Luka 2
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1To nathuem ah prae thung boih ah milu lak han ih, Caesar Augustus mah lokpaek.
1У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.
2(Hae baktih milu lakhaih loe Cyrenius Syria ukkung angraeng ah oh nathuem ah sak tangsuek ah oh:)
2Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.
3to pongah kami boih milu cazin paek hanah, angmacae vangpui ah caeh o.
3И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.
4(Joseph loe David ih acaeng ah oh pongah,) Kalili prae, Nazareth vangpui hoiah Judea prae thung ih Bethlehem, tiah kawk ih David vangpui ah,
4Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,
5milu cazin paek hanah, nawkta tapen tom a zu Meri hoiah caeh hoi.
5да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.
6To ah a oh hoi nathuem ah nawkta zahhaih ni to akoep.
6И кад онамо беху, дође време да она роди.
7Nongpata mah calu nongpa to tapen, angvin toemhaih im kong ai boeh pongah, Anih to kahni hoiah ayaw moe, maitaw okduk thungah pasongh.
7И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.
8To prae thung ih tuutoep kaminawk loe taw ah oh o, aqum ah angmacae ih tuu to toep o.
8И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.
9Khenah, Angraeng ih van kami nihcae hma ah angdoet, Angraeng lensawkhaih mah nihcae to toeh pae: nihcae loe paroeai zit o.
9И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
10Toe van kami mah nihcae khaeah, Zii o hmah: khenah, kami boih hanah, paroeai anghoehaih kahoih tamthanglok to nangcae khaeah kang sinh.
10И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
11Vaihniah David vangpui thungah pahlongkung, Kri Angraeng to tapen boeh.
11Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.
12Hae loe nangcae han angmathaih maeto ah om tih; kahni hoi ayaw moe, maitaw okduk thungah pasong ih nawkta to na hnu o tih, tiah a naa.
12И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.
13Akra ai ah van kami loe paroeai pop van misatuh kaminawk hoi nawnto Sithaw to saphaw o,
13И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:
14kasang koek Sithaw lensawkhaih om nasoe, long nuiah angdaehhaih om nasoe, kaminawk khaeah tahmenhaih om nasoe, tiah thuih o.
14Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
15Van kaminawk mah nihcae van ah caehtaak pacoengah, tuutoep kaminawk mah Bethlehem ah caeh o si loe, Angraeng mah aicae khaeah thuih ih, kaom han koi hae hmuen hae khen o si, tiah thuih o.
15И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.
16Nihcae loe karangah caeh o, to naah Meri, Joseph hoi maitaw okduk thungah pasong ih nawkta to a hnuk o.
16И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
17Nawkta to a hnuk o naah, nihcae khaeah thuih pae ih nawkta kawng to kaminawk khaeah a thuih pae o.
17А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.
18Tuutoep kaminawk mah thuih o ih hmuen to kaminawk mah thaih o naah dawnrai o.
18И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19Toe Meri loe hae tiah kaom hmuen boih to palung thungah pakuem moe, a poek.
19А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.
20Nihcae khaeah thuih pae ih lok baktih toengah, a thaih o ih hmuennawk a hnuk o boih pongah, tuutoep kaminawk mah Sithaw to pakoeh o moe, saphaw o pacoengah amlaem o.
20И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.
21Nawkta tangzat hin aah han ih ni tazetto akoep pacoengah, anih zok thungah om ai naah van kami mah paek ih ahmin baktih toengah anih to Jesu, tiah ahmin phui o.
21И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.
22Mosi ih kaalok baktih toengah amprikcaihaih ni akoep naah loe, nihnik mah nawkta to Angraeng khae ap hanah, Jerusalem ah caeh hoi haih;
22И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,
23(Angraeng ih kaalok pongah, calu nongpa boih loe Angraeng han ciimcai ah oh, tiah tarik ih oh;)
23(као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)
24Angraeng ih kaalok mah thuih ih lok baktih toengah, angbawnhaih sak hanah pahu hnetto, to tih ai boeh loe saning kanawk im pahuu hnetto sin han oh.
24и да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.
25Khenah, Simeon tiah ahmin kaom kami maeto loe Jerusalem ah oh; anih loe katoeng kami, Sithaw khae angpaek kami ah oh, Israel kaminawk Monghaih paekkung zing kami ah oh moe, Kacai Muihtla mah anih to oh thuih.
25И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.
26Angraeng ih Kri to na hnu ai karoek to, na dueh mak ai, tiah Kacai Muithal mah panoekhaih to paek.
26И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.
