Luke 14
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And it came to pass, when Jesus went into the house of one of the chief of the Pharisees, on the sabbath day, to eat bread, that they watched him.
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
2And behold, there was a certain man before him that had the dropsy.
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
3And Jesus answering, spoke to the lawyers and Pharisees, saying: Is it lawful to heal on the sabbath day?
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4But they held their peace. But he taking him, healed him, and sent him away.
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
5And answering them, he said: Which of you shall have an ass or an ox fall into a pit, and will not immediately draw him out, on the sabbath day?
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
6And they could not answer him to these things.
6И не могоше Му одговорити на то.
7And he spoke a parable also to them that were invited, marking how they chose the first seats at the table, saying to them:
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8When thou art invited to a wedding, sit not down in the first place, lest perhaps one more honourable than thou be invited by him:
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
9And he that invited thee and him, come and say to thee, Give this man place: and then thou begin with shame to take the lowest place.
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
10But when thou art invited, go, sit down in the lowest place; that when he who invited thee, cometh, he may say to thee: Friend, go up higher. Then shalt thou have glory before them that sit at table with thee.
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11Because every one that exalteth himself, shall be humbled; and he that humbleth himself, shall be exalted.
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
12And he said to him also that had invited him: When thou makest a dinner or a supper, call not thy friends, nor thy brethren, nor thy kinsmen, nor thy neighbours who are rich; lest perhaps they also invite thee again, and a recompense be made to thee.
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
13But when thou makest a feast, call the poor, the maimed, the lame, and the blind;
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14And thou shalt be blessed, because they have not wherewith to make thee recompense: for recompense shall be made thee at the resurrection of the just.
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15When one of them that sat at table with him, had heard these things, he said to him: Blessed is he that shall eat bread in the kingdom of God.
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
16But he said to him: A certain man made a great supper, and invited many.
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
17And he sent his servant at the hour of supper to say to them that were invited, that they should come, for now all things are ready.
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18And they began all at once to make excuse. The first said to him: I have bought a farm, and I must needs go out and see it: I pray thee, hold me excused.
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
19And another said: I have bought five yoke of oxen, and I go to try them: I pray thee, hold me excused.
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20And another said: I have married a wife, and therefore I cannot come.
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21And the servant returning, told these things to his lord. Then the master of the house, being angry, said to his servant: Go out quickly into the streets and lanes of the city, and bring in hither the poor, and the feeble, and the blind, and the lame.
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
22And the servant said: Lord, it is done as thou hast commanded, and yet there is room.
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
23And the Lord said to the servant: Go out into the highways and hedges, and compel them to come in, that my house may be filled.
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
24But I say unto you, that none of those men that were invited, shall taste of my supper.
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25And there went great multitudes with him. And turning, he said to them:
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
26If any man come to me, and hate not his father, and mother, and wife, and children, and brethren, and sisters, yea and his own life also, he cannot be my disciple.
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
27And whosoever doth not carry his cross and come after me, cannot be my disciple.
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28For which of you having a mind to build a tower, doth not first sit down, and reckon the charges that are necessary, whether he have wherewithal to finish it:
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
29Lest, after he hath laid the foundation, and is not able to finish it, all that see it begin to mock him,
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
30Saying: This man began to build, and was not able to finish.
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
31Or what king, about to go to make war against another king, doth not first sit down, and think whether he be able, with ten thousand, to meet him that, with twenty thousand, cometh against him?
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
32Or else, whilst the other is yet afar off, sending an embassy, he desireth conditions of peace.
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
33So likewise every one of you that doth not renounce all that he possesseth, cannot be my disciple.
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
34Salt is good. But if the salt shall lose its savour, wherewith shall it be seasoned?
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
35It is neither profitable for the land nor for the dunghill, but shall be cast out. He that hath ears to hear, let him hear.
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.