San Lucas 22
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y ESTABA cerca el día de la fiesta de los ázimos, que se llama la Pascua.
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2Y los príncipes de los sacerdotes y los escribas buscaban cómo le matarían; mas tenían miedo del pueblo.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3Y entró Satanás en Judas, por sobrenombre Iscariote, el cual era uno del número de los doce;
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4Y fué, y habló con los príncipes de los sacerdotes, y con los magistrados, de cómo se lo entregaría.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5Los cuales se holgaron, y concertaron de darle dinero.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6Y prometió, y buscaba oportunidad para entregarle á ellos sin bulla.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7Y vino el día de los ázimos, en el cual era necesario matar la pascua.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8Y envió á Pedro y á Juan, diciendo: Id, aparejadnos la pascua para que comamos.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9Y ellos le dijeron: ¿Dónde quieres que aparejemos?
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10Y él les dijo: He aquí cuando entrareis en la ciudad, os encontrará un hombre que lleva un cántaro de agua: seguidle hasta la casa donde entrare,
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11Y decid al padre de la familia de la casa: El Maestro te dice: ¿Dónde está el aposento donde tengo de comer la pascua con mis discípulos?
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12Entonces él os mostrará un gran cenáculo aderezado; aparejad allí.
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13Fueron pues, y hallaron como les había dicho; y aparejaron la pascua.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14Y como fué hora, sentóse á la mesa, y con él los apóstoles.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15Y les dijo: En gran manera he deseado comer con vosotros esta pascua antes que padezca;
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16Porque os digo que no comeré más de ella, hasta que se cumpla en el reino de Dios.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17Y tomando el vaso, habiendo dado gracias, dijo: Tomad esto, y partidlo entre vosotros;
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18Porque os digo, que no beberé más del fruto de la vid, hasta que el reino de Dios venga.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19Y tomando el pan, habiendo dado gracias, partió, y les dió, diciendo: Esto es mi cuerpo, que por vosotros es dado: haced esto en memoria de mí.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20Asimismo también el vaso, después que hubo cenado, diciendo: Este vaso es el nuevo pacto en mi sangre, que por vosotros se derrama.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21Con todo eso, he aquí la mano del que me entrega, conmigo en la mesa.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22Y á la verdad el Hijo del hombre va, según lo que está determinado; empero ¡ay de aquel hombre por el cual es entregado!
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23Ellos entonces comenzaron á preguntar entre sí, cuál de ellos sería el que había de hacer esto.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24Y hubo entre ellos una contienda, quién de ellos parecía ser el mayor.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25Entonces él les dijo: Los reyes de las gentes se enseñorean de ellas; y los que sobre ellas tienen potestad, son llamados bienhechores:
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26Mas vosotros, no así: antes el que es mayor entre vosotros, sea como el más mozo; y el que es príncipe, como el que sirve.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27Porque, ¿cuál es mayor, el que se sienta á la mesa, ó el que sirve? ¿No es el que se sienta á la mesa? Y yo soy entre vosotros como el que sirve.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28Empero vosotros sois los que habéis permanecido conmigo en mis tentaciones:
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29Yo pues os ordeno un reino, como mi Padre me lo ordenó á mí ,
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30Para que comáis y bebáis en mi mesa en mi reino, y os sentéis sobre tronos juzgando á las doce tribus de Israel.
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31Dijo también el Señor: Simón, Simón, he aquí Satanás os ha pedido para zarandaros como á trigo;
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32Mas yo he rogado por ti que tu fe no falte: y tú, una vez vuelto, confirma á tus hermanos.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33Y él le dijo: Señor, pronto estoy á ir contigo aun á cárcel y á muerte.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34Y él dijo: Pedro, te digo que el gallo no cantará hoy antes que tú niegues tres veces que me conoces.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35Y á ellos dijo: Cuando os envié sin bolsa, y sin alforja, y sin zapatos, ¿os faltó algo? Y ellos dijeron: Nada.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36Y les dijo: Pues ahora, el que tiene bolsa, tómela, y también la alforja, y el que no tiene, venda su capa y compre espada.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37Porque os digo, que es necesario que se cumpla todavía en mí aquello que está escrito: Y con los malos fué contado: porque lo que está escrito de mí, cumplimiento tiene.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38Entonces ellos dijeron: Señor, he aquí dos espadas. Y él les dijo: Basta.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39Y saliendo, se fué, como solía, al monte de las Olivas; y sus discípulos también le siguieron.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40Y como llegó á aquel lugar, les dijo: Orad que no entréis en tentación.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41Y él se apartó de ellos como un tiro de piedra; y puesto de rodillas oró,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42Diciendo: Padre, si quieres, pasa este vaso de mí; empero no se haga mi voluntad, sino la tuya.
