路加福音 14
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1安息日，耶穌到一個法利賽人的首領家裏去吃飯，他們就窺探他。
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
2在他面前有一個患水臌的人。
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
3耶穌對律法師和法利賽人說：「安息日治病可以不可以？」
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4他們卻不言語。耶穌就治好那人，叫他走了；
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
5便對他們說：「你們中間誰有驢或有牛，在安息日掉在井裏，不立時拉牠上來呢？」
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
6他們不能對答這話。
6И не могоше Му одговорити на то.
7耶穌見所請的客揀擇首位，就用比喻對他們說：
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8「你被人請去赴婚姻的筵席，不要坐在首位上，恐怕有比你尊貴的客被他請來；
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
9那請你們的人前來對你說：『讓座給這一位吧！』你就羞羞慚慚地退到末位上去了。
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
10你被請的時候，就去坐在末位上，好叫那請你的人來對你說：『朋友，請上座。』那時，你在同席的人面前就有光彩了。
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11因為，凡自高的，必降為卑；自卑的，必升為高。」
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
12耶穌又對請他的人說：「你擺設午飯或晚飯，不要請你的朋友、弟兄、親屬，和富足的鄰舍，恐怕他們也請你，你就得了報答。
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
13你擺設筵席，倒要請那貧窮的、殘廢的、瘸腿的、瞎眼的，你就有福了！
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14因為他們沒有甚麼可報答你。到義人復活的時候，你要得着報答。」
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15同席的有一人聽見這話，就對耶穌說：「在上帝國裏吃飯的有福了！」
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
16耶穌對他說：「有一人擺設大筵席，請了許多客。
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
17到了坐席的時候，打發僕人去對所請的人說：『請來吧！樣樣都齊備了。』
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18眾人一口同音地推辭。頭一個說：『我買了一塊地，必須去看看。請你准我辭了。』
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
19又有一個說：『我買了五對牛，要去試一試。請你准我辭了。』
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20又有一個說：『我才娶了妻，所以不能去。』
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21那僕人回來，把這事都告訴了主人。家主就動怒，對僕人說：『快出去，到城裏大街小巷，領那貧窮的、殘廢的、瞎眼的、瘸腿的來。』
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
22僕人說：『主啊，你所吩咐的已經辦了，還有空座。』
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
23主人對僕人說：『你出去到路上和籬笆那裏，勉強人進來，坐滿我的屋子。
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
24我告訴你們，先前所請的人沒有一個得嘗我的筵席。』」
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25有極多的人和耶穌同行。他轉過來對他們說：
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
26「人到我這裏來，若不愛我勝過愛自己的父母、妻子、兒女、弟兄、姊妹，和自己的性命，就不能作我的門徒。
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
27凡不背着自己十字架跟從我的，也不能作我的門徒。
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28你們哪一個要蓋一座樓，不先坐下算計花費，能蓋成不能呢？
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
29恐怕安了地基，不能成功，看見的人都笑話他，說：
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
30『這個人開了工，卻不能完工。』
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
31或是一個王出去和別的王打仗，豈不先坐下酌量，能用一萬兵去敵那領二萬兵來攻打他的嗎？
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
32若是不能，就趁敵人還遠的時候，派使者去求和息的條款。
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
33這樣，你們無論甚麼人，若不撇下一切所有的，就不能作我的門徒。」
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
34「鹽本是好的；鹽若失了味，可用甚麼叫它再鹹呢？
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
35或用在田裏，或堆在糞裏，都不合式，只好丟在外面。有耳可聽的，就應當聽！」
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.