Приповісток 11
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Невірна вага — се гидота у Господа; вірна вгодна йому.
1Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2За гордощами приходить сором; де покора, там мудрість.
2Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост
3Щирим буде провідницею їх безвинність, а зрадливих погубить їх лукавість.
3Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4Богацтво не поможе в день гнїву, тільки правда спасе від смертї.
4Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5Правдивість рівняє праведному стежки його, безбожний же через свою безбожність гине.
5Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6Правдивого рятує з біди правда його, а беззаконників спіймає їх беззаконність.
6Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7Умре безбожний, мре з ним і надїя його, чого ждуть беззаконні, те з ними погибне.
7Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8Праведник спасеся з біди, а намість його попадає в неї безбожник.
8Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9Устами губить зрадник ближнього свого, та праведники рятуються своєю прозорністю.
9Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10Як праведним щастить, радується місто, а як безбожникам погибель, бувають веселощі.
10Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11Словами добрими праведників росте у гору город, а устами безбожників занепадає.
11Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12Недоумок висказує погорду ближньому свому, а розумний чоловік мовчить.
12Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13Хто переносчиком живе, той таємницю виявлює, а вірний чоловік таїть справу.
13Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14Де нема управи, там занепадає народ, де ж райцїв досить, там йому дїється добре.
14Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15Біди собі напитує, хто за другого дає поруку; хто ж ненавидить поруку, той безпечен.
15Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16Жона обичайна славу здобуває, а трудящі приходять до богацтва.
16Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17Милосердний чоловік чинить добро душі своїй, а жорстокий замучує тїло своє.
17Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18Безбожний робить роботу безнадїйну-непевну; хто ж сїє правду, тому певна нагорода.
18Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19Праведність веде до життя, а хто простує до злого, простує до смертї.
19Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20Гидота Господу переворотні серцем, але любі йому, хто в невинностї ходить.
20Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21Можна заручити, що ледачий не уйде кари, а рід праведного буде захований.
21Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22Що в рилї у свинї золотий колець, те краса в женщини безумної.
22Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23Бажаннє праведних — одно лиш добро, дожиданнє безбожних — гнїв.
23Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24Той сипле щедро, й йому ще прибуває, а другий на міру скупий, та й все біднїшає.
24Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25Добродїйна душа буде насичена; хто щедро надїляє, й сам надїлен буде.
25Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26Хто приховує вроджай, того клянуть люде, а на голову продаючого — благословеннє.
26Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27Хто дбає про добро, той знаходить ласкавість, а хто шукає зла, до того воно й приходить.
27Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28Хто лиш на статки вповає, той упадає, а праведні, як лист, зазеленїють.
28Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29Хто розстроює домівку свою, одержить в наслїддє вітер; і дурний буде рабом мудрого.
29Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30Доробок праведного — дерево жизнї, й мудрий пригортає серця.
30Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31Така відплата праведникові (вже) на землї, а тим більше безбожному й грішникові.
31Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.