Luke 5
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And it came to pass, that, as the people pressed upon him to hear the word of God, he stood by the lake of Gennesaret,
1Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
2And saw two ships standing by the lake: but the fishermen were gone out of them, and were washing their nets.
2и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
3And he entered into one of the ships, which was Simon’s, and prayed him that he would thrust out a little from the land. And he sat down, and taught the people out of the ship.
3И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
4Now when he had left speaking, he said unto Simon, Launch out into the deep, and let down your nets for a draught.
4А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
5And Simon answering said unto him, Master, we have toiled all the night, and have taken nothing: nevertheless at thy word I will let down the net.
5И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
6And when they had this done, they inclosed a great multitude of fishes: and their net brake.
6И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
7And they beckoned unto their partners, which were in the other ship, that they should come and help them. And they came, and filled both the ships, so that they began to sink.
7И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
8When Simon Peter saw it , he fell down at Jesus’ knees, saying, Depart from me; for I am a sinful man, O Lord.
8А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
9For he was astonished, and all that were with him, at the draught of the fishes which they had taken:
9Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
10And so was also James, and John, the sons of Zebedee, which were partners with Simon. And Jesus said unto Simon, Fear not; from henceforth thou shalt catch men.
10а тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
11And when they had brought their ships to land, they forsook all, and followed him.
11И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.
12¶ And it came to pass, when he was in a certain city, behold a man full of leprosy: who seeing Jesus fell on his face, and besought him, saying, Lord, if thou wilt, thou canst make me clean.
12И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.
13And he put forth his hand, and touched him, saying, I will: be thou clean. And immediately the leprosy departed from him.
13И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.
14And he charged him to tell no man: but go, and shew thyself to the priest, and offer for thy cleansing, according as Moses commanded, for a testimony unto them.
14И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.
15But so much the more went there a fame abroad of him: and great multitudes came together to hear, and to be healed by him of their infirmities.
15Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.
16¶ And he withdrew himself into the wilderness, and prayed.
16А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.
17And it came to pass on a certain day, as he was teaching, that there were Pharisees and doctors of the law sitting by, which were come out of every town of Galilee, and Judæa, and Jerusalem: and the power of the Lord was present to heal them.
17И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.
18¶ And, behold, men brought in a bed a man which was taken with a palsy: and they sought means to bring him in, and to lay him before him.
18И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;
19And when they could not find by what way they might bring him in because of the multitude, they went upon the housetop, and let him down through the tiling with his couch into the midst before Jesus.
19и не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.
20And when he saw their faith, he said unto him, Man, thy sins are forgiven thee.
20И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.
21And the scribes and the Pharisees began to reason, saying, Who is this which speaketh blasphemies? Who can forgive sins, but God alone?
21И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
22But when Jesus perceived their thoughts, he answering said unto them, What reason ye in your hearts?
22А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?
23Whether is easier, to say, Thy sins be forgiven thee; or to say, Rise up and walk?
23Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?
24But that ye may know that the Son of man hath power upon earth to forgive sins, (he said unto the sick of the palsy,) I say unto thee, Arise, and take up thy couch, and go into thine house.
24Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.
25And immediately he rose up before them, and took up that whereon he lay, and departed to his own house, glorifying God.
25И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.
26And they were all amazed, and they glorified God, and were filled with fear, saying, We have seen strange things to day.
26И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
27¶ And after these things he went forth, and saw a publican, named Levi, sitting at the receipt of custom: and he said unto him, Follow me.
27И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.
28And he left all, rose up, and followed him.
28И оставивши све, устаде и пође за Њим.
29And Levi made him a great feast in his own house: and there was a great company of publicans and of others that sat down with them.
29И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.
30But their scribes and Pharisees murmured against his disciples, saying, Why do ye eat and drink with publicans and sinners?
30И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
31And Jesus answering said unto them, They that are whole need not a physician; but they that are sick.
31И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
32I came not to call the righteous, but sinners to repentance.
32Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.
33¶ And they said unto him, Why do the disciples of John fast often, and make prayers, and likewise the disciples of the Pharisees; but thine eat and drink?
33А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?
34And he said unto them, Can ye make the children of the bridechamber fast, while the bridegroom is with them?
34А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?
35But the days will come, when the bridegroom shall be taken away from them, and then shall they fast in those days.
35Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.
36¶ And he spake also a parable unto them; No man putteth a piece of a new garment upon an old; if otherwise, then both the new maketh a rent, and the piece that was taken out of the new agreeth not with the old.
36Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.
37And no man putteth new wine into old bottles; else the new wine will burst the bottles, and be spilled, and the bottles shall perish.
37И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;
38But new wine must be put into new bottles; and both are preserved.
38него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.
39No man also having drunk old wine straightway desireth new: for he saith, The old is better.
39И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.