San Lucas 19
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y HABIENDO entrado Jesús , iba pasando por Jericó;
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
2Y he aquí un varón llamado Zaqueo, el cual era el principal de los publicanos, y era rico;
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
3Y procuraba ver á Jesús quién fuese; mas no podía á causa de la multitud, porque era pequeño de estatura.
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
4Y corriendo delante, subióse á un árbol sicómoro para verle; porque había de pasar por allí.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
5Y como vino á aquel lugar Jesús, mirando, le vió, y díjole: Zaqueo, date priesa, desciende, porque hoy es necesario que pose en tu casa.
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
6Entonces él descendió apriesa, y le recibió gozoso.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
7Y viendo esto, todos murmuraban, diciendo que había entrado á posar con un hombre pecador.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
8Entonces Zaqueo, puesto en pie, dijo al Señor: He aquí, Señor, la mitad de mis bienes doy á los pobres; y si en algo he defraudado á alguno, lo vuelvo con el cuatro tanto.
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
9Y Jesús le dijo: Hoy ha venido la salvación á esta casa; por cuanto él también es hijo de Abraham.
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
10Porque el Hijo del hombre vino á buscar y á salvar lo que se había perdido.
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
11Y oyendo ellos estas cosas, prosiguió Jesús y dijo una parábola, por cuanto estaba cerca de Jerusalem, y porque pensaban que luego había de ser manifestado el reino de Dios.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
12Dijo pues: Un hombre noble partió á una provincia lejos, para tomar para sí un reino, y volver.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
13Mas llamados diez siervos suyos, les dió diez minas, y díjoles: Negociad entre tanto que vengo.
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
14Empero sus ciudadanos le aborrecían, y enviaron tras de él una embajada, diciendo: No queremos que éste reine sobre nosotros.
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
15Y aconteció, que vuelto él, habiendo tomado el reino, mandó llamar á sí á aquellos siervos á los cuales había dado el dinero, para saber lo que había negociado cada uno.
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
16Y vino el primero, diciendo: Señor, tu mina ha ganado diez minas.
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
17Y él le dice: Está bien, buen siervo; pues que en lo poco has sido fiel, tendrás potestad sobre diez ciudades.
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
18Y vino otro, diciendo: Señor, tu mina ha hecho cinco minas.
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
19Y también á éste dijo: Tú también sé sobre cinco ciudades.
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
20Y vino otro, diciendo: Señor, he aquí tu mina, la cual he tenido guardada en un pañizuelo:
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
21Porque tuve miedo de ti, que eres hombre recio; tomas lo que no pusiste, y siegas lo que no sembraste.
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
22Entonces él le dijo: Mal siervo, de tu boca te juzgo. Sabías que yo era hombre recio, que tomo lo que no puse, y que siego lo que no sembré;
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
23¿Por qué, pues, no diste mi dinero al banco, y yo viniendo lo demandara con el logro?
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
24Y dijo á los que estaban presentes: Quitadle la mina, y dadla al que tiene las diez minas.
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
25Y ellos le dijeron: Señor, tiene diez minas.
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
26Pues yo os digo que á cualquiera que tuviere, le será dado; mas al que no tuviere, aun lo que tiene le será quitado.
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
27Y también á aquellos mis enemigos que no querían que yo reinase sobre ellos, traedlos acá, y degolladlos delante de mí.
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
28Y dicho esto, iba delante subiendo á Jerusalem.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
29Y aconteció, que llegando cerca de Bethfagé, y de Bethania, al monte que se llama de las Olivas, envió dos de sus discípulos,
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
30Diciendo: Id á la aldea de enfrente; en la cual como entrareis, hallaréis un pollino atado, en el que ningún hombre se ha sentado jamás; desatadlo, y traedlo.
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
31Y si alguien os preguntare, ¿por qué lo desatáis? le responderéis así: Porque el Señor lo ha menester.
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
32Y fueron los que habían sido enviados, y hallaron como les dijo.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
33Y desatando ellos el pollino, sus dueños les dijeron: ¿Por qué desatáis el pollino?
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
34Y ellos dijeron: Porque el Señor lo ha menester.
34А они рекоше: Оно Господу треба.
35Y trajéronlo á Jesús; y habiendo echado sus vestidos sobre el pollino, pusieron á Jesús encima.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36Y yendo él tendían sus capas por el camino.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
37Y como llegasen ya cerca de la bajada del monte de las Olivas, toda la multitud de los discípulos, gozándose, comenzaron á alabar á Dios á gran voz por todas las maravillas que habían visto,
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
38Diciendo: ¡Bendito el rey que viene en el nombre del Señor: paz en el cielo, y gloria en lo altísimo!
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39Entonces algunos de los Fariseos de la compañía, le dijeron: Maestro, reprende á tus discípulos.
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
40Y él respondiendo, les dijo: Os digo que si éstos callaren, las piedras clamarán.
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
41Y como llegó cerca, viendo la ciudad, lloró sobre ella,
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
42Diciendo: ¡Oh si también tú conocieses, á lo menos en este tu día, lo que toca á tu paz! mas ahora está encubierto de tus ojos.
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
43Porque vendrán días sobre ti, que tus enemigos te cercarán con baluarte, y te pondrán cerco, y de todas partes te pondrán en estrecho,
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
44Y te derribarán á tierra, y á tus hijos dentro de ti; y no dejarán sobre ti piedra sobre piedra; por cuanto no conociste el tiempo de tu visitación.
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
45Y entrando en el templo, comenzó á echar fuera á todos los que vendían y compraban en él.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
46Diciéndoles: Escrito está: Mi casa, casa de oración es; mas vosotros la habéis hecho cueva de ladrones.
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
47Y enseñaba cada día en el templo; mas los príncipes de los sacerdotes, y los escribas, y los principales del pueblo procuraban matarle.
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
48Y no hallaban qué hacerle, porque todo el pueblo estaba suspenso oyéndole.
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.