Луки 12
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Тим часом, як зібралась тьма народу, так що топтало одно одного, почав глаголати ученикам своїм: Перш усього остерегайтесь квасу Фарисейського, чи то лицемірства.
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2Нїчого бо нема закритого, що не відкриєть ся, анї захованого, що не виявить ся.
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3Тим, що ви потемки промовили, повидну чути муть; і що на ухо казали ви в коморах, проповідувати меть ся на домах.
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4Глаголю ж вам, другам моїм: Не лякайтесь тих, що вбивають тїло, а потім не можуть більш нїчого заподїяти.
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5Я ж покажу вам, кого лякатись: Лякайтесь того, хто, вбивши, власть має вкинути в пекло. Так, глаголю вам, того лякайтесь.
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
6Хиба пятеро горобцїв не продають за два шаги? й один же з них не забутий перед Богом.
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7Тільки ж і волоссє на голові вашій усе полїчене. Не лякайте ся ж оце: ви многих горобцїв дорожчі.
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8Глаголю ж вам: Всякий, хто визнавати ме мене перед людьми, й Син чоловічий визнавати ме його перед ангелами Божими.
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9Хто ж відречеть ся мене перед людьми, того відречусь перед ангелами Божими.
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10І всякий, хто скаже слово на Сина чоловічого, простить ся йому; хто ж на сьвятого Духа хулив, не простить ся.
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11Коли ж приведуть вас у школи, та до урядів, та до властей, не дбайте про те, як або чим боронити метесь, або що казати мете:
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12бо сьвятий Дух учити ме вас тієї години, що треба говорити.
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13Каже ж Йому один з народу: Учителю, скажи братові моєму, щоб подїлив ся зо мною наслїддєм.
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14Він же рече йому: Чоловіче, хто настановив мене суддею або дїлителем над вами?
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15Рече ж до них: Остерегайтесь і бережітесь зажерливостї; бо не в тім комусь життє його, щоб надто мати з достатків своїх.
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16Сказав же приповість до них, глаголючи: В одного багатого чоловіка вродила добре земля;
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17і думає він сам собі, говорячи: Що менї робити, що не маю куди звезти овощі мої?
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18І каже: От що зроблю: Розберу клунї мої та більші побудую, і звезу туди всї плоди мої і добро моє.
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19І скажу душі моїй: Душе, маєш багацько добра, зложеного на лїта многі; спочивай, їж, пий, весели ся.
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20Рече ж йому Бог: Безумний, сієї ночі душу твою візьмуть у тебе; що ж надбав єси, кому буде?
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21Оттак, хто скарбує для себе, а не в Бога багатїє.
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22Рече ж до учеників своїх: Тим глаголю вам: Не журіть ся душею вашою, що їсти мете, анї тїлом, чим зʼодягнетесь.
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23Душа більша їжі, а тїло одежі.
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24Погляньте на круки: що не сїють і не жнуть; у них нї комори, нї клунї, а Бог годує їх; як же більше луччі ви птаства?
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25Хто ж з вас, журившись, може прибавити до зросту свого один локіть?
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26Коли ж ви й найменьшого не можете, то чого про инше журитесь?
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27Погляньте на лилії, як вони ростуть: не працюють і не прядуть; глаголю ж вам, що й Соломон у всїй славі своїй не зʼодягав ся, як одна з сих.
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28Коли ж траву, що сьогоднї на полї, а завтра буде в піч укинута, Бог так зʼодягає; то як більше вас, маловіри?
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29І ви не шукайте що вам їсти, або що пити, й не несїтесь (високо);
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30того бо всього народи сьвіту шукають; Отець же ваш знає, що треба вам сього.
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31Лучче шукайте царства Божого, а се все додасть ся вам.
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32Не лякай ся, мале стадо: бо вподобалось Отцеві вашому дати вам царство.
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33Продавайте достатки ваші, і подавайте милостиню; робіть собі сакви, що не ветшають, скарб, що не вбавляєть ся на небесах, де злодїй не приступає, анї міль не їсть.
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34Де бо скарб ваш, там і серце ваше буде.
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35Нехай будуть поясницї ваші підперезані, і сьвітильники позасьвічувані,
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36і ви подобні людям, що дожидають пана свого, коли вертати меть ся з весїлля, щоб, як прийде та постукає, зараз одчинити йому.
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37Блаженні слуги ті, котрих, прийшовши пан, знайде їх пильнуючих: істино глаголю вам, що підпережеть ся та й посадовить їх за стіл, і, приступивши, послугувати ме їм.
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38І коли прийде о другій сторожі, або о третій сторожі прийде, і знайде так, блаженні слуги ті.
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39Се ж знайте, що, коли б знав господар, о которій годинї злодїй прийде, пильнував би, й не дав би підкопати господи своєї.
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40Тим і ви будьте готові; бо, котрої години не думаєте, Син чоловічий прийде.
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41Каже ж Йому Петр: Господи, чи до нас приповість сю глаголеш, чи до всїх?
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42Рече ж Господь: Хто єсть вірний і розумний дворецький, що поставить його пан над челяддю своєю, видавати у пору визначену харч?
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43Блажен слуга той, котрого, пан прийшовши, знайде, що робить так.
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44По правдї глаголю вам, що над усїм достатком своїм поставить його.
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45Коли ж слуга той скаже в серцї своїм: Барить ся пан мій прийти, та й зачне бити рабів і рабинь, їсти, та пити, та впиватись,
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46прийде пан того слуги дня, котрого не сподїваєть ся, і години, котрої не знає, та й відлучить його, й долю його з невірними положить.
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47Той же слуга, що знав волю пана свого, та й не приготовив ся, анї зробив по волї його, буде битий много.
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48Хто ж, не знавши, зробив достойне биття, буде битий мало. Від усякого бо, кому дано багато, багато вимагати меть ся від него; а кому прибавлено багато, більш спитаєть ся від него.
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49Огонь прийшов я кинути на землю; і чого хочу? — тільки щоб запалав уже.
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50Хрещеннєм же маю хреститись, і як менї важко, доки се скінчить ся!
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51Чи думаєте, що впокій прийшов я дати на землї? Нї, глаголю вам, а роздїленнє:
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52буде бо від нинї пятеро в одній хатї роздїлених, троє проти двох, і двоє проти трох.
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53Стане батько різно проти сина, а син проти батька; мати проти дочки, а дочка проти матери; свекруха проти невістки своєї, і невістка проти свекрухи своєї.
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54Рече ж і до народу: Як побачите хмару, що виступає від заходу, зараз кажете: Ливень буде, й буває так.
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55А як вітер полуденний віє, кажете, що спека буде, й буває.
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56Лицеміри, лице землї і неба вмієте пізнавати, часу ж сього як не розпізнаєте?
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57Чом же й про себе не судите право?
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58Як бо йдеш із противником твоїм перед князя, то вдорозї дбай, щоб збутись його; щоб не потяг тебе до суддї, а суддя не передав тебе слузї, а слуга не вкинув тебе в темницю.
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59Глаголю тобі, не вийдеш звідтіля, доки й останнього мідяка не віддаси.
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.