Luke 8
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Soon afterward, Jesus traveled from one town and village to another, preaching and proclaiming the good news of the kingdom of God. The Twelve were with Him,
1После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим.
2as well as some women who had been healed of evil spirits and infirmities: Mary called Magdalene, from whom seven demons had gone out,
2И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,
3Joanna the wife of Herod’s household manager Chuza, Susanna, and many others. These women were ministering to them out of their own means.
3и Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим.
4While a large crowd was gathering and people were coming to Jesus from town after town, He told them this parable:
4А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи:
5“A farmer went out to sow his seed. And as he was sowing, some seed fell along the path, where it was trampled, and the birds of the air devoured it.
5Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,
6Some fell on rocky ground, and when it came up, the seedlings withered because they had no moisture.
6а друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
7Other seed fell among thorns, which grew up with it and choked the seedlings.
7И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.
8Still other seed fell on good soil, where it sprang up and produced a crop—a hundredfold.” As Jesus said this, He called out, “He who has ears to hear, let him hear.”
8А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.
9Then His disciples asked Him what this parable meant.
9А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?
10He replied, “The knowledge of the mysteries of the kingdom of God has been given to you, but to others I speak in parables, so that, ‘though seeing, they may not see; though hearing, they may not understand.’
10А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју.
11Now this is the meaning of the parable: The seed is the word of God.
11А прича ова значи: Семе је реч Божија.
12The seeds along the path are those who hear, but the devil comes and takes away the word from their hearts, so that they may not believe and be saved.
12А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.
13The seeds on rocky ground are those who hear the word and receive it with joy, but they have no root. They believe for a season, but in the time of testing, they fall away.
13А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну.
14The seeds that fell among the thorns are those who hear, but as they go on their way, they are choked by the worries, riches, and pleasures of this life, and their fruit does not mature.
14А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.
15But the seeds on good soil are those with a noble and good heart, who hear the word, cling to it, and by persevering produce a crop.
15А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.
16No one lights a lamp and covers it with a jar or puts it under a bed. Instead, he sets it on a stand, so those who enter can see the light.
16Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе.
17For there is nothing hidden that will not be disclosed, and nothing concealed that will not be made known and brought to light.
17Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи.
18Pay attention, therefore, to how you listen. Whoever has will be given more, but whoever does not have, even what he thinks he has will be taken away from him.”
18Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.
19Then Jesus’ mother and brothers came to see Him, but they were unable to reach Him because of the crowd.
19Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим.
20He was told, “Your mother and brothers are standing outside, wanting to see You.”
20И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде.
21But He replied, “My mother and brothers are those who hear the word of God and carry it out.”
21А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.
22One day Jesus said to His disciples, “Let us cross to the other side of the lake.” So He got into a boat with them and set out.
22И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше.
23As they sailed, He fell asleep, and a windstorm came down on the lake, so that the boat was being swamped, and they were in great danger.
23А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи.
24The disciples went and woke Him, saying, “Master, Master, we are perishing!” Then Jesus got up and rebuked the wind and the raging waters, and they subsided, and all was calm.
24И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина.
25“Where is your faith?” He asked. Frightened and amazed, they asked one another, “Who is this? He commands even the winds and the water, and they obey Him!”
25А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?
26Then they sailed to the region of the Gerasenes, across the lake from Galilee.
26И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји.
27When Jesus stepped ashore, He was met by a demon-possessed man from the town. For a long time this man had not worn clothing or lived in a house, but he stayed in the tombs.
27А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28When the man saw Jesus, he cried out and fell down before Him, shouting in a loud voice, “What do You want with me, Jesus, Son of the Most High God? I beg You not to torture me!”
28А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.
29For Jesus had commanded the unclean spirit to come out of the man. Many times it had seized him, and though he was bound with chains and shackles, he had broken the chains and been driven by the demon into solitary places.
29Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи.
30“What is your name?” Jesus asked. “Legion,” he replied, because many demons had gone into him.
30А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ.
31And the demons kept begging Jesus not to order them to go into the Abyss.
31И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан.
32There on the hillside a large herd of pigs was feeding. So the demons begged Jesus to let them enter the pigs, and He gave them permission.
32А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33Then the demons came out of the man and went into the pigs, and the herd rushed down the steep bank into the lake and was drowned.
33Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.
34When those tending the pigs saw what had happened, they ran off and reported this in the town and countryside.
34А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима.
35So the people went out to see what had happened. They came to Jesus and found the man whom the demons had left, sitting at Jesus’ feet, clothed and in his right mind; and they were afraid.
35И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.
36Meanwhile, those who had seen it reported how the demon-possessed man had been healed.
36А они што су видели казаше им како се исцели бесни.
37Then all the people of the region of the Gerasenes asked Jesus to depart from them, because great fear had taken hold of them. So He got into the boat and started back.
37И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг.
38The man whom the demons had left begged to go with Jesus. But He sent him away, saying,
38Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39“Return home and describe how much God has done for you.” So the man went away and proclaimed all over the town how much Jesus had done for him.
39Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.
40When Jesus returned, the crowd welcomed Him, for they had all been waiting for Him.
40А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.
41Just then a synagogue leader named Jairus came and fell at Jesus’ feet. He begged Him to come to his house,
41И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;
42because his only daughter, who was about twelve, was dying. As Jesus went with him, the crowds pressed around Him,
42јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.
43including a woman who had suffered from bleeding for twelve years. She had spent all her money on physicians, but no one was able to heal her.
43И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,
44She came up behind Jesus and touched the fringe of His cloak, and immediately her bleeding stopped.
44и приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.
45“Who touched Me?” Jesus asked. But they all denied it. “Master,” said Peter, “the people are crowding and pressing against You.”
45И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?
46But Jesus declared, “Someone touched Me, for I know that power has gone out from Me.”
46А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.
47Then the woman, seeing that she could not escape notice, came trembling and fell down before Him. In the presence of all the people, she explained why she had touched Him and how she had immediately been healed.
47А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.
48“Daughter,” said Jesus, “your faith has healed you. Go in peace.”
48А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.
49While He was still speaking, someone arrived from the house of the synagogue leader. “Your daughter is dead,” he told Jairus. “Do not bother the Teacher anymore.”
49Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.
50But Jesus overheard them and said to Jairus, “Do not be afraid; just believe, and she will be healed.”
50А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.
51When He entered the house, He did not allow anyone to go in with Him except Peter, John, James, and the child’s father and mother.
51А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере.
52Meanwhile, everyone was weeping and mourning for her. But Jesus said, “Stop weeping; she is not dead but asleep.”
52А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава.
53And they laughed at Him, knowing that she was dead.
53И подсмеваху Му се знајући да је умрла.
54But Jesus took her by the hand and called out, “Child, get up!”
54А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани!
55Her spirit returned, and at once she got up. And He directed that she be given something to eat.
55И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе.
56Her parents were astounded, but Jesus ordered them not to tell anyone what had happened.
56И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.