Luka 12
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1To tiah kroek laek ai kaminawk nawnto amkhueng o moe, maeto hoi maeto ang et o naah, anih mah a hnukbang kaminawk khaeah, Hmaloe koekah, angsah thaih Farasinawk ih taeh thung hoiah acoe oh.
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2Amtueng thaih han ai ah khuk ih hmuen tidoeh om ai; panoek thaih han ai ah, hawk ih hmuen tidoeh om mak ai.
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3To pongah khoving ah na thuih o ih lok to khodai ah thaih o tih; imthung ah naa ah thuih duem ih lok to imphu nuiah taphong o tih.
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4Ampuinawk kang thuih o, Takpum paduek pacoengah, tidoeh sah thai ai kaminawk to zii o hmah.
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5Toe na zit o han koi to kang thuih o coek han: a hum pacoengah, hell thungah va thaih, Anih to zii oh; ue, kang thuih o, Anih to zii oh.
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
6Parit tavaa pangato phoisa hnetto hoiah zawh o na ai maw? Toe hnetto thung ih maeto mataeng doeh Sithaw mah pahnet ai.
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7Na lu nui ih sam mataeng doeh kroek boih. To pongah zii o hmah: nangcae loe parit tavaa pongah atho na oh o kue.
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8Kang thuih o, Mi kawbaktih doeh kaminawk hmaa ah kai angdoe haih kami loe, Sithaw ih van kaminawk hmaa ah kami Capa mah anih to angdoe haih toeng tih:
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9toe kaminawk hmaa ah kai pahnawt kami loe, Sithaw ih van kaminawk hmaa ah anih to ka pahnawt toeng han.
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10Mi kawbaktih doeh kami Capa kasae thui kami loe, tahmenhaih om tih: toe Kacai Muithla kasae thui kami loe tahmenhaih om mak ai.
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11Sineko ah lokcaek kaminawk hoi ukkungnawk hmaa ah ang hoih o naah, kawbangmaw lok ka pathim han, to tih ai boeh loe timaw ka pathim han, to tih ai boeh loe timaw ka thuih han, tito mawn o hmah:
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12to atue nathuem roe ah na thuih han ih lok to Kacai Muithla mah na patuk tih, tiah a naa.
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13Amkhueng kaminawk thung ih maeto mah anih khaeah, Patukkung, kam nawk mah qawk ang pazet hanah na thui paeh, tiah a naa.
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14Toe Anih mah to kami khaeah, Kami, mi mah maw nanghnik salakah lokcaek han ih, to tih ai boeh loe qawk pazet hanah ang suek? tiah a naa.
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15Jesu mah nihcae khaeah, Acoe oh, kamthlai hmoek koehhaih to ayae oh: kami hinghaih loe a tawnh ih hmuenmaenawk nuiah amha ai, tiah a naa.
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16To pacoengah anih mah hae patahhaih lok hae nihcae khaeah thuih pae: angraeng maeto ih lawk loe thingthai qumpo paroeai tacawt:
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17to pongah anih mah palung thungah, Thingthai qumpo suekhaih ahmuen ka tawn ai boeh, timaw ka sak han? tiah a poek.
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18To pacoengah anih mah, Hae tiah ka sak han: tapupnawk to ka phraek moe, kalen kueah ka sak han; to ahmuen ah thingthai qumpo hoi hmuenmaenawk to ka suek boih han, tiah a thuih.
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19Ka hinghaih pakhra khaeah, Kahing pakhra, saning kasawk ah patoh hanah hmuenmaenawk na patung mang boeh; kamongah om ah loe, caa ah, nae ah loe, kanawm ah khosah ah, tiah ka naa han, tiah a poek.
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20Toe Sithaw mah anih khaeah, Nang kamthu, vai qum ah na hinghaih pakhra to dueh tih boeh: duek pacoengah to hmuenmaenawk to mi mah maw toep tih, tiah a naa.
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21Angmah taham ah hmuenmae patung kami loe to tiah oh, anih loe Sithaw ah angraeng kami na ai ni, tiah a naa.
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22Anih mah a hnukbang kaminawk khaeah, To pongah kang thuih o, Timaw ka caak han; takpum hanah, timaw kang khuk han, tiah na hing hanah mawn o hmah.
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23Hinghaih loe caaknaek pongah lokpui kue, takpum loe khukbuen pongah lokpui kue.
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24Pangaahnawk to poek o noek ah: nihcae loe cangti haeh o ai, cang doeh aat o ai; cang suekhaih im hoi tapup doeh tawn o ai; toe Sithaw mah nihcae to pacah: nangcae loe tavaanawk pongah atho na oh o kue na ai maw?
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25Nangcae thungah mi mah maw mawnh pongah a hinghaih dong maeto thap thaih?
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26Hmuen tetta mataeng doeh na sah o thai ai to mah, tipongah kalah hmuennawk pongah mawnhaih na tawnh o loe?
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27Lily pawknawk kawbangmaw qoeng o tahang, tito poek o noek ah: nihcae loe toksah o ai, pathlah doeh kae o ai; toe kang thuih o, Solomon mah a lensawkhaih boih hoi amthoep naah hae apawk thung ih apawk maeto mataeng doeh pha ai vop.
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28Vaihni loe lawk ah oh, khawnbang ah loe hmai thungah vah han kaom, phroh mataeng doeh Sithaw mah to tih khoek to khukbuen hoiah pathoep nahaeloe; Aw tanghaih tamsi kaminawk, nangcae taoe cae loe kawkruk maw anih mah khukbuen hoiah pathoep tih?
