Proverbiorum 11
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Statera dolosa abominatio est apud Dominum, et pondus æquum voluntas ejus.
1Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2Ubi fuerit superbia, ibi erit et contumelia; ubi autem est humilitas, ibi et sapientia.
2Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост
3Simplicitas justorum diriget eos, et supplantatio perversorum vastabit illos.
3Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4Non proderunt divitiæ in die ultionis; justitia autem liberabit a morte.
4Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5Justitia simplicis diriget viam ejus, et in impietate sua corruet impius.
5Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6Justitia rectorum liberabit eos, et in insidiis suis capientur iniqui.
6Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7Mortuo homine impio, nulla erit ultra spes, et exspectatio sollicitorum peribit.
7Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8Justus de angustia liberatus est, et tradetur impius pro eo.]
8Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9[Simulator ore decipit amicum suum; justi autem liberabuntur scientia.
9Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10In bonis justorum exsultabit civitas, et in perditione impiorum erit laudatio.
10Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11Benedictione justorum exaltabitur civitas, et ore impiorum subvertetur.
11Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12Qui despicit amicum suum indigens corde est; vir autem prudens tacebit.
12Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13Qui ambulat fraudulenter, revelat arcana; qui autem fidelis est animi, celat amici commissum.
13Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14Ubi non est gubernator, populus corruet; salus autem, ubi multa consilia.
14Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15Affligetur malo qui fidem facit pro extraneo; qui autem cavet laqueos securus erit.
15Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16Mulier gratiosa inveniet gloriam, et robusti habebunt divitias.]
16Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17[Benefacit animæ suæ vir misericors; qui autem crudelis est, etiam propinquos abjicit.
17Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18Impius facit opus instabile, seminanti autem justitiam merces fidelis.
18Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19Clementia præparat vitam, et sectatio malorum mortem.
19Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20Abominabile Domino cor pravum, et voluntas ejus in iis qui simpliciter ambulant.
20Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21Manus in manu non erit innocens malus; semen autem justorum salvabitur.
21Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22Circulus aureus in naribus suis, mulier pulchra et fatua.
22Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23Desiderium justorum omne bonum est; præstolatio impiorum furor.
23Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24Alii dividunt propria, et ditiores fiunt; alii rapiunt non sua, et semper in egestate sunt.
24Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25Anima quæ benedicit impinguabitur, et qui inebriat, ipse quoque inebriabitur.
25Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26Qui abscondit frumenta maledicetur in populis; benedictio autem super caput vendentium.
26Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27Bene consurgit diluculo qui quærit bona; qui autem investigator malorum est, opprimetur ab eis.
27Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28Qui confidit in divitiis suis corruet: justi autem quasi virens folium germinabunt.
28Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29Qui conturbat domum suam possidebit ventos, et qui stultus est serviet sapienti.
29Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30Fructus justi lignum vitæ, et qui suscipit animas sapiens est.
30Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31Si justus in terra recipit, quanto magis impius et peccator !]
31Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.