Luke 22
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now the feast of unleavened bread drew nigh, which is called the Passover.
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2And the chief priests and scribes sought how they might kill him; for they feared the people.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3¶ Then entered Satan into Judas surnamed Iscariot, being of the number of the twelve.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4And he went his way, and communed with the chief priests and captains, how he might betray him unto them.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5And they were glad, and covenanted to give him money.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6And he promised, and sought opportunity to betray him unto them in the absence of the multitude.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7¶ Then came the day of unleavened bread, when the passover must be killed.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8And he sent Peter and John, saying, Go and prepare us the passover, that we may eat.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9And they said unto him, Where wilt thou that we prepare?
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10And he said unto them, Behold, when ye are entered into the city, there shall a man meet you, bearing a pitcher of water; follow him into the house where he entereth in.
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11And ye shall say unto the goodman of the house, The Master saith unto thee, Where is the guestchamber, where I shall eat the passover with my disciples?
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12And he shall shew you a large upper room furnished: there make ready.
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13And they went, and found as he had said unto them: and they made ready the passover.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14And when the hour was come, he sat down, and the twelve apostles with him.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15And he said unto them, With desire I have desired to eat this passover with you before I suffer:
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16For I say unto you, I will not any more eat thereof, until it be fulfilled in the kingdom of God.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17And he took the cup, and gave thanks, and said, Take this, and divide it among yourselves:
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18For I say unto you, I will not drink of the fruit of the vine, until the kingdom of God shall come.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19¶ And he took bread, and gave thanks, and brake it , and gave unto them, saying, This is my body which is given for you: this do in remembrance of me.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20Likewise also the cup after supper, saying, This cup is the new testament in my blood, which is shed for you.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21¶ But, behold, the hand of him that betrayeth me is with me on the table.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22And truly the Son of man goeth, as it was determined: but woe unto that man by whom he is betrayed!
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23And they began to enquire among themselves, which of them it was that should do this thing.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24¶ And there was also a strife among them, which of them should be accounted the greatest.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25And he said unto them, The kings of the Gentiles exercise lordship over them; and they that exercise authority upon them are called benefactors.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26But ye shall not be so: but he that is greatest among you, let him be as the younger; and he that is chief, as he that doth serve.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27For whether is greater, he that sitteth at meat, or he that serveth? is not he that sitteth at meat? but I am among you as he that serveth.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28Ye are they which have continued with me in my temptations.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29And I appoint unto you a kingdom, as my Father hath appointed unto me;
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30That ye may eat and drink at my table in my kingdom, and sit on thrones judging the twelve tribes of Israel.
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31¶ And the Lord said, Simon, Simon, behold, Satan hath desired to have you, that he may sift you as wheat:
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32But I have prayed for thee, that thy faith fail not: and when thou art converted, strengthen thy brethren.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33And he said unto him, Lord, I am ready to go with thee, both into prison, and to death.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34And he said, I tell thee, Peter, the cock shall not crow this day, before that thou shalt thrice deny that thou knowest me.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35And he said unto them, When I sent you without purse, and scrip, and shoes, lacked ye any thing? And they said, Nothing.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36Then said he unto them, But now, he that hath a purse, let him take it , and likewise his scrip: and he that hath no sword, let him sell his garment, and buy one.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37For I say unto you, that this that is written must yet be accomplished in me, And he was reckoned among the transgressors: for the things concerning me have an end.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38And they said, Lord, behold, here are two swords. And he said unto them, It is enough.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39¶ And he came out, and went, as he was wont, to the mount of Olives; and his disciples also followed him.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40And when he was at the place, he said unto them, Pray that ye enter not into temptation.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41And he was withdrawn from them about a stone’s cast, and kneeled down, and prayed,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42Saying, Father, if thou be willing, remove this cup from me: nevertheless not my will, but thine, be done.
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43And there appeared an angel unto him from heaven, strengthening him.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44And being in an agony he prayed more earnestly: and his sweat was as it were great drops of blood falling down to the ground.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45And when he rose up from prayer, and was come to his disciples, he found them sleeping for sorrow,
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46And said unto them, Why sleep ye? rise and pray, lest ye enter into temptation.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47¶ And while he yet spake, behold a multitude, and he that was called Judas, one of the twelve, went before them, and drew near unto Jesus to kiss him.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48But Jesus said unto him, Judas, betrayest thou the Son of man with a kiss?
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49When they which were about him saw what would follow, they said unto him, Lord, shall we smite with the sword?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50¶ And one of them smote the servant of the high priest, and cut off his right ear.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51And Jesus answered and said, Suffer ye thus far. And he touched his ear, and healed him.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52Then Jesus said unto the chief priests, and captains of the temple, and the elders, which were come to him, Be ye come out, as against a thief, with swords and staves?
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53When I was daily with you in the temple, ye stretched forth no hands against me: but this is your hour, and the power of darkness.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54¶ Then took they him, and led him , and brought him into the high priest’s house. And Peter followed afar off.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55And when they had kindled a fire in the midst of the hall, and were set down together, Peter sat down among them.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56But a certain maid beheld him as he sat by the fire, and earnestly looked upon him, and said, This man was also with him.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57And he denied him, saying, Woman, I know him not.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58And after a little while another saw him, and said, Thou art also of them. And Peter said, Man, I am not.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59And about the space of one hour after another confidently affirmed, saying, Of a truth this fellow also was with him: for he is a Galilæan.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60And Peter said, Man, I know not what thou sayest. And immediately, while he yet spake, the cock crew.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61And the Lord turned, and looked upon Peter. And Peter remembered the word of the Lord, how he had said unto him, Before the cock crow, thou shalt deny me thrice.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62And Peter went out, and wept bitterly.
62И изишавши напоље плака горко.
63¶ And the men that held Jesus mocked him, and smote him .
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64And when they had blindfolded him, they struck him on the face, and asked him, saying, Prophesy, who is it that smote thee?
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65And many other things blasphemously spake they against him.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66¶ And as soon as it was day, the elders of the people and the chief priests and the scribes came together, and led him into their council, saying,
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67Art thou the Christ? tell us. And he said unto them, If I tell you, ye will not believe:
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68And if I also ask you , ye will not answer me, nor let me go.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69Hereafter shall the Son of man sit on the right hand of the power of God.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70Then said they all, Art thou then the Son of God? And he said unto them, Ye say that I am.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71And they said, What need we any further witness? for we ourselves have heard of his own mouth.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.