Luka 19
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Jerikho te a kun thil tih a hil.
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
2Te vaengah hlang pakhat, a ming ah Zakkhaeus la a khue te lawt om. Anih tah mangmu boei neh kuirhang la om.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
3Anih long khaw Jesuh te hmuh hamla a toem. Tedae a pumrho he merheh la a om dongah hlangping te aep thai pawh.
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
4Tedae a khum ham te a om coeng dongah a hmai la a khal tih amah hmuh ham thaibah dongla yoeng.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
5Tekah hmuen la a pha vaengah Jesuh tah oeloe tih anih te, “ Zakkhaeus, a loe la rhum, tihnin ah nang im ah ka naeh ham a kuek,” a ti nah.
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
6Te dongah suntla tok tih Jesuh a doe te omngaih coeng.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
7Boeih a hmuh uh vaengah cai uh tih, “Hlang tholh taengah pah hamla kun,” a ti uh.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
8A pai neh Zakkhaeus loh Boeipa taengah, “Boeipa, Ka khuehtawn he rhakthuem he khodaeng rhoek ka paek. Hlang khat khat kah hno khat khat ni ka rhawt pah bal atah rhaepli la ka thuung coeng he,” a ti nah.
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
9Te dongah anih te Jesuh loh, “ Anih tah Abraham capa la a om van dongah tihnin ah tah khangnah loh he imkhui la pai coeng .
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
10Hlang Capa ha pawk he aka poci te toem ham neh khang ham rhoe pai ni,” a ti.
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
11Jerusalem a pha tom vaengah a yaak neh Pathen kah ram a tueng hamla cai tomlael coeng tila a poek dongah nuettahnah pakhat te a thap tih a thui.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
12Te dongah, “ Tongpa hlangtang pakhat tah, a ram loh ham kho hla la cet tih ha voei hamla cai .
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
13Te dongah a sal hlangrha te a khue tih mina lungrha te amih taengah a paek. Te phoeiah amih te , ' Amah ka pawk hil thimpom uh ,’ a ti nah .
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
14Tedae a pilnam rhoek loh anih te a hmuhuet uh. Te dongah amah hnukah laipai tloep a tueih uh tih , ' Kaimih soah a manghai ham he ka ngaih uh moenih ,’ a ti na uh .
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
15Ram te a loh tih amah ha mael vaengah tah tangka a paek a sal rhoek te amah taengla a khue tih metla a thimpom uh khaw ming hamla a dawt .
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
16Te vaengah aka pawk lamhma loh , ' Boeipa, nang kahmina pakhat te mina parha ka kum thil ,’ a ti nah .
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
17Te vaengah anih te , ' Then, sal then a yit dongah uepom la na om tih, kho parha soah saithainah aka khueh la om laeh ,’ a ti nah .
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
18Aka pawk pabae long khaw , ' Nang kah, mina loh mina panga a sak boeipa ,’ a ti nah .
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
19Anih khaw , ' Nang loh kho panga om thil van ,’ a ti nah .
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
20Te phoeiah pakhat loh ha pawk tih , ' Boeipa, nang kah mina tah himbaica khuiah ka khueh tih ka tung he .
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
21Dikkhih dikkhaeh hlang la na om dongah namah khaw kang rhih. Na khueh pawt te na phueih tih na tuh pawt te na ah ,’ a ti nah .
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
22Anih te tah , ' Na ka lamkah vanbangla nang taengah ol ka tloek ni, sal thae aw, kai he dikkhih dikkhaeh hlang la ka om te na ming coeng. Ka khueh pawt te ka poh tih ka tuh pawt te ka ah het a?
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
23Te vaengah balae tih ka tangka te caboei dongla na tloeng pawh. Kai ka pawk vaengah a casai neh ka dang kolo mako,” a ti nah .
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
24Te phoeiah aka pai rhoek te , ' Anih taengkah mina te lo uh lamtah mina lungrha aka khueh te pae uh ,’ a ti nah .