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29Timaw ka caak moe, ka naek han, tiah pakrong o hmah, palunghaenghaih doeh tawn o hmah.
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30Long kaminawk mah ni to baktih hmuennawk to pakrong o: hae hmuennawk nang toeng o, tito nangcae Ampa mah panoek.
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31Toe nangcae loe Sithaw mah siangpahrang ah ukhaih prae to pakrong oh; hae hmuennawk boih hae na thap pae tih.
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32Tamsi tuucaanawk, zii o hmah; nangcae Ampa mah prae to nangcae khae paek han koeh.
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33Na tawnh o ih hmuennawk to zaw oh loe, kamtang kaminawk khaeah paek oh; nangmacae hanah kaprawn thai ai phoisa bawm to sah oh, kamro thai ai, kamqu mah pha thai ai moe, karaa mah doeh caa thai ai, van prae ah tangka to patung oh.
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34Na hmuenmae ohhaih ahmuen ah, na palungthin doeh om tih.
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35Kaengkaeh angzaeng oh loe, hmaiim pa-aang o coek ah;
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36Anih angzoh moe, thok takhuek naah, nihcae mah anih han thok paong pae phrat hanah, zu paluemhaih poihkung hoiah kamlaem, angmacae ih angraeng kazing kaminawk baktiah om oh.
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37Angraeng angzoh naah iip ai ah kazing tamnanawk loe tahamhoih o: loktang kang thuih o, anih loe kaengkaeh angzaeng ueloe, buhcaak hanah nihcae to anghnusak tih, anih loe angzo ueloe, nihcae to caaknaek paek tih.
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38Atue hnetto naah maw, to tih ai boeh loe thumto naah maw, angraeng angzoh naah a mikhnuk ah amsakcoek tamnanawk loe tahamhoih o.
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39Toe hae hae panoek oh, im tawnkung mah natuek naah maw kamqu angzo tih, tiah panoek nahaeloe, a im amrosak han ai ah, anih mah toep tih.
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40To pongah nangcae doeh amsak o coek ah: Kami Capa loe na poek o ai ih atue ah angzo tih, tiah a naa.
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41Piter mah anih khaeah, Angraeng, na thuih ih patahhaih lok loe kaicae han ih maw, to tih ai boeh loe kaminawk boih han ih? tiah a naa.
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42Angraeng mah, Atue mah phak naah kalah tamnanawk to buh pacah moe, angraeng mah imthung ukkung ah suek han ih oep kaom palungha im khenzawnkung loe mi maw?
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43Angmah ih angraeng angzoh naah a mikhnuk ah toksah, tamna loe tahamhoih.
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44Loktang kang thuih o, to kami loe angraeng mah tawnh ih hmuennawk boih nuiah ukkung ah suem tih.
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45Toe to tamna mah, Ka angraeng loe angzo hnai mak ai, tiah a palung thung hoiah poek moe, tamna nongpa hoi nongpatanawk to a boh, a naek moe, a caak pacoengah, mu paqui nahaeloe,
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46to tamna ih angraeng loe anih mah poek ai ih ani, panoek ai ih niah angzo tih, anih to takroek pat ueloe, tanghaih tawn ai kaminawk hoi nawnto a hak han koi ahmuen to paek tih.
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47Angmah ih angraeng koehhaih to panoek, toe amsakcoek ai, angraeng koehhaih baktiah toksah ai tamna loe, bop pak palak tih.
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48Toe angraeng koehhaih sak han panoek ai pongah hmuen sah pazae tamna loe, kana parai ah bop mak ai. Mi kawbaktih doeh kapop ah paek ih kami khaeah, kapop ah hni tih: kapop ah ap ih kami khaeah, kapop kue ah hni o tih.
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49Long nuiah hmai pakhrak han ih ni kang zoh; hmai kangh boih ai ah loe ka koehhaih akoep ai.
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50Toe tuinuemhaih paek hanah ka tawn vop; to tiah akoep ai karoek to kawkrukmaw ka patang vop tih!
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51Long nuiah angdaehhaih ohsak hanah kang zoh, tiah na poek o maw? Kang thuih o, to tiah na ai ni; tapraek han ih ni kang zoh:
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52vaihi hoi kamtong pangato kaom imthung takoh to ampraek o tih, thumto hoi hnetto, hnetto hoi thumto misa ah angcoeng o tih.
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53Ampa hoi a capa, amno hoi a canu, amni hoi langah, misa ah angcoeng o ueloe, ampraek o tih, tiah a naa.
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54Anih mah kaminawk khaeah, Niduem bang hoi angthawk tahang tamai to na hnuk o naah, nangcae mah, Kho angzo tih, tiah na thuih o; na thuih o ih baktih toengah, kho angzoh.
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55Aloih bang ih takhi song naah loe, nangcae mah, Bae tih, tiah na thuih o; na thuih o ih baktih toengah oh.
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56Nangcae angsah thaih kaminawk! Van hoi long hma ah kaom hmuen kawng loe na panoek o; toe tikhoe vaihi thuem ah kaom atue loe na panoek o ai loe?
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57Ue, tipongah katoeng hmuen sak hanah na panoek o thai ai loe?
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58Na misa hoi nawnto lokcaekhaih im ah na caeh hoi naah, loklam ah anih hoi angdaehhaih to sah ah; to tih ai nahaeloe anih mah lokcaekkung khaeah na hoi tih, lokcaekkung mah angraeng khaeah na caeh haih ueloe, angraeng mah thongim thungah na va tih.
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59Kang thuih o, rong han koi laiba na kii o ai karoek to na loih o mak ai, tiah a naa.
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.