路加福音 12
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1这时，有几万人聚集，甚至彼此践踏。耶稣开讲，先对门徒说：「你们要防备法利赛人的酵，就是假冒为善。
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2掩盖的事没有不露出来的；隐藏的事没有不被人知道的。
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3因此，你们在暗中所说的，将要在明处被人听见；在内室附耳所说的，将要在房上被人宣扬。」
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4「我的朋友，我对你们说，那杀身体以后不能再做什么的，不要怕他们。
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5我要指示你们当怕的是谁：当怕那杀了以后又有权柄丢在地狱里的。我实在告诉你们，正要怕他。
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
6五个麻雀不是卖二分银子吗？但在 神面前，一个也不忘记；
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7就是你们的头发，也都被数过了。不要惧怕，你们比许多麻雀还贵重！」
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8「我又告诉你们，凡在人面前认我的，人子在 神的使者面前也必认他；
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9在人面前不认我的，人子在 神的使者面前也必不认他。
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10凡说话干犯人子的，还可得赦免；惟独亵渎圣灵的，总不得赦免。
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11人带你们到会堂，并官府和有权柄的人面前，不要思虑怎么分诉，说什么话；
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12因为正在那时候，圣灵要指教你们当说的话。」
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13众人中有一个人对耶稣说：「夫子！请你吩咐我的兄长和我分开家业。」
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14耶稣说：「你这个人！谁立我作你们断事的官，给你们分家业呢？」
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15于是对众人说：「你们要谨慎自守，免去一切的贪心，因为人的生命不在乎家道丰富。」
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16就用比喻对他们说：「有一个财主田产丰盛；
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17自己心里思想说：『我的出产没有地方收藏，怎么办呢？』
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18又说：『我要这么办：要把我的仓房拆了，另盖更大的，在那里好收藏我一切的粮食和财物，
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19然后要对我的灵魂说：灵魂哪，你有许多财物积存，可作多年的费用，只管安安逸逸地吃喝快乐吧！』
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20神却对他说：『无知的人哪，今夜必要你的灵魂；你所预备的要归谁呢？』
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21凡为自己积财，在 神面前却不富足的，也是这样。」
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22耶稣又对门徒说：「所以我告诉你们，不要为生命忧虑吃什么，为身体忧虑穿什么；
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23因为生命胜于饮食，身体胜于衣裳。
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24你想乌鸦，也不种也不收，又没有仓又没有库， 神尚且养活它。你们比飞鸟是何等地贵重呢！
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25你们哪一个能用思虑使寿数多加一刻呢？
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26这最小的事，你们尚且不能做，为什么还忧虑其余的事呢？
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27你想百合花怎么长起来；它也不劳苦，也不纺线。然而我告诉你们，就是 所罗门 极荣华的时候，他所穿戴的，还不如这花一朵呢！
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28你们这小信的人哪，野地里的草今天还在，明天就丢在炉里， 神还给它这样的妆饰，何况你们呢！
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29你们不要求吃什么，喝什么，也不要挂心；
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30这都是外邦人所求的。你们必须用这些东西，你们的父是知道的。
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31你们只要求他的国，这些东西就必加给你们了。
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32你们这小群，不要惧怕，因为你们的父乐意把国赐给你们。
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33你们要变卖所有的周济人，为自己预备永不坏的钱囊，用不尽的财宝在天上，就是贼不能近、虫不能蛀的地方。
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34因为，你们的财宝在哪里，你们的心也在那里。」
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35「你们腰里要束上带，灯也要点着，
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36自己好像 仆 人等候主人从婚姻的筵席上回来。他来到，叩门，就立刻给他开门。
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37主人来了，看见仆人警醒，那仆人就有福了。我实在告诉你们，主人必叫他们坐席，自己束上带，进前伺候他们。
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38或是二更天来，或是三更天来，看见仆人这样，那仆人就有福了。
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39家主若知道贼什么时候来，就必警醒，不容贼挖透房屋，这是你们所知道的。
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40你们也要预备；因为你们想不到的时候，人子就来了。」
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41彼得 说：「主啊，这比喻是为我们说的呢？还是为众人呢？」
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42主说：「谁是那忠心有见识的管家，主人派他管理家里的人，按时分粮给他们呢？
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43主人来到，看见仆人这样行，那仆人就有福了。
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44我实在告诉你们，主人要派他管理一切所有的。
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45那仆人若心里说：『我的主人必来得迟』，就动手打仆人和使女，并且吃喝醉酒；
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46在他想不到的日子，不知道的时辰，那仆人的主人要来，重重地处治他，定他和不忠心的人同罪。
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47仆人知道主人的意思，却不预备，又不顺他的意思行，那仆人必多受责打；
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48惟有那不知道的，做了当受责打的事，必少受责打；因为多给谁，就向谁多取；多托谁，就向谁多要。」
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49「我来要把火丢在地上，倘若已经着起来，不也是我所愿意的吗？
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50我有当受的洗还没有成就，我是何等地迫切呢？
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51你们以为我来，是叫地上太平吗？我告诉你们，不是，乃是叫人纷争。
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52从今以后，一家五个人将要纷争：三个人和两个人相争，两个人和三个人相争；
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53父亲和儿子相争， 儿子和父亲相争； 母亲和女儿相争， 女儿和母亲相争； 婆婆和媳妇相争， 媳妇和婆婆相争。」
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54耶稣又对众人说：「你们看见西边起了云彩，就说：『要下一阵雨』；果然就有。
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55起了南风，就说：『将要燥热』；也就有了。
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56假冒为善的人哪，你们知道分辨天地的气色，怎么不知道分辨这时候呢？」
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57「你们又为何不自己审量什么是合理的呢？
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58你同 告 你的对头去见官，还在路上，务要尽力地和他了结；恐怕他拉你到官面前，官交付差役，差役把你下在监里。
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59我告诉你，若有半文钱没有还清，你断不能从那里出来。」
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.