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
25Te vaengah anih te , ' Boeipa, mina parha a khueh ta ,’ a ti na uh .
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
26Nangmih taengah ka thui, Aka khueh boeih te a paek thil vetih, aka khueh pawt tah a khueh te khaw a loh pahni .
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
27Tedae amih soah kai manghai sak ham ngaih pawh ka rhal rhoek te pahoi hang khuen uh lamtah ka hmaiah ngawn uh ,’ a ti nah,” te a thui pah.
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
28Te te a thui phoeiah a hmai la cet tih Jerusalem la luei.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
29Olives tlang a ti uh taengkah Bethphage neh Bethany te vat a pha vaengah hnukbang panit te a tueih tih,
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
30“ Rhaldan kah kho la cet rhoi, a khuila na kun rhoi vaengah laakca a pael te na hmuh rhoi ni. Te soah hlang ngol noek pawt dae hlam lamtah hang khuen rhoi .
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
31khat loh nangmih rhoi te , ' Ba ham lae na hlam? ' tila n ' dawt atah , ' Boeipa loh a ngoe , ' ti nah,” a ti nah.
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
32Te dongah a tueih rhoi loh a caeh rhoi vaengah a ti nah bangla a hmuh rhoi.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
33laak ca te a hlam rhoi vaengah a boei loh amih rhoi te, “Balae tih laak ca te na hlam rhoi,” a ti nah.
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
34Te rhoi long khaw, “Boeipa loh a ngoe,” a ti nah.
34А они рекоше: Оно Господу треба.
35Te te Jesuh taengla a khuen rhoi. Te phoeiah laak ca te a himbai neh a khuk uh tih Jesuh te a soah a ngol sak uh.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36A caeh vaengah a himbai te long ah a phaih uh.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
37Olives tlang kah singling te a pha tom vaengah a thaomnah te hnukbang rhaengpuei loh pahoi boeih a hmuh uh. Te boeih nen te omngaih uh tih Pathen te ol neh rhuprhup a thangthen uh.
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
38“Boeipa ming neh aka pawk manghai tah a yoethen, vaan ah ngaimongnah, thangpomnah tah a sangkoek ah om saeh,” a ti uh.
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39Te dongah hlangping lamkah Pharisee hlangvang loh amah te, “Saya, na hnukbang rhoek te toel lah,” a ti nah.
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
40Tedae a doo tih, “ Nangmih taengah ka thui, amih paa uh koinih lungto rhoek loh pang uh ni,” a ti nah.
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
41Khopuei te a tueng tom vaengah a rhah thil.
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
42“ Tahae kah ngaimongnah he nang long khaw tihnin ah na ming koinih, tedae na mikhmuh lamloh a thuh coeng .
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
43Khohnin loh nang taengla ha pawk vetih na rhal rhoek loh nang te vaam n'too thil ni. Te vaengah nang te n'dum vetih voeivang ah nang te ng ' et ni .
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
44Te phoeiah namah neh na khuikah na ca rhoek te a hnaa uh ni. Namamih kah hiphoelnah tue te na ming pawt yueng, na khuikah lungto sokah lungto pakhat pataeng hmaai uh mahpawh,” a ti nah.
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
45Bawkim la a kun neh hno aka yoi rhoek te a vai.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
46Amih te, “' Ka im tah thangthuinah im la om ni , ' tila a daek coeng dae nangmih loh dingca rhoek kah khuirhung la na saii uh,” a ti nah.
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
47Te phoeiah hnin takuem bawkim khuiah om tih a thuituen. Tedae khosoihham rhoek, cadaek rhoek neh pilnam kah a congkhang long tah anih te poci sak ham a mae uh.
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
48Tedae pilnam loh Jesuh te a hmaitoh tih boeih a hnatun dongah metla a saii uh ham khaw ming uh pawh.
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.