Luka 12
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Hlangping a thawng a sang te tingtun uh tih khat neh khat taelh uh thae. Lamhma kah a hnukbang rhoek te, “ Tolrhu te na ngaithuen uh mako, te tah Pharisee kah thailatnah ni .
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2Te dongah phah la aka om te tah pumphoe mueh pawt tih a huephael te khaw a ming mueh moenih .
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3Te yueng la a hmuep ah na thui uh te vangnah khuiah a yaak ni. Imkhui kah a hna ah na thui uh te khaw imphu ah a hoe ni .
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4Ka paya rhoek nangmih taengah ka thui coeng. Pumsa te a ngawn uh dae, te phoeiah saithainah pakhat khaw aka khueh pawt te rhih uh boeh .
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5Tedae na rhih uh te kan tueng eh. Pum te a ngawn phoeiah hell la voeih ham saithainah aka khueh te rhih uh. Ue ta, nangmih taengah anih la rhih uh ka ti loel .
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
6Vahnup phiknga te pe hnih la a yoih uh moenih a? Te rhoek te pakhat khaw Pathen hmaiah a hmaai a om moenih .
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7Na lu kah sam pataeng boeih a tae coeng. Rhih uh boeh, vahnup lakah muep na tiing uh ngai .
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8Nangmih taengah ka thui, kai kawng he hlang hmaiah aka phong boeih te tah hlang capa loh anih te Pathen kah puencawn rhoek hmaiah a phong van ni .
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9Tedae hlang hmaiah kai aka hnawt tah Pathen puencawn rhoek hmaiah ka huek uh tak ni .
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10Hlang capa te ol aka tha thil boeih te tah tholh a hlah pah pueng ni. Tedae Cim Mueihla taengah aka soehsal te tah tholh hlah pah mahpawh .
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11Nangmih te tunim la, boeilu rhoek neh saithainah aka khueh taengla n'khuen uh ni. Te vaengah metla na huul uh vetih ba na thui uh ham khaw mawn uh boeh .
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12Thui ham a kuek te tah amah tue vaengah Cim Mueihla loh nangmih n'thuituen bitni,” a ti nah.
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13Hlangping khuikah pakhat loh Jesuh te, “Saya, ka manuca te thui pah lamtah kai hamla rho ham paek,” a ti nah.
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14Tedae Jesuh loh anih te, “ Ka hlang aw, nangmih rhoi soah laitloekkung ham neh tultaelkung la u long kai n'tuek,” a ti nah.
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15Te phoeiah amih te, “ Halhkanah te boeih hmuming uh lamtah cue uh. A khuehtawn om dae a hingnah pakhat khaw a cawt moenih,” a ti nah.
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16Te phoeiah amih taengah nuettahnah a thui tih, “ Kuirhang hlang pakhat kah lo te cang a thawt pah .
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17Tedae amah khuiah a poek tih , ' Ka cang thaih he, ka tung nah ka khueh pawt dongah banim ka saii lah ve ,’ a ti .
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18Te phoeiah , ' He tla ka saii eh?, ka khai te ka phae vetih a len la ka saii eh?, te ah te ka cang neh ka koe te boeih ka tung eh .
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19Te phoeiah ka hinglu te , ' Ka hinglu nang, kum a sen ham koe muep na khueh coeng dongah duem lamtah, ca lamtah, o lamtah, uum laeh , ' ka ti nah ni ,’ a ti .
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20Tedae anih te Pathen loh , ' Hlang ang, tu khoyin ah na hinglu te nang taeng lamkah loh a lat pawn ni. Tahae kah na hmoel te uham nim a om ve? ' a ti nah .
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21Te dongah anih loh amah ham a tung dae a khuehtawn loh Pathen taengla a pawk puei moenih,” a ti nah.
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22A hnukbang rhoek te khaw, “ He dongah ni nangmih taengah ka thui, na caak uh te khaw, pum dongah na bai uh ham te khaw, na hinglu mawn sak uh boeh .
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23hinglu tah buh lakah, pum he khaw himbai lakah olpuei la om .
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24Vangak ke poek uh lah, tuh uh pawt tih at uh pawh, a im khaw, khai khaw khueh uh pawt dae Pathen loh amih te a khut. Nangmih tah vaa lakah muep na olpuei uh .
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25Nangmih khuiah unim aka mawn tih a hinglung te dong at khaw aka cong thil thai ?
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26A yit dongah na coeng uh pawt atah, ba ham lae a tloe dongah na mawn uh .
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27Hmat uh lah, rhaipai ke metlam a rhoeng, thakthae pawt tih cunghmui khaw hnuk pawh. Tedae nangmih taengah ka thui, Solomon loh a thangpomnah boeih neh rhaipai pakhat banglam pataeng a bai sak moenih .
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28Tihnin ah om tih thangvuen ah hmailing khuila a phum lohma kah khopol pataeng Pathen loh a thoeihcam atah nangmih te muep na uepvawt aih mai
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29Te dongah nangmih loh na caak ham neh na ok te toem uh boeh uepvawt uh boeh .
