Лука 20
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ынтр-уна дин ачеле зиле, кынд ынвэца Исус нородул ын Темплу ши проповэдуя Евангелия, ау венит деодатэ ла Ел преоций чей май де сямэ ши кэртурарий, ку бэтрыний,
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2ши Й-ау зис: „Спуне-не, ку че путере фачь Ту ачесте лукрурь сау чине Ць-а дат путеря ачаста?”
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3Дрепт рэспунс, Ел ле-а зис: „Ам сэ вэ пун ши Еу о ынтребаре. Спунеци-Мь:
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4Ботезул луй Иоан веня дин чер сау де ла оамень?”
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5Дар ей куӂетау астфел ынтре ей: „Дакэ рэспундем: ‘Дин чер’, ва зиче: ‘Атунч, де че ну л-аць крезут?’
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6Ши дакэ рэспундем: ‘Де ла оамень’, тот нородул не ва учиде ку петре; кэч есте ынкрединцат кэ Иоан ера ун пророк.”
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7Атунч ау рэспунс кэ ну штиу де унде веня ботезул луй Иоан.
7И одговорише: Не знамо откуда.
8Ши Исус ле-а зис: „Нич Еу н-ам сэ вэ спун ку че путере фак ачесте лукрурь.”
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9Апой а ынчепут сэ спунэ нородулуй пилда ачаста: „Уном а сэдит о вие, а арендат-о унор виерь ши а плекат ынтр-о алтэ царэ пентру о време ынделунгатэ.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10Ла время роаделор, а тримис ла виерь ун роб, ка сэ-й дя партя луй дин родул вией. Виерий л-ау бэтут ши л-ау тримис ынапой ку мыниле гоале.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11А май тримис ун алт роб; ей л-ау бэтут ши пе ачела, л-ау батжокорит ши л-ау тримис ынапой ку мыниле гоале.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12А май тримис ун ал трейля роб; ей л-ау рэнит ши пе ачела ши л-ау скос афарэ.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13Стэпынул вией а зис: ‘Че сэ фак? Ам сэ тримит пе фиул меу пряюбит; поате кэ ыл вор прими ку чинсте.’
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14Дар виерий, кынд л-ау вэзут, с-ау сфэтуит ынтре ей ши ау зис: ‘Ятэ моштениторул. Вениць сэ-л учидем, ка моштениря сэ фие а ноастрэ.’
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15Ши л-ау скос афарэ дин вие ши л-ау оморыт. Акум, че ле ва фаче стэпынул вией?
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16Ва вени, ва перде пе виерий ачея, ши вия о ва да алтора.” Кынд ау аузит ей кувинтеле ачестя, ау зис: „Ничдекум!”
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17Дар Исус й-а привит дрепт ын фацэ ши а зис: „Че ынсямнэ кувинтеле ачестя каре ау фост скрисе: ‘Пятрапе каре ау лепэдат-о зидарий а ажунс сэ фие пусэ ын капул унгюлуй’?
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18Орьчине ва кэдя песте пятра ачаста ва фи здробит де еа ши, пе ачела песте каре ва кэдя еа, ыл ва спулбера.”
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19Преоций чей май де сямэ ши кэртурарий кэутау сэ пунэ мына пе Ел кяр ын часул ачела, дар се темяу де нород. Причепусерэ кэ Исус спусесе пилда ачаста ымпотрива лор.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20Ау ынчепут сэ пындяскэ пе Исус ши ау тримис ниште искодиторь, каре се префэчяу кэ сунт неприхэниць, ка сэ-Л приндэ ку ворба ши сэ-Л дя пе мына стэпынирий ши пе мына путерий дрегэторулуй.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21Искодиторий ачештя Л-ау ынтребат: „Ынвэцэторуле, штим кэ ворбешть ши ынвець пе оамень дрепт ши кэ ну кауць ла фаца оаменилор, чи-й ынвець каля луй Думнезеу ын адевэр.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22Се кувине сэ плэтим бир Чезарулуй сау ну?”
