San Lucas 12
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1EN esto, juntándose muchas gentes, tanto que unos á otros se hollaban, comenzó á decir á sus discípulos, primeramente: Guardaos de la levadura de los Fariseos, que es hipocresía.
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2Porque nada hay encubierto, que no haya de ser descubierto; ni oculto, que no haya de ser sabido.
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3Por tanto, las cosas que dijisteis en tinieblas, á la luz serán oídas; y lo que hablasteis al oído en las cámaras, será pregonado en los terrados.
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4Mas os digo, amigos míos: No temáis de los que matan el cuerpo, y después no tienen más que hacer.
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5Mas os enseñaré á quién temáis: temed á aquel que después de haber quitado la vida, tiene poder de echar en la Gehenna: así os digo: á éste temed.
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
6¿No se venden cinco pajarillos por dos blancas? pues ni uno de ellos está olvidado delante de Dios.
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7Y aun los cabellos de vuestra cabeza están todos contados. No temáis pues: de más estima sois que muchos pajarillos.
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8Y os digo que todo aquel que me confesare delante de los hombres, también el Hijo del hombre le confesará delante de los ángeles de Dios;
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9Mas el que me negare delante de los hombres, será negado delante de los ángeles de Dios.
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10Y todo aquel que dice palabra contra el Hijo del hombre, le será perdonado; mas al que blasfemare contra el Espíritu Santo, no le será perdonado.
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11Y cuando os trajeren á las sinagogas, y á los magistrados y potestades, no estéis solícitos cómo ó qué hayáis de responder, ó qué hayáis de decir;
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12Porque el Espíritu Santo os enseñará en la misma hora lo que será necesario decir.
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13Y díjole uno de la compañía: Maestro, di á mi hermano que parta conmigo la herencia.
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14Mas él le dijo: Hombre, ¿quién me puso por juez ó partidor sobre vosotros?
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15Y díjoles: Mirad, y guardaos de toda avaricia; porque la vida del hombre no consiste en la abundancia de los bienes que posee.
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16Y refirióles una parábola, diciendo: La heredad de un hombre rico había llevado mucho;
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17Y él pensaba dentro de sí, diciendo: ¿Qué haré, porque no tengo donde juntar mis frutos?
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18Y dijo: Esto haré: derribaré mis alfolíes, y los edificaré mayores, y allí juntaré todos mis frutos y mis bienes;
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19Y diré á mi alma: Alma, muchos bienes tienes almacenados para muchos años; repósate, come, bebe, huélgate.
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20Y díjole Dios: Necio, esta noche vuelven á pedir tu alma; y lo que has prevenido, ¿de quién será?
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21Así es el que hace para sí tesoro, y no es rico en Dios.
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22Y dijo á sus discípulos: Por tanto os digo: No estéis afanosos de vuestra vida, qué comeréis; ni del cuerpo, qué vestiréis.
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23La vida más es que la comida, y el cuerpo que el vestido.
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24Considerad los cuervos, que ni siembran, ni siegan; que ni tienen cillero, ni alfolí; y Dios los alimenta. ¿Cuánto de más estima sois vosotros que las aves?
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25¿Y quién de vosotros podrá con afán añadir á su estatura un codo?
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26Pues si no podéis aun lo que es menos, ¿para qué estaréis afanosos de lo demás?
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27Considerad los lirios, cómo crecen: no labran, ni hilan; y os digo, que ni Salomón con toda su gloria se vistió como uno de ellos.
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28Y si así viste Dios á la hierba, que hoy está en el campo, y mañana es echada en el horno; ¿cuánto más á vosotros, hombres de poca fe?
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29Vosotros, pues, no procuréis qué hayáis de comer, ó qué hayáis de beber; ni estéis en ansiosa perplejidad.
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30Porque todas estas cosas buscan las gentes del mundo; que vuestro Padre sabe que necesitáis estas cosas.
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31Mas procurad el reino de Dios, y todas estas cosas os serán añadidas.
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32No temáis, manada pequeña; porque al Padre ha placido daros el reino.
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33Vended lo que poseéis, y dad limosna; haceos bolsas que no se envejecen, tesoro en los cielos que nunca falta; donde ladrón no llega, ni polilla corrompe.
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34Porque donde está vuestro tesoro, allí también estará vuestro corazón.
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35Estén ceñidos vuestros lomos, y vuestras antorchas encendidas;
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36Y vosotros semejantes á hombres que esperan cuando su señor ha de volver de las bodas; para que cuando viniere y llamare, luego le abran.
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37Bienaventurados aquellos siervos, á los cuales cuando el Señor viniere, hallare velando: de cierto os digo, que se ceñirá, y hará que se sienten á la mesa, y pasando les servirá.
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38Y aunque venga á la segunda vigilia, y aunque venga á la tercera vigilia, y los hallare así, bienaventurados son los tales siervos.
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39Esto empero sabed, que si supiese el padre de familia á qué hora había de venir el ladrón, velaría ciertamente, y no dejaría minar su casa.
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40Vosotros pues también, estad apercibidos; porque á la hora que no pensáis, el Hijo del hombre vendrá.
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41Entonces Pedro le dijo: Señor, ¿dices esta parábola á nosotros, ó también á todos?
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42Y dijo el Señor: ¿Quién es el mayordomo fiel y prudente, al cual el señor pondrá sobre su familia, para que á tiempo les dé su ración?
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43Bienaventurado aquel siervo, al cual, cuando el señor viniere, hallare haciendo así.
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44En verdad os digo, que él le pondrá sobre todos sus bienes.
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45Mas si el tal siervo dijere en su corazón: Mi señor tarda en venir: y comenzare á herir á los siervos y á las criadas, y á comer y á beber y á embriagarse;
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46Vendrá el señor de aquel siervo el día que no espera, y á la hora que no sabe, y le apartará, y pondrá su parte con los infieles.
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47Porque el siervo que entendió la voluntad de su señor, y no se apercibió, ni hizo conforme á su voluntad, será azotado mucho.
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48Mas el que no entendió, é hizo cosas dignas de azotes, será azotado poco: porque á cualquiera que fué dado mucho, mucho será vuelto á demandar de él; y al que encomendaron mucho, más le será pedido.
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49Fuego vine á meter en la tierra: ¿y qué quiero, si ya está encendido?
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50Empero de bautismo me es necesario ser bautizado: y ¡cómo me angustio hasta que sea cumplido!
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51¿Pensáis que he venido á la tierra á dar paz? No, os digo; mas disensión.
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52Porque estarán de aquí adelante cinco en una casa divididos; tres contra dos, y dos contra tres.
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53El padre estará dividido contra el hijo, y el hijo contra el padre; la madre contra la hija, y la hija contra la madre; la suegra contra su nuera, y la nuera contra su suegra.
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54Y decía también á las gentes: Cuando veis la nube que sale del poniente, luego decís: Agua viene; y es así.
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55Y cuando sopla el austro, decís: Habrá calor; y lo hay.
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56¡Hipócritas! Sabéis examinar la faz del cielo y de la tierra; ¿y cómo no reconocéis este tiempo?
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57¿Y por qué aun de vosotros mismos no juzgáis lo que es justo?
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58Pues cuando vas al magistrado con tu adversario, procura en el camino librarte de él; porque no te arrastre al juez, y el juez te entregue al alguacil, y el alguacil te meta en la cárcel.
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59Te digo que no saldrás de allá, hasta que hayas pagado hasta el último maravedí.
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.