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30Diklai namtom boeih loh te te a tlap uh. Tedae nangmih kah na kuek te pa loh a ming coeng .
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31A ram te tlap uh dae lamtah tekah te nangmih ham han thap bitni .
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32A ram te nangmih paek ham na pa a lung a tlun coeng dongah, tuping ca aw, birhih boeh .
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33Na khuehtawn te yoi uh lamtah, doedannah la pae uh, aka rhuem pawh sungkoi te namamih ham saii uh. khohrhang he vaan ah tah cueng. Te ah te hlanghuen loh muk pawt tih, keet long khaw phae pawh .
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34Na khohrhang a om nah ah na thinko khaw pahoi om ni .
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35Na pumpu te yen tangtae la om saeh lamtah hmaiim khaw vang saeh .
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36Te phoeiah yuluei kung lamkah aka bal a boeipa aka lamtawn hlang rhoek bangla na om uh mako. Te daengah ni ha lo tih a khoek vaengah anih ham pahoi a ong pa thai eh .
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37Boei ha lo vaengah hmuh hamla aka hueltue rhoek tah sal yoethen ni. Nangmih taengah rhep ka thui, amih te cihin a vaep tih a ngolhlung dongah aka pongpa rhoek loh amih te a khut .
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38Pathum, pabae la ha pawk vaengah aka tawt te a hmuh tangloeng dongah amih tah yoethen la om uh .
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39Tedae he he ming uh, hlanghuen ha pawk nah khonoek te imkung loh ming koinih, a im te muk hamla hlah sut pawt sue .
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40Te dongah nangmih loh sikim la om uh, hlang capa tah na poek uh pawt tue ah ni ha pawk eh?,” a ti nah.
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41Peter loh, “Boeipa, he nuettahnah he kaimih ham a? Hlang boeih ham khaw na thui a?” a ti nah.
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42Boeipa loh, “ Unim uepom neh aka cueih hnokhoem la aka om van? Boeipa loh anih te a imlo soah a tue a tang neh maehham aka tael la a khueh ni .
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43Tekah sal tah a yoethen, a saii te a Boeipa ha pawk vaengah a hmuh pah van ni .
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44Nangmih taengah rhep kan thui, a khuehtawn boeih soah anih ni a ngol sak eh .
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45Tedae tekah sal loh a thinko khuiah , ' Ka boeipa ha pawk ham tah koe pueng ni,” a ti. Te dongah salnu camoe te koe a boh tih a caak, a ok neh rhui .
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46Sal kah a boei tah a lamtawn mueh khohnin neh a ming mueh a tue vaengah ha pawk koinih, anih te a tloek vetih a paihmuen te aka tangnahmuen rhoek taengla a khueh pah ni .
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47Tekah sal loh a Boeipa kah kongaih a ming dae, rhuengphong pawt tih amah kongaih bangla a saii dongah a boh dahlawt ni .
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48Tedae aka ming pawt loh a saii atah nganboh a yook ham tueng te a yool ni a boh eh. A yet a paek hlang boeih te tah a taengah a yet a toem pah vetih, muep a paek hlang taengah khaw muep a hoe pah ni .
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49Diklai dongah hmai pak hamla ka pawk coeng dongah, metla hlae oepsoeh cakhaw ka ngaih mai coeng .
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50Baptistma khaw nuem hamla ka om pueng tih, ka coeng hlan atah metlamnim n'nan ve .
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51Diklai ah rhoepnah paek ham ka pawk tila na poek uh a? Moenih ta, nangmih taengah ka thui, paekboenah ham dae ni he .
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52Tahae lamkah longtah im pakhat ah panga la paek uh thae vetih, panit pathum, panit pathum ah om uh ni .
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53Pa neh capa, capa neh pa, manu neh canu, canu neh manu, mani neh a langa, langa neh mani paekboe uh ni,” a ti nah.
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54Te phoeiah hlangping te khaw, “ Khotlak ah khomai a thoeng te na hmuh uh vaengah , ' Khonal ha pai ni , ' pahoi na ti uh tih pai tangloeng van .
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55Tuithim a hli vaengah , “ Kholing ha pai ni ,” na ti uh tih pai tangloeng .
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56Hlangthai palat rhoek, diklai neh vaan kah maelhmai ke soepsoei ham na ming uh tih a tue he balae tih soepsoei ham na ming uh pawh .
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57Namamih ham khaw balae tih a dueng la lai na tloek uh pawh .
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58Na kocaelh neh boei taengla na caeh vaengah anih te a paa nah hamla longpueng ah bi saii laeh, laitloekkung taengla namah n'det ve. Laitloekkung loh namah te palik taengla m'voei vetih ' palik loh thongim ah n'hla ve .
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59Na taengah kan thui, mucih ca khaw boeih na thuung hlan atah te lamkah loh na loeih loengloeng mahpawh,” a ti nah.
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.