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43Y le apareció un ángel del cielo confortándole.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44Y estando en agonía, oraba más intensamente: y fué su sudor como grandes gotas de sangre que caían hasta la tierra.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45Y como se levantó de la oración, y vino á sus discípulos, hallólos durmiendo de tristeza;
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46Y les dijo: ¿Por qué dormís? Levantaos, y orad que no entréis en tentación.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47Estando él aún hablando, he aquí una turba; y el que se llamaba Judas, uno de los doce, iba delante de ellos; y llegóse á Jesús para besarlo.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48Entonces Jesús le dijo: Judas, ¿con beso entregas al Hijo del hombre?
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49Y viendo los que estaban con él lo que había de ser, le dijeron: Señor, ¿heriremos á cuchillo?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50Y uno de ellos hirió á un siervo del príncipe de los sacerdotes, y le quitó la oreja derecha.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51Entonces respondiendo Jesús, dijo: Dejad hasta aquí. Y tocando su oreja, le sanó.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52Y Jesús dijo á los que habían venido á él, los príncipes de los sacerdotes, y los magistrados del templo, y los ancianos: ¿Como á ladrón habéis salido con espadas y con palos?
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53Habiendo estado con vosotros cada día en el templo, no extendisteis las manos contra mí; mas ésta es vuestra hora, y la potestad de las tinieblas.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54Y prendiéndole trajéronle, y metiéronle en casa del príncipe de los sacerdotes. Y Pedro le seguía de lejos.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55Y habiendo encendido fuego en medio de la sala, y sentándose todos alrededor, se sentó también Pedro entre ellos.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56Y como una criada le vió que estaba sentado al fuego, fijóse en él, y dijo: Y éste con él estaba.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57Entonces él lo negó, diciendo: Mujer, no le conozco.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58Y un poco después, viéndole otro, dijo: Y tú de ellos eras. Y Pedro dijo: Hombre, no soy.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59Y como una hora pasada otro afirmaba, diciendo: Verdaderamente también éste estaba con él, porque es Galileo.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60Y Pedro dijo: Hombre, no sé qué dices. Y luego, estando él aún hablando, el gallo cantó.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61Entonces, vuelto el Señor, miró á Pedro: y Pedro se acordó de la palabra del Señor como le había dicho: Antes que el gallo cante, me negarás tres veces.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62Y saliendo fuera Pedro, lloró amargamente.
62И изишавши напоље плака горко.
63Y los hombres que tenían á Jesús, se burlaban de él hiriéndole;
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64Y cubriéndole, herían su rostro, y preguntábanle, diciendo: Profetiza quién es el que te hirió.
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65Y decían otras muchas cosas injuriándole.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66Y cuando fué de día, se juntaron los ancianos del pueblo, y los príncipes de los sacerdotes, y los escribas, y le trajeron á su concilio,
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67Diciendo: ¿Eres tú el Cristo? dínos lo . Y les dijo: Si os lo dijere, no creeréis;
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68Y también si os preguntare, no me responderéis, ni me soltaréis:
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69Mas después de ahora el Hijo del hombre se asentará á la diestra de la potencia de Dios.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70Y dijeron todos: ¿Luego tú eres Hijo de Dios? Y él les dijo: Vosotros decís que yo soy.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71Entonces ellos dijeron: ¿Qué más testimonio deseamos? porque nosotros lo hemos oído de su boca.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.