路加福音 12
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1這時，有幾萬人聚集，甚至彼此踐踏。耶穌開講，先對門徒說：「你們要防備法利賽人的酵，就是假冒為善。
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2掩蓋的事沒有不露出來的；隱藏的事沒有不被人知道的。
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3因此，你們在暗中所說的，將要在明處被人聽見；在內室附耳所說的，將要在房上被人宣揚。」
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4「我的朋友，我對你們說，那殺身體以後不能再做甚麼的，不要怕他們。
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5我要指示你們當怕的是誰：當怕那殺了以後又有權柄丟在地獄裏的。我實在告訴你們，正要怕他。
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
6五個麻雀不是賣二分銀子嗎？但在上帝面前，一個也不忘記；
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7就是你們的頭髮，也都被數過了。不要懼怕，你們比許多麻雀還貴重！」
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8「我又告訴你們，凡在人面前認我的，人子在上帝的使者面前也必認他；
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9在人面前不認我的，人子在上帝的使者面前也必不認他。
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10凡說話干犯人子的，還可得赦免；惟獨褻瀆聖靈的，總不得赦免。
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11人帶你們到會堂，並官府和有權柄的人面前，不要思慮怎麼分訴，說甚麼話；
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12因為正在那時候，聖靈要指教你們當說的話。」
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13眾人中有一個人對耶穌說：「夫子！請你吩咐我的兄長和我分開家業。」
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14耶穌說：「你這個人！誰立我作你們斷事的官，給你們分家業呢？」
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15於是對眾人說：「你們要謹慎自守，免去一切的貪心，因為人的生命不在乎家道豐富。」
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16就用比喻對他們說：「有一個財主田產豐盛；
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17自己心裏思想說：『我的出產沒有地方收藏，怎麼辦呢？』
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18又說：『我要這麼辦：要把我的倉房拆了，另蓋更大的，在那裏好收藏我一切的糧食和財物，
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19然後要對我的靈魂說：靈魂哪，你有許多財物積存，可作多年的費用，只管安安逸逸地吃喝快樂吧！』
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20上帝卻對他說：『無知的人哪，今夜必要你的靈魂；你所預備的要歸誰呢？』
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21凡為自己積財，在上帝面前卻不富足的，也是這樣。」
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22耶穌又對門徒說：「所以我告訴你們，不要為生命憂慮吃甚麼，為身體憂慮穿甚麼；
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23因為生命勝於飲食，身體勝於衣裳。
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24你想烏鴉，也不種也不收，又沒有倉又沒有庫，上帝尚且養活牠。你們比飛鳥是何等地貴重呢！
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25你們哪一個能用思慮使壽數多加一刻呢？
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26這最小的事，你們尚且不能做，為甚麼還憂慮其餘的事呢？
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27你想百合花怎麼長起來；它也不勞苦，也不紡線。然而我告訴你們，就是 所羅門 極榮華的時候，他所穿戴的，還不如這花一朵呢！
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28你們這小信的人哪，野地裏的草今天還在，明天就丟在爐裏，上帝還給它這樣的妝飾，何況你們呢！
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29你們不要求吃甚麼，喝甚麼，也不要掛心；
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30這都是外邦人所求的。你們必須用這些東西，你們的父是知道的。
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31你們只要求他的國，這些東西就必加給你們了。
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32你們這小群，不要懼怕，因為你們的父樂意把國賜給你們。
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33你們要變賣所有的賙濟人，為自己預備永不壞的錢囊，用不盡的財寶在天上，就是賊不能近、蟲不能蛀的地方。
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34因為，你們的財寶在哪裏，你們的心也在那裏。」
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35「你們腰裏要束上帶，燈也要點着，
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36自己好像 僕 人等候主人從婚姻的筵席上回來。他來到，叩門，就立刻給他開門。
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37主人來了，看見僕人警醒，那僕人就有福了。我實在告訴你們，主人必叫他們坐席，自己束上帶，進前伺候他們。
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38或是二更天來，或是三更天來，看見僕人這樣，那僕人就有福了。
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39家主若知道賊甚麼時候來，就必警醒，不容賊挖透房屋，這是你們所知道的。
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40你們也要預備；因為你們想不到的時候，人子就來了。」
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41彼得 說：「主啊，這比喻是為我們說的呢？還是為眾人呢？」
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42主說：「誰是那忠心有見識的管家，主人派他管理家裏的人，按時分糧給他們呢？
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43主人來到，看見僕人這樣行，那僕人就有福了。
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44我實在告訴你們，主人要派他管理一切所有的。
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45那僕人若心裏說：『我的主人必來得遲』，就動手打僕人和使女，並且吃喝醉酒；
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46在他想不到的日子，不知道的時辰，那僕人的主人要來，重重地處治他，定他和不忠心的人同罪。
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47僕人知道主人的意思，卻不預備，又不順他的意思行，那僕人必多受責打；
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48惟有那不知道的，做了當受責打的事，必少受責打；因為多給誰，就向誰多取；多託誰，就向誰多要。」
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49「我來要把火丟在地上，倘若已經着起來，不也是我所願意的嗎？
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50我有當受的洗還沒有成就，我是何等地迫切呢？
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51你們以為我來，是叫地上太平嗎？我告訴你們，不是，乃是叫人紛爭。
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52從今以後，一家五個人將要紛爭：三個人和兩個人相爭，兩個人和三個人相爭；
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53父親和兒子相爭， 兒子和父親相爭； 母親和女兒相爭， 女兒和母親相爭； 婆婆和媳婦相爭， 媳婦和婆婆相爭。」
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54耶穌又對眾人說：「你們看見西邊起了雲彩，就說：『要下一陣雨』；果然就有。
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55起了南風，就說：『將要燥熱』；也就有了。
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56假冒為善的人哪，你們知道分辨天地的氣色，怎麼不知道分辨這時候呢？」
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57「你們又為何不自己審量甚麼是合理的呢？
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58你同 告 你的對頭去見官，還在路上，務要盡力地和他了結；恐怕他拉你到官面前，官交付差役，差役把你下在監裏。
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59我告訴你，若有半文錢沒有還清，你斷不能從那裏出來。」
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.