27Anih loe Muithla zaehhoihhaih rang hoiah tempul thungah caeh: kaalok atawk mah angaihaih baktih toengah anih khaeah sak pae hanah, amno hoi ampa mah nawkta Jesu to angzoh hoi haih,
27И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,
28to naah Simeon mah nawkta to ban ah tapom moe, Sithaw to pakoeh pacoengah,
28и он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
29Angraeng, na thuih ih lok baktih toengah, na tamna hae kamongah nang caehsak boeh:
29Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
30ka mik mah na pahlonghaih to hnuk boeh,
30Јер видеше очи моје спасење Твоје,
31kaminawk boih hma ah to pahlonghaih to na sak boeh,
31Које си уготовио пред лицем свих народа,
32Gentel kaminawk amtuengsak aanghaih hoi nangmah ih Israel kaminawk lensawkhaih doeh ka hnuk boeh, tiah a thuih.
32Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
33Anih mah thuih ih nawkta kawngnawk to Joseph hoi nawkta ih amno mah thaih naah dawnrai.
33И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.
34Simeon mah nihnik tahamhoihaih paek pacoengah, nawkta amno Meri khaeah, Khenah, hae nawkta loe Israel prae thungah amtimh paroeai kaminawk angthawk lethaih ah oh moe, kaminawk lok angaek hanah angmathaih maeto ah oh,
34И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
35paroeai kaminawk poekhaih palungthin to amtuengsak tih, (ue, na palung mataeng doeh sumsen hoiah na thun pae vop tih,) tiah a naa.
35(а и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.
36Asher acaeng thung ih, Phanuel canu Anna loe, tahmaa nongpata maeto ah oh: anih loe mitong parai boeh, tangla kacuem ah oh nathuem hoi kamtong saning sarihto thung sava maeto hoiah ni nawnto khosak;
36И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,
37to pacoengah anih loe saning qui tazet, palito thung lamhmai ah oh, tempul to caehtaak ai, buhzah lawkthuihaih hoiah aqum athun Sithaw tok to a sak.
37и удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
38Anih loe caeh moe, Sithaw khaeah oephaih lawkthuih pacoengah, Jerusalem ah akranghaih pakrong kaminawk boih khaeah, Anih kawng to thuih pae.
38И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.
39Angraeng ih kaalok daan baktih toengah hmuennawk boih a sak hoi pacoengah, angmah hnik ih vangpui Kalili prae, Nazareth ah amlaem hoi.
39И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
40Nawkta loe poekhaih palungthin thacakhaih hoiah qoeng tahang moe, palunghahaih hoiah koi: Anih nuiah Sithaw tahmenhaih to oh.
40А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.
41Anih ih amno hoi ampa loe misong loihhaih poihkung ah saning kruek Jerusalem ah caeh hoi.
41И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
42Nawkta saning hatlai hnetto phak naah loe, sakzong ih atawk baktiah sak ih loihhaih poihkung ah Jerusalem ah caeh o tahang.
42И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
43Poih ni boeng pacoengah, amno hoi ampa loe amlaem hoi boeh, nawkta Jesu loe Jerusalem ah oh vop; to tiah kaom to Joseph hoi amno mah panoek ai:
43и кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
44nawkta loe angmah ih ampuinawk hoi nawnto ahloi boeh mue, tiah a poek hoi, nihnik loe ni to loklam caeh hoi boeh; to naah nihnik mah nawkta to angmacae nawkamya hoi ampuinawk salakah pakrong hoi.
44него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.
45Anih to hnu hoi ai naah loe, anih pakrong hanah, Jerusalem ah amlaem hoi let.
45И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.
46Ni thumto pacoengah anih to tempul thungah a hnuk hoi, anih loe patuk kaminawk salakah anghnut moe, nihcae patukhaihnawk to tahngaih, loknawk to a dueng.
46И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,
47Anih thaikophaih hoi lok pathimhaih thaih kaminawk boih dawnrai o.
47и сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.
48Amno hoi ampa mah hnuk naah dawnrai hoi: amno mah, Ka capa, tipongah hae tiah na oh loe? Khenah, nam pa kaihnik loe tasoeh takuenhaih hoiah bae kang pakrong hoi, tiah a naa.
48И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
49Anih mah nihnik khaeah, Tih hanah nang pakrong hoi loe? Kam Pa ih im ah om tih, tito na panoek hoi ai maw? tiah a naa.
49И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?
50Anih mah nihnik khaeah thuih ih lok to panoek hoi thai ai.
50И они не разумеше речи што им рече.
51Anih loe nihnik hoi nawnto Nazareth vangpui ah caeh tathuk, nihnik ih lok to tahngaih: toe amno loe hae tiah thuih ih loknawk to palung thungah pakuem boih.
51И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.
52Jesu loe palunghahaih hoiah a takpum to qoeng tahang moe, Sithaw hoi kami mikcuk naakrak ah khosak.
52И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.