Sentencoj 11
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Malvera pesilo estas abomenaĵo por la Eternulo; Sed plena pezo plaĉas al Li.
1Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2Se venis malhumileco, venos ankaŭ honto; Sed ĉe la humiluloj estas saĝo.
2Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост
3La senkulpeco de la piuloj gvidos ilin; Sed la falsemo pereigos la maliculojn.
3Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4Ne helpos riĉo en la tago de kolero; Sed bonfaremo savas de morto.
4Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5La justeco de piulo ebenigas lian vojon; Sed malpiulo falos per sia malpieco.
5Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6La justeco de piuloj savos ilin; Sed la pasio de maliculoj ilin kaptos.
6Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7Kiam mortas homo pia, ne pereas lia espero; Sed la atendo de la pekuloj pereas.
7Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8Piulo estas savata kontraŭ mizero, Kaj malpiulo venas sur lian lokon.
8Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9Per la buŝo de hipokritulo difektiĝas lia proksimulo; Sed per kompreno piuloj saviĝas.
9Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10Kiam al la piuloj estas bone, la urbo ĝojas; Kaj kiam pereas malpiuloj, ĝi estas gaja.
10Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11Per la beno de piuloj urbo altiĝas; Kaj per la buŝo de malpiuloj ĝi ruiniĝas.
11Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12Kiu mokas sian proksimulon, tiu estas malsaĝulo; Sed homo prudenta silentas.
12Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13Kiu iras kun kalumnioj, tiu elperfidas sekreton; Sed kiu havas fidelan spiriton, tiu konservas aferon.
13Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14Ĉe manko de prikonsiliĝo popolo pereas; Sed ĉe multe da konsilantoj estas bonstato.
14Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15Malbonon faras al si tiu, kiu garantias por fremdulo; Sed kiu malamas donadon de mano, tiu estas ekster danĝero.
15Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16Aminda virino akiras honoron, Kaj potenculoj akiras riĉon.
16Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17Bonkora homo donos bonon al sia animo, Kaj kruelulo detruas sian karnon.
17Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18Malvirtulo akiras profiton malveran, Kaj la semanto de virto veran rekompencon.
18Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19Bonfarado kondukas al vivo; Kaj kiu celas malbonon, tiu iras al sia morto.
19Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20Abomenaĵo por la Eternulo estas la malickoruloj; Sed plaĉas al Li tiuj, kiuj iras vojon pian.
20Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21Oni povas esti certa, ke malvirtulo ne restos senpuna; Sed la idaro de virtuloj estos savita.
21Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22Kiel ora ringo sur la nazo de porko, Tiel estas virino bela, sed malbonkonduta.
22Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23La deziro de virtuloj estas nur bono; Sed malvirtuloj povas esperi nur koleron.
23Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24Unu disdonas, kaj riĉiĝas ĉiam pli; Alia tro avaras, kaj tamen nur malriĉiĝas.
24Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25Animo benanta ĝuos bonstaton; Kaj kiu trinkigas, tiu mem havos sufiĉe por trinki.
25Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26Kiu retenas grenon, tiun malbenas la popolo; Sed beno venas sur la kapon de tiu, kiu disdonas.
26Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27Kiu celas bonon, tiu atingos plaĉon; Sed kiu serĉas malbonon, tiun ĝi trafos.
27Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28Kiu fidas sian riĉecon, tiu falos; Sed virtuloj floros kiel juna folio.
28Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29Kiu detruas sian domon, tiu heredos venton; Kaj malsaĝulo estas sklavo de saĝulo.
29Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30La frukto de virtulo estas arbo de vivo; Kaj akiranto de animoj estas saĝulo.
30Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31Se virtulo ricevas redonon sur la tero, Tiom pli malvirtulo kaj pekulo!
31Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.