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23Исус ле-а причепут викления ши ле-а рэспунс: „Пентру че Мэ испитиць?
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24Арэтаци-Мь ун бан. Ал куй кип ши але куй слове сунт скрисе пе ел?” „Але Чезарулуй”, ау рэспунс ей.
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25Атунч, Ел ле-а зис: „Даць дар Чезарулуй че есте ал Чезарулуй, ши луй Думнезеу че есте ал луй Думнезеу.”
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26Ну Л-ау путут принде ку ворба ынаинтя нородулуй; чи, мираць де рэспунсул Луй, ау тэкут.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27Уний дин садукей, каре зик кэ ну есте ынвиере, с-ау апропият ши ау ынтребат пе Исус:
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28„Ынвэцэторуле, ятэ че не-а скрис Мойсе: ‘Дакэ моаре фрателе куйва, авынд невастэ, дар фэрэ сэ айбэ копий, фрателе луй сэ я пе неваста луй ши сэ ридиче урмаш фрателуй сэу.’
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29Ау фост дар шапте фраць. Чел динтый с-а ынсурат ши а мурит фэрэ копий.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30Пе неваста луй, а луат-о ал дойля; ши а мурит ши ел фэрэ копий.
30и узе други жену, и он умре без деце;
31А луат-о ши ал трейля, ши тот аша тоць шапте; ши ау мурит фэрэ сэ ласе копий.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32Ла урма тутурор, а мурит ши фемея.
32а после свих умре и жена.
33Деч, ла ынвиере, неваста кэруя динтре ей ва фи фемея? Фииндкэ тоць шапте ау авут-о де невастэ.”
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34Исус ле-а рэспунс: „Фиий вякулуй ачестуя се ынсоарэ ши се мэритэ,
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
35дар чей че вор фи гэсиць вредничь сэ айбэ парте де вякул виитор ши де ынвиеря динтре чей морць нич ну се вор ынсура, нич ну се вор мэрита.
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
36Пентру кэ нич ну вор путя мури, кэч вор фика ынӂерий. Ши вор фи фиий луй Думнезеу, фииндфий ай ынвиерий.
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37Дар кэ морций ынвие, аарэтат ынсушь Мойсе, ын локул унде есте ворба деспре ‘Руг’, кынд нумеште пе Домнул: ‘Думнезеул луй Авраам, Думнезеул луй Исаак ши Думнезеул луй Иаков’.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38Дар Думнезеу ну есте ун Думнезеу ал челор морць, чи ал челор вий, кэч пентру Ел тоцьсунт вий.”
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39Уний дин кэртурарь ау луат кувынтул ши ау зис: „Ынвэцэторуле, бине ай зис.”
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40Ши ну май ындрэзняу сэ-Й май пунэ ничо ынтребаре.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41Исус ле-а зис: „Кумсе зиче кэ Христосул есте фиул луй Давид?
41Како говоре да је Христос син Давидов?
42Кэч ынсушь Давид зиче ын картя Псалмилор: ‘Домнул а зисДомнулуй меу: «Шезь ла дряпта Мя
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43пынэ вой пуне пе врэжмаший Тэй суб пичоареле Тале.»’
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44Деч Давид Ыл нумеште Домн; атунч кум есте Ел фиул луй?”
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45Атунч а зис ученичилор Сэй, ын аузул ынтрегулуй нород:
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46„Пэзици-вэде кэртурарь, кэрора ле плаче сэ се плимбе ын хайне лунӂь ши сэ лефакэ лумя плекэчунь прин пеце; ей умблэ дупэ скаунеле динтый ын синагоӂь ши дупэ локуриле динтый ла оспеце
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47шикаселе вэдувелор ле мэнынкэ, ын тимп че, де окий лумий, фак ругэчунь лунӂь. Де ачея вор луа о май маре осындэ.”
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.