Luke 17
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then said he unto the disciples, It is impossible but that offences will come: but woe unto him , through whom they come!
1А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
2It were better for him that a millstone were hanged about his neck, and he cast into the sea, than that he should offend one of these little ones.
2боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
3¶ Take heed to yourselves: If thy brother trespass against thee, rebuke him; and if he repent, forgive him.
3Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
4And if he trespass against thee seven times in a day, and seven times in a day turn again to thee, saying, I repent; thou shalt forgive him.
4И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
5And the apostles said unto the Lord, Increase our faith.
5И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
6And the Lord said, If ye had faith as a grain of mustard seed, ye might say unto this sycamine tree, Be thou plucked up by the root, and be thou planted in the sea; and it should obey you.
6А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
7But which of you, having a servant plowing or feeding cattle, will say unto him by and by, when he is come from the field, Go and sit down to meat?
7Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
8And will not rather say unto him, Make ready wherewith I may sup, and gird thyself, and serve me, till I have eaten and drunken; and afterward thou shalt eat and drink?
8Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
9Doth he thank that servant because he did the things that were commanded him? I trow not.
9Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
10So likewise ye, when ye shall have done all those things which are commanded you, say, We are unprofitable servants: we have done that which was our duty to do.
10Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
11¶ And it came to pass, as he went to Jerusalem, that he passed through the midst of Samaria and Galilee.
11И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
12And as he entered into a certain village, there met him ten men that were lepers, which stood afar off:
12И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
13And they lifted up their voices, and said, Jesus, Master, have mercy on us.
13и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
14And when he saw them , he said unto them, Go shew yourselves unto the priests. And it came to pass, that, as they went, they were cleansed.
14И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
15And one of them, when he saw that he was healed, turned back, and with a loud voice glorified God,
15А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
16And fell down on his face at his feet, giving him thanks: and he was a Samaritan.
16и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
17And Jesus answering said, Were there not ten cleansed? but where are the nine?
17А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
18There are not found that returned to give glory to God, save this stranger.
18Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
19And he said unto him, Arise, go thy way: thy faith hath made thee whole.
19И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
20¶ And when he was demanded of the Pharisees, when the kingdom of God should come, he answered them and said, The kingdom of God cometh not with observation:
20А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
21Neither shall they say, Lo here! or, lo there! for, behold, the kingdom of God is within you.
21нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
22And he said unto the disciples, The days will come, when ye shall desire to see one of the days of the Son of man, and ye shall not see it .
22А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
23And they shall say to you, See here; or, see there: go not after them , nor follow them .
23И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
24For as the lightning, that lighteneth out of the one part under heaven, shineth unto the other part under heaven; so shall also the Son of man be in his day.
24Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
25But first must he suffer many things, and be rejected of this generation.
25Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
26And as it was in the days of Noe, so shall it be also in the days of the Son of man.
26И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
27They did eat, they drank, they married wives, they were given in marriage, until the day that Noe entered into the ark, and the flood came, and destroyed them all.
27Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
28Likewise also as it was in the days of Lot; they did eat, they drank, they bought, they sold, they planted, they builded;
28Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
29But the same day that Lot went out of Sodom it rained fire and brimstone from heaven, and destroyed them all.
29а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
30Even thus shall it be in the day when the Son of man is revealed.
30Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
31In that day, he which shall be upon the housetop, and his stuff in the house, let him not come down to take it away: and he that is in the field, let him likewise not return back.
31У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
32Remember Lot’s wife.
32Опомињите се жене Лотове.
33Whosoever shall seek to save his life shall lose it; and whosoever shall lose his life shall preserve it.
33Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
34I tell you, in that night there shall be two men in one bed; the one shall be taken, and the other shall be left.
34Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
35Two women shall be grinding together; the one shall be taken, and the other left.
35две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
36Two men shall be in the field; the one shall be taken, and the other left.
36два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37And they answered and said unto him, Where, Lord? And he said unto them, Wheresoever the body is , thither will the eagles be gathered together.
37И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.