrengen,
27И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,
28nam ook hij Het in zijn armen, zegende God, en sprak:
28и он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
29Nu laat Gij, o Heer, uw dienaar gaan, In vrede naar uw woord.
29Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
30Want mijn ogen hebben uw heil aanschouwd,
30Јер видеше очи моје спасење Твоје,
31Dat Gij bereid hebt voor het oog aller volken:
31Које си уготовио пред лицем свих народа,
32Een licht, tot verlichting der heidenen, En tot luister van Israël, uw volk.
32Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
33Zijn vader en moeder stonden verbaasd over wat er van Hem werd gezegd.
33И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.
34Simeon zegende hen, en sprak tot Maria, zijn moeder: Zie, Hij is bestemd tot val en opstanding van velen in Israël, en tot een teken van tegenspraak;
34И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
35en een zwaard zal ook uw eigen ziel doorboren. Zo moeten de gedachten van veler harten worden ontsluierd.
35(а и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.
36Ook was er een profetes, Anna, de dochter van Fanoeél, uit de stam van Aser. Ze was hoogbejaard. Na haar jeugd was ze zeven jaar gehuwd geweest;
36И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,
37nu was ze een weduwe van vier en tachtig jaar. Nooit verliet ze de tempel, maar diende God dag en nacht onder vasten en bidden.
37и удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
38Juist op dat ogenblik kwam ook zij naderbij; ook zij loofde God, en sprak over het Kind met allen, die Jerusalems verlossing verwachtten.
38И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.
39En toen ze alles volgens de Wet des Heren hadden volbracht, keerden ze naar Galilea terug, en naar Názaret, hun woonplaats.
39И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
40Het Kind groeide op, en nam in krachten toe; Het werd van wijsheid vervuld, en Gods genade rustte op Hem.
40А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.
41Ieder jaar reisden zijn ouders tegen het paasfeest naar Jerusalem.
41И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
42En toen Hij twaalf jaar oud was geworden, trokken zij weer naar Jerusalem op, zoals dit voor het feest gebruikelijk was.
42И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
43Maar toen ze na afloop der feestdagen terugkeerden, bleef het Kind Jesus te Jerusalem achter. Zijn ouders bemerkten het niet,
43и кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
44maar meenden, dat Hij Zich onder het reisgezelschap bevond; ze reisden dus de hele dag voort, en zochten Hem toen onder familie en bekenden.
44него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.
45Maar toen ze Hem niet vonden, gingen ze Hem zoeken, en keerden naar Jerusalem terug.
45И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.
46Na drie dagen vonden ze Hem in de tempel, terwijl Hij te midden der leraars zat, naar hen luisterde en hen ondervroeg;
46И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,
47allen, die Hem hoorden, waren verbaasd over zijn schranderheid en over zijn antwoorden.
47и сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.
48Ze stonden versteld van dat schouwspel. Maar zijn moeder zei tot Hem: Mijn Kind, waarom hebt Gij ons dit aangedaan? Zie, uw vader en ik zoeken in doodsangst naar U.
48И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
49Hij sprak tot hen: Waarom hebt gij Mij gezocht? Wist gij dan niet, dat Ik in het huis van mijn Vader moet zijn?
49И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?
50Maar ze begrepen niet, wat Hij tot hen sprak.
50И они не разумеше речи што им рече.
51Nu ging Hij met hen naar Názaret terug. En Hij was hun onderdanig. Zijn moeder bewaarde dit alles in haar hart.
51И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.
52En Jesus nam toe in wijsheid en jaren, en in welgevallen bij God en de mensen.
52И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.