Luke 22
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now the feast of unleavened bread, which is called the pasch, was at hand.
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2And the chief priests and the scribes sought how they might put Jesus to death: but they feared the people.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3And Satan entered into Judas, who was surnamed Iscariot, one of the twelve.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4And he went, and discoursed with the chief priests and the magistrates, how he might betray him to them.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5And they were glad, and covenanted to give him money.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6And he promised. And he sought opportunity to betray him in the absence of the multitude.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7And the day of the unleavened bread came, on which it was necessary that the pasch should be killed.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8And he sent Peter and John, saying: Go, and prepare for us the pasch, that we may eat.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9But they said: Where wilt thou that we prepare?
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10And he said to them: Behold, as you go into the city, there shall meet you a man carrying a pitcher of water: follow him into the house where he entereth in.
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11And you shall say to the goodman of the house: The master saith to thee, Where is the guest chamber, where I may eat the pasch with my disciples?
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12And he will shew you a large dining room, furnished; and there prepare.
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13And they going, found as he had said to them, and made ready the pasch.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14And when the hour was come, he sat down, and the twelve apostles with him.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15And he said to them: With desire I have desired to eat this pasch with you, before I suffer.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16For I say to you, that from this time I will not eat it, till it be fulfilled in the kingdom of God.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17And having taken the chalice, he gave thanks, and said: Take, and divide it among you:
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18For I say to you, that I will not drink of the fruit of the vine, till the kingdom of God come.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19And taking bread, he gave thanks, and brake; and gave to them, saying: This is my body, which is given for you. Do this for a commemoration of me.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20In like manner the chalice also, after he had supped, saying: This is the chalice, the new testament in my blood, which shall be shed for you.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21But yet behold, the hand of him that betrayeth me is with me on the table.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22And the Son of man indeed goeth, according to that which is determined: but yet, woe to that man by whom he shall be betrayed.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23And they began to inquire among themselves, which of them it was that should do this thing.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24And there was also a strife amongst them, which of them should seem to be the greater.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25And he said to them: The kings of the Gentiles lord it over them; and they that have power over them, are called beneficent.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26But you not so: but he that is the greater among you, let him become as the younger; and he that is the leader, as he that serveth.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27For which is greater, he that sitteth at table, or he that serveth? Is it not he that sitteth at table? But I am in the midst of you, as he that serveth:
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28And you are they who have continued with me in my temptations:
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29And I dispose to you, as my Father hath disposed to me, a kingdom;
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30That you may eat and drink at my table, in my kingdom: and may sit upon thrones, judging the twelve tribes of Israel.
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31And the Lord said: Simon, Simon, behold Satan hath desired to have you, that he may sift you as wheat:
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32But I have prayed for thee, that thy faith fail not: and thou, being once converted, confirm thy brethren.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33Who said to him: Lord, I am ready to go with thee, both into prison, and to death.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34And he said: I say to thee, Peter, the cock shall not crow this day, till thou thrice deniest that thou knowest me. And he said to them:
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35When I sent you without purse, and scrip, and shoes, did you want anything?
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36But they said: Nothing. Then said he unto them: But now he that hath a purse, let him take it, and likewise a scrip; and he that hath not, let him sell his coat, and buy a sword.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37For I say to you, that this that is written must yet be fulfilled in me: And with the wicked was he reckoned. For the things concerning me have an end.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38But they said: Lord, behold here are two swords. And he said to them, It is enough.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39And going out, he went, according to his custom, to the mount of Olives. And his disciples also followed him.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40And when he was come to the place, he said to them: Pray, lest ye enter into temptation.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41And he was withdrawn away from them a stone’s cast; and kneeling down, he prayed,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42Saying: Father, if thou wilt, remove this chalice from me: but yet not my will, but thine be done.
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43And there appeared to him an angel from heaven, strengthening him. And being in an agony, he prayed the longer.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44And his sweat became as drops of blood, trickling down upon the ground.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45And when he rose up from prayer, and was come to his disciples, he found them sleeping for sorrow.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46And he said to them: Why sleep you? arise, pray, lest you enter into temptation.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47As he was yet speaking, behold a multitude; and he that was called Judas, one of the twelve, went before them, and drew near to Jesus, for to kiss him.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48And Jesus said to him: Judas, dost thou betray the Son of man with a kiss?
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49And they that were about him, seeing what would follow, said to him: Lord, shall we strike with the sword?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50And one of them struck the servant of the high priest, and cut off his right ear.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51But Jesus answering, said: Suffer ye thus far. And when he had touched his ear, he healed him.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52And Jesus said to the chief priests, and magistrates of the temple, and the ancients, that were come unto him: Are ye come out, as it were against a thief, with swords and clubs?
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53When I was daily with you in the temple, you did not stretch forth your hands against me: but this is your hour, and the power of darkness.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54And apprehending him, they led him to the high priest’s house. But Peter followed afar off.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55And when they had kindled a fire in the midst of the hall, and were sitting about it, Peter was in the midst of them.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56Whom when a certain servant maid had seen sitting at the light, and had earnestly beheld him, she said: This man also was with him.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57But he denied him, saying: Woman, I know him not.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58And after a little while, another seeing him, said: Thou also art one of them. But Peter said: O man, I am not.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59And after the space, as it were of one hour, another certain man affirmed, saying: Of a truth, this man was also with him; for he is also a Galilean.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60And Peter said: Man, I know not what thou sayest. And immediately, as he was yet speaking, the cock crew.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61And the Lord turning looked on Peter. And Peter remembered the word of the Lord, as he had said: Before the cock crow, thou shalt deny me thrice.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62And Peter going out, wept bitterly.
62И изишавши напоље плака горко.
63And the men that held him, mocked him, and struck him.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64And they blindfolded him, and smote his face. And they asked him, saying: Prophesy, who is it that struck thee?
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65And blaspheming, many other things they said against him.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66And as soon as it was day, the ancients of the people, and the chief priests and scribes, came together; and they brought him into their council, saying: If thou be the Christ, tell us.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67And he saith to them: If I shall tell you, you will not believe me.
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68And if I shall also ask you, you will not answer me, nor let me go.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69But hereafter the Son of man shall be sitting on the right hand of the power of God.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70Then said they all: Art thou then the Son of God? Who said: You say that I am.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71And they said: What need we any further testimony? for we ourselves have heard it from his own mouth.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.