Luke 5
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And it came to pass, that when the multitudes pressed upon him to hear the word of God, he stood by the lake of Genesareth,
1Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
2And saw two ships standing by the lake: but the fishermen were gone out of them, and were washing their nets.
2и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
3And going into one of the ships that was Simon’s, he desired him to draw back a little from the land. And sitting he taught the multitudes out of the ship.
3И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
4Now when he had ceased to speak, he said to Simon: Launch out into the deep, and let down your nets for a draught.
4А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
5And Simon answering said to him: Master, we have labored all the night, and have taken nothing: but at thy word I will let down the net.
5И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
6And when they had done this, they enclosed a very great multitude of fishes, and their net broke.
6И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
7And they beckoned to their partners that were in the other ship, that they should come and help them. And they came, and filled both the ships, so that they were almost sinking.
7И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
8Which when Simon Peter saw, he fell down at Jesus’ knees, saying: Depart from me, for I am a sinful man, O Lord.
8А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
9For he was wholly astonished, and all that were with him, at the draught of the fishes which they had taken.
9Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
10And so were also James and John the sons of Zebedee, who were Simon’s partners. And Jesus saith to Simon: Fear not: from henceforth thou shalt catch men.
10а тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
11And having brought their ships to land, leaving all things, they followed him.
11И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.
12And it came to pass, when he was in a certain city, behold a man full of leprosy, who seeing Jesus, and falling on his face, besought him, saying: Lord, if thou wilt, thou canst make me clean.
12И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.
13And stretching forth his hand, he touched him, saying: I will. Be thou cleansed. And immediately the leprosy departed from him.
13И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.
14And he charged him that he should tell no man, but, Go, shew thyself to the priest, and offer for thy cleansing according as Moses commanded, for a testimony to them.
14И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.
15But the fame of him went abroad the more, and great multitudes came together to hear, and to be healed by him of their infirmities.
15Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.
16And he retired into the desert, and prayed.
16А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.
17And it came to pass on a certain day, as he sat teaching, that there were also Pharisees and doctors of the law sitting by, that were come out of every town of Galilee, and Judea and Jerusalem: and the power of the Lord was to heal them.
17И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.
18And behold, men brought in a bed a man, who had the palsy: and they sought means to bring him in, and to lay him before him.
18И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;
19And when they could not find by what way they might bring him in, because of the multitude, they went up upon the roof, and let him down through the tiles with his bed into the midst before Jesus.
19и не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.
20Whose faith when he saw, he said: Man, thy sins are forgiven thee.
20И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.
21And the scribes and Pharisees began to think, saying: Who is this who speaketh blasphemies? Who can forgive sins, but God alone?
21И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
22And when Jesus knew their thoughts, answering, he said to them: What is it you think in your hearts?
22А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?
23Which is easier to say, Thy sins are forgiven thee; or to say, Arise and walk?
23Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?
24But that you may know that the Son of man hath power on earth to forgive sins, (he saith to the sick of the palsy,) I say to thee, Arise, take up thy bed, and go into thy house.
24Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.
25And immediately rising up before them, he took up the bed on which he lay; and he went away to his own house, glorifying God.
25И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.
26And all were astonished; and they glorified God. And they were filled with fear, saying: We have seen wonderful things today.
26И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
27And after these things he went forth, and saw a publican named Levi, sitting at the receipt of custom, and he said to him: Follow me.
27И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.
28And leaving all things, he rose up and followed him.
28И оставивши све, устаде и пође за Њим.
29And Levi made him a great feast in his own house; and there was a great company of publicans, and of others, that were at table with them.
29И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.
30But the Pharisees and scribes murmured, saying to his disciples: Why do you eat and drink with publicans and sinners?
30И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
31And Jesus answering, said to them: They that are whole, need not the physician: but they that are sick.
31И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
32I came not to call the just, but sinners to penance.
32Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.
33And they said to him: Why do the disciples of John fast often, and make prayers, and the disciples of the Pharisees in like manner; but thine eat and drink?
33А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?
34To whom he said: Can you make the children of the bridegroom fast, whilst the bridegroom is with them?
34А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?
35But the days will come, when the bridegroom shall be taken away from them, then shall they fast in those days.
35Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.
36And he spoke also a similitude to them: That no man putteth a piece from a new garment upon an old garment; otherwise he both rendeth the new, and the piece taken from the new agreeth not with the old.
36Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.
37And no man putteth new wine into old bottle: otherwise the new wine will break the bottles, and it will be spilled, and the bottles will be lost.
37И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;
38But new wine must be put into new bottles; and both are preserved.
38него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.
39And no man drinking old, hath presently a mind to new: for he saith, The old is better.
39И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.