Евангелие от Луки 23
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1И поднялось все множество их, и повели Его к Пилату,
1И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
2и начали обвинять Его, говоря: мы нашли, что Он развращает народ наш и запрещает давать подать кесарю, называя Себя Христом Царем.
2И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
3Пилат спросил Его: Ты Царь Иудейский? Он сказал ему в ответ: ты говоришь.
3А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
4Пилат сказал первосвященникам и народу: я не нахожу никакой вины в этом человеке.
4А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
5Но они настаивали, говоря, что Он возмущает народ, уча по всей Иудее, начиная от Галилеи до сего места.
5А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
6Пилат, услышав о Галилее, спросил: разве Он Галилеянин?
6А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
7И, узнав, что Он из области Иродовой, послал Его к Ироду, который в эти дни был также в Иерусалиме.
7И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
8Ирод, увидев Иисуса, очень обрадовался, ибо давно желал видеть Его, потому что много слышал о Нем, и надеялся увидеть от Него какое-нибудь чудо,
8А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
9и предлагал Ему многие вопросы, но Он ничего не отвечал ему.
9И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
10Первосвященники же и книжники стояли и усильно обвиняли Его.
10А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
11Но Ирод со своими воинами, уничижив Его и насмеявшись над Ним, одел Его в светлую одежду и отослал обратно к Пилату.
11А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
12И сделались в тот день Пилат и Ирод друзьями между собою, ибо прежде были во вражде друг с другом.
12И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
13Пилат же, созвав первосвященников и начальников и народ,
13А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
14сказал им: вы привели ко мне человека сего, как развращающего народ; и вот, я при вас исследовал и не нашел человека сего виновным ни в чем том, в чем вы обвиняете Его;
14рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
15и Ирод также, ибо я посылал Его к нему; и ничего не найдено в Нем достойного смерти;
15а ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
16итак, наказав Его, отпущу.
16Дакле, да га избијем па да пустим.
17А ему и нужно было для праздника отпустить им одного узника.
17А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
18Но весь народ стал кричать: смерть Ему! а отпусти нам Варавву.
18Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
19Варавва был посажен в темницу за произведенное в городе возмущение и убийство.
19који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
20Пилат снова возвысил голос, желая отпустить Иисуса.
20А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
21Но они кричали: распни, распни Его!
21А они викаху говорећи: Распни га, распни.
22Он в третий раз сказал им: какое же зло сделал Он? я ничего достойного смерти не нашел в Нем; итак, наказав Его, отпущу.
22А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
23Но они продолжали с великим криком требовать, чтобы Он был распят; и превозмог крик их и первосвященников.
23А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
24И Пилат решил быть по прошению их,
24И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
25и отпустил им посаженного за возмущение и убийство в темницу, которого они просили; а Иисуса предал в их волю.
25И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
26И когда повели Его, то, захватив некоего Симона Киринеянина, шедшего с поля, возложили на него крест, чтобы нес за Иисусом.
26И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
27И шло за Ним великое множество народа и женщин, которые плакали и рыдали о Нем.
27А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
28Иисус же, обратившись к ним, сказал: дщери Иерусалимские! не плачьте обо Мне, но плачьте о себе и о детях ваших,
28А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
29ибо приходят дни, в которые скажут: блаженны неплодные, и утробы неродившие, и сосцы непитавшие!
29Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
30тогда начнут говорить горам: падите на нас! и холмам: покройте нас!
30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
31Ибо если с зеленеющим деревом это делают, то с сухим что будет?
31Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
32Вели с Ним на смерть и двух злодеев.
32Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
33И когда пришли на место, называемое Лобное, там распяли Его и злодеев, одного по правую, а другого по левую сторону.
33И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
34Иисус же говорил: Отче! прости им, ибо не знают, что делают. И делили одежды Его, бросая жребий.
34А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
35И стоял народ и смотрел. Насмехались же вместе с ними и начальники, говоря: других спасал; пусть спасет Себя Самого, если Он Христос, избранный Божий.
35И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
36Также и воины ругались над Ним, подходя и поднося Ему уксус
36А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
37и говоря: если Ты Царь Иудейский, спаси Себя Самого.
37и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
38И была над Ним надпись, написанная словами греческими, римскими и еврейскими: Сей есть Царь Иудейский.
38А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
39Один из повешенных злодеев злословил Его и говорил: если Ты Христос, спаси Себя и нас.
39А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
40Другой же, напротив, унимал его и говорил: или ты не боишься Бога, когда и сам осужден на то же?
40А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
41и мы осуждены справедливо, потому что достойное по делам нашим приняли, а Он ничего худого не сделал.
41И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
42И сказал Иисусу: помяни меня, Господи, когда приидешь в Царствие Твое!
42И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
43И сказал ему Иисус: истинно говорю тебе, ныне же будешь со Мною в раю.
43И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
44Было же около шестого часа дня, и сделалась тьма по всей земле до часа девятого:
44А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
45и померкло солнце, и завеса в храме разодралась по средине.
45И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
46Иисус, возгласив громким голосом, сказал: Отче! в руки Твои предаю дух Мой. И, сие сказав, испустил дух.
46И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
47Сотник же, видев происходившее, прославил Бога и сказал: истинно человек этот был праведник.
47А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
48И весь народ, сшедшийся на сие зрелище, видя происходившее, возвращался, бия себя в грудь.
48И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
49Все же, знавшие Его, и женщины, следовавшие за Ним из Галилеи, стояли вдали и смотрели на это.
49А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
50Тогда некто, именем Иосиф, член совета, человек добрый и правдивый,
50И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
51не участвовавший в совете и в деле их; из Аримафеи, города Иудейского, ожидавший также Царствия Божия,
51(он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
52пришел к Пилату и просил тела Иисусова;
52он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
53и, сняв его, обвил плащаницею и положил его в гробе, высеченном в скале, где еще никто не был положен.
53И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
54День тот был пятница, и наступала суббота.
54И дан беше петак, и субота освиташе.
55Последовали также и женщины, пришедшие с Иисусом из Галилеи, и смотрели гроб, и как полагалось тело Его;
55А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
56возвратившись же, приготовили благовония и масти; и в субботу остались в покое по заповеди.
56Вративши се пак приправише мирисе и миро. И у суботу дакле осташе на миру по закону.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.