Luke 16
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And he said also unto his disciples, There was a certain rich man, which had a steward; and the same was accused unto him that he had wasted his goods.
1А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2And he called him, and said unto him, How is it that I hear this of thee? give an account of thy stewardship; for thou mayest be no longer steward.
2и дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3Then the steward said within himself, What shall I do? for my lord taketh away from me the stewardship: I cannot dig; to beg I am ashamed.
3А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4I am resolved what to do, that, when I am put out of the stewardship, they may receive me into their houses.
4Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5So he called every one of his lord’s debtors unto him , and said unto the first, How much owest thou unto my lord?
5И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6And he said, An hundred measures of oil. And he said unto him, Take thy bill, and sit down quickly, and write fifty.
6А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7Then said he to another, And how much owest thou? And he said, An hundred measures of wheat. And he said unto him, Take thy bill, and write fourscore.
7А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8And the lord commended the unjust steward, because he had done wisely: for the children of this world are in their generation wiser than the children of light.
8И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.
9And I say unto you, Make to yourselves friends of the mammon of unrighteousness; that, when ye fail, they may receive you into everlasting habitations.
9И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.
10He that is faithful in that which is least is faithful also in much: and he that is unjust in the least is unjust also in much.
10Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11If therefore ye have not been faithful in the unrighteous mammon, who will commit to your trust the true riches ?
11Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12And if ye have not been faithful in that which is another man’s, who shall give you that which is your own?
12И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13¶ No servant can serve two masters: for either he will hate the one, and love the other; or else he will hold to the one, and despise the other. Ye cannot serve God and mammon.
13Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14And the Pharisees also, who were covetous, heard all these things: and they derided him.
14А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15And he said unto them, Ye are they which justify yourselves before men; but God knoweth your hearts: for that which is highly esteemed among men is abomination in the sight of God.
15И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16The law and the prophets were until John: since that time the kingdom of God is preached, and every man presseth into it.
16Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17And it is easier for heaven and earth to pass, than one tittle of the law to fail.
17Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18Whosoever putteth away his wife, and marrieth another, committeth adultery: and whosoever marrieth her that is put away from her husband committeth adultery.
18Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19¶ There was a certain rich man, which was clothed in purple and fine linen, and fared sumptuously every day:
19Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20And there was a certain beggar named Lazarus, which was laid at his gate, full of sores,
20А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21And desiring to be fed with the crumbs which fell from the rich man’s table: moreover the dogs came and licked his sores.
21и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22And it came to pass, that the beggar died, and was carried by the angels into Abraham’s bosom: the rich man also died, and was buried;
22А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23And in hell he lift up his eyes, being in torments, and seeth Abraham afar off, and Lazarus in his bosom.
23И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,
24And he cried and said, Father Abraham, have mercy on me, and send Lazarus, that he may dip the tip of his finger in water, and cool my tongue; for I am tormented in this flame.
24и повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25But Abraham said, Son, remember that thou in thy lifetime receivedst thy good things, and likewise Lazarus evil things: but now he is comforted, and thou art tormented.
25А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26And beside all this, between us and you there is a great gulf fixed: so that they which would pass from hence to you cannot; neither can they pass to us, that would come from thence.
26И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27Then he said, I pray thee therefore, father, that thou wouldest send him to my father’s house:
27Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28For I have five brethren; that he may testify unto them, lest they also come into this place of torment.
28јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29Abraham saith unto him, They have Moses and the prophets; let them hear them.
29Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30And he said, Nay, father Abraham: but if one went unto them from the dead, they will repent.
30А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31And he said unto him, If they hear not Moses and the prophets, neither will they be persuaded, though one rose from the dead.
31А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.