Луки 15
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Приближували ся ж до Него всї митники й грішники, слухати Його.
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2І нарекали Фарисеї та письменники, кажучи: Що сей грішників приймає і їсть із ними.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3Сказав же до них приповість сю, глаголючи:
3А Он им каза причу ову говорећи:
4Которий чоловік з вас, мавши сотню овечок, та загубивши одну з них, не зоставить девятьдесять і девять у степу, та не пійде за загубленою, доки знайде її?
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5А знайшовши, положить на плечі собі, радїючи.
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6І, прийшовши до дому, скликає другів та сусїд, кажучи їм: Радуйтесь зо мною, бо я знайшов овечку мою загублену.
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7Глаголю вам, що оттак радість буде на небі над одним грішником каючим ся, більше нїж над девятьдесять і девятьма праведниками, котрим не треба покаяння.
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8Або котора жінка, мавши десять драхім, коли згубить драхму одну, не сьвітить сьвітла, та не вимітає хати, та не шукає пильно, доки знайде?
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9А знайшовши кличе подруг та сусїдок, кажучи: Радуйтесь зо мною, бо я знайшла драхму, що була згубила.
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10Так, глаголю вам, радість буде перед ангелами Божими над одним грішником каючим ся.
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11Рече ж: Один чоловік мав два сини,
11И рече: Један човек имаше два сина,
12і сказав молодший з них батькові: Отче, дай менї частину маєтку, що впадає менї. І роздїлив їм прожиток.
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13І не по многих днях, зібравши все молодший син, відʼїхав у землю далеку, та й протратив там маєток свій, живучи блудно.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14Як же проїв усе, настала голоднеча велика в землї тій; і почав він терпіти недостаток.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15І пійшовши пристав до одного з міщан землї тієї; і післав той його на поля свої пасти свинї.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16І бажав він сповнити живіт свій лушпиннєм, що їли свинї, та й нїхто не давав йому.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17Опамятавшись же, сказав: Скільки наймитів у батька мого надто мають хлїба! я ж голодом погибаю.
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18Уставши, пійду до батька мого, й скажу йому: Отче, згрішив я на небо й перед тобою,
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19і вже недостоєн зватись сином твоїм; прийми мене як одного з наймитів твоїх.
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20І вставши пійшов до батька свого. Ще ж він далеко був, побачив його батько його, й змилосердивсь, і побігши упав на шию йому, й поцїлував його.
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21Каже ж йому син: Отче, згрішив я на небо й перед тобою, і вже не достоєн зватись сином твоїм.
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22Каже ж батько до слуг своїх: принесїть шату найпершу та й одягнїть його; й дайте перстень на руку йому, й чоботи на ноги;
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23і, привівши теля годоване, заколїть і ївши веселїмось:
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24бо сей син мій мертвий був, та й ожив; згинув був, та й знайшов ся. І почали веселитись.
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25Був же син його старший на полї, і, як ідучи зближавсь до господи, почув сьпіви да танцї.
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26І покликавши одного з слуг, питав, що б се було таке.
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27Той же каже йому: Що брат твій прийшов, і заколов батько твій теля годоване, що здорового його прийняв.
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28Розсердив ся ж і не схотїв увійти. Оце ж батько його вийшовши просив його.
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29Він же, озвавшись, рече батькові: Ось стільки лїт служу тобі, й нїколи заповідї твоєї не переступив, та й нїколи менї не дав єси козеняти, щоб з приятелями моїми повеселитись;
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30як же син твій сей, проївши свій прожиток з блудницями, прийшов, заколов єси йому теля годоване.
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31Він же рече йому: Дитино, ти все зо мною єси, і все, що моє, твоє;
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32веселити ж ся і радувати ся треба було, що брат твій сей мертвий був, та й ожив, і згинув був, та й знайшов ся.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.