Luke 10
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After this, the Lord appointed seventy-two others and sent them two by two ahead of Him to every town and place He was about to visit.
1А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2And He told them, “The harvest is plentiful, but the workers are few. Ask the Lord of the harvest, therefore, to send out workers into His harvest.
2А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3Go! I am sending you out like lambs among wolves.
3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4Carry no purse or bag or sandals. Do not greet anyone along the road.
4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5Whatever house you enter, begin by saying, ‘Peace to this house.’
5У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6If a man of peace is there, your peace will rest on him; if not, it will return to you.
6И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7Stay at the same house, eating and drinking whatever you are offered. For the worker is worthy of his wages. Do not move around from house to house.
7А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8If you enter a town and they welcome you, eat whatever is set before you.
8И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9Heal the sick who are there and tell them, ‘The kingdom of God is near you.’
9И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10But if you enter a town and they do not welcome you, go into the streets and declare,
10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11‘Even the dust of your town that clings to our feet, we wipe off as a testimony against you. Yet be sure of this: The kingdom of God is near.’
11И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12I tell you, it will be more bearable on that day for Sodom than for that town.
12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13Woe to you, Chorazin! Woe to you, Bethsaida! For if the miracles that were performed in you had been performed in Tyre and Sidon, they would have repented long ago, sitting in sackcloth and ashes.
13Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14But it will be more bearable for Tyre and Sidon at the judgment than for you.
14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15And you, Capernaum, will you be lifted up to heaven? No, you will be brought down to Hades!
15И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
16Whoever listens to you listens to Me; whoever rejects you rejects Me; and whoever rejects Me rejects the One who sent Me.”
16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17The seventy-two returned with joy and said, “Lord, even the demons submit to us in Your name.”
17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18So He told them, “I saw Satan fall like lightning from heaven.
18А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19Behold, I have given you authority to tread on snakes and scorpions, and over all the power of the enemy. Nothing will harm you.
19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20Nevertheless, do not rejoice that the spirits submit to you, but rejoice that your names are written in heaven.”
20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21At that time Jesus rejoiced in the Holy Spirit and declared, “I praise You, Father, Lord of heaven and earth, because You have hidden these things from the wise and learned, and revealed them to little children. Yes, Father, for this was well-pleasing in Your sight.
21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22All things have been entrusted to Me by My Father. No one knows who the Son is except the Father, and no one knows who the Father is except the Son and those to whom the Son chooses to reveal Him.”
22И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23Then Jesus turned to the disciples and said privately, “Blessed are the eyes that see what you see.
23И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24For I tell you that many prophets and kings desired to see what you see but did not see it, and to hear what you hear but did not hear it.”
24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25One day an expert in the law stood up to test Him. “Teacher,” he asked, “what must I do to inherit eternal life?”
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
26“What is written in the Law?” Jesus replied. “How do you read it?”
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27He answered, “‘Love the Lord your God with all your heart and with all your soul and with all your strength and with all your mind’ and ‘Love your neighbor as yourself.’”
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28“You have answered correctly,” Jesus said. “Do this and you will live.”
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29But wanting to justify himself, he asked Jesus, “And who is my neighbor?”
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30Jesus took up this question and said, “A man was going down from Jerusalem to Jericho when he fell into the hands of robbers. They stripped him, beat him, and went away, leaving him half dead.
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31Now by chance a priest was going down the same road, but when he saw him, he passed by on the other side.
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32So too, when a Levite came to that spot and saw him, he passed by on the other side.
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33But when a Samaritan on a journey came upon him, he looked at him and had compassion.
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34He went to him and bandaged his wounds, pouring on oil and wine. Then he put him on his own animal, brought him to an inn, and took care of him.
34и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35The next day he took out two denarii and gave them to the innkeeper. ‘Take care of him,’ he said, ‘and on my return I will repay you for any additional expense.’
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36Which of these three do you think was a neighbor to the man who fell into the hands of robbers?”
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37“The one who showed him mercy,” replied the expert in the law. Then Jesus told him, “Go and do likewise.”
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38As they traveled along, Jesus entered a village where a woman named Martha welcomed Him into her home.
38А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39She had a sister named Mary, who sat at the Lord’s feet listening to His message.
39И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40But Martha was distracted by all the preparations to be made. She came to Jesus and said, “Lord, do You not care that my sister has left me to serve alone? Tell her to help me!”
40А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41“Martha, Martha,” the Lord replied, “you are worried and upset about many things.
41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42But only one thing is necessary. Mary has chosen the good portion, and it will not be taken away from her.”